Šta za interese srpske države i društva znači ovaj novi, neverovatni i nesvakidašnji potez, odluka da se računi za struju ne uplaćuju na račun državne elektroprivrede- već na račun privatne, Alta banke?
Naime, ne postoji nijedan drugi primer države na svetu gde građani račune za struju ne uplaćuju u državni trezor, na račun državne kompanije za elektroprivredu, tako da je Srbija i po ovom (negativnom) izuzetak, zahvaljujući aktuelnoj vlasti. Ali, postoji dublja i gora pozadina.
Iako je prvenstveno reč o neverovatnoj korupciji (zloupotreba javne funkcije/položaja radi lične koristi), pošto će svi građani uplaćivati novac na račun privatne banke u vlasništvu biznismena bliskog režimu, postoje i ozbiljnije bezbednosne i geopolitičke posledice. Pođimo redom.
Što se tiče koruptivnog aspekta, jasno je zašto je vlast ovo uradila. Ovako će lakše i efikasnije moći da kontrolišu novac poreskih obveznika (koji su, nažalost i protiv svoje volje, glavni finansijeri svih njihovih političkih mahinacija), nego što su mogli sa državnog računa.
Jer, dok su za korišćenje (zloupotrebe) novca sa državnog računa morali da prave kakva-takva pokrića, sad imaju odrešene ruke da daleko komotnije naš novac koriste za nastavak borbe protiv svih nas- podržavao ih neko ili ne. Ovo je nastavak privatizacije države ali i gore od toga; jer elektroprivreda jedne države nije „obično“ javno preduzeće nego jedno od strateških- ključnih za funkcionisanje države.
To nas dovodi do Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu RS i Uredbe o utvrđivanju liste društava kapitala i manjinskih društava kapitala.
Zakon predviđa dve važne stavke:
Omogućava da javna preduzeća promene pravnu formu u AD (akcionarsko društvo) ili DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću)
Centralizovano vlasničko upravljanje u skladu sa određenim ciljevima, poput očuvanja nacionalnih i strateških…
interesa, očuvanja tržišta i zaštite potrošača, održivog upravljanja životne sredine…
Dok Uredba o utvrđivanju liste društava kapitala i manjinskih društava kapitala precizira spisak preduzeća na koja se odnosi to centralizovano vlasničko upravljanje.
Tu se navodi: Društva od nacionalnog i strateškog interesa su društva u kojima R. Srbija kao akcionar ili član, osim nacionalnih ostvaruje i strateške ciljeve: bezbezbednost i odbrana; upravljanje strateškom infrastrukturom i pripadajućim nepokretnostima; obavljanje delatnosti od opšteg interesa…
Za nas je, u kontekstu priče o naplati računa za struju, ovo naročito važno- pošto je EPS prvi na Vladinoj listi navedenih strateških preduzeća a pre više od dve godine je, gotovo neprimetno, prestao da bude javno preduzeće a postao akcionarsko društvo.
Šta to konkretno znači? Akcionarsko društvo je oblik privrednog društva gde je vlasništvo i upravljanje podeljeno među akcionarima- vlasnicima akcija, a njihovu moć određuje broj tj. procenat akcija od ukupnog. Iako je država Srbija trenutno jedini vlasnik akcija EPS-a, to ne mora tako da ostane.
Osnovna vrednost AD je vrednost akcije, a ona najviše zavisi od profitabilnosti preduzeća. A EPS je, uprkos svakoj logici i matematici, preduzeće koje ne samo da ne ostvaruje profit nego je u sve većem minusu i sve bliže kolapsu- čitaj vrednost mu sve više pada.
A to dovodi do? Smanjivanja cene akcija tj. vrednosti preduzeća čime se devalvira njegova vrednost i ono se može potom (preko akcija) (ot)kupiti za budzašto. Jasno je da se namerno, planskom nebrigom i sistemskom korupcijom, uništava EPS. I to odgovara i režimu ali i onima kojima su obećali EPS.
Ubrzo nakon što je postao AD EPS dobija i nove članove Nadzornog odbora; tri od sedam su stranci- iz Norveške. Njih u EPS dovodi SNS ministarka za rudarstvo i energetiku Dubravka Đedović-Handanović, koja je u prošlosti radila za CNN, dok danas aktivno lobira za Rio Tinto u Srbiji.
Mimo toga je radila i za Evropsku investicionu banku (EIB) – finansijsku instituciju EU. Sve u svemu lep pedigre da uništi EPS (čak je i vlasnik pečenjare Grčić bio manje štetan od nje), kako bi se lakše prodao strancima (Zapadu) i tako Srbija dospela u još gori podređeni položaj.
Zato plaćanje računa privatnoj banci u vlasništvu biznismena bliskog režimu nije samo to-već i dalje urušavanje naših institucija i opadanje njihove vrednosti i značaja, što je sve planska priprema terena za njihovu rasprodaju i privatizaciju države po modelu WEF, Davosa i Agende 2030. Jer je to i poenta priče, kako i glasi njihov čuveni slogan- nećete posedovati ništa i bićete srećni.
Tako da je devastacija EPS-a nastavak SNS-ove partijske privatizacije države a krajnji cilj tog procesa- rasprodaja svega i potpuno porobljavanje Srbije- postajemo posed korporacija.
Autor: Nikola Jović
