Ko zastrašuje medije

0
1011

2014-05-04_073046Čudno je kad mediji traže zaštitu. Od koga? Još je poniznije kada se i udruženja pozivaju na nečije strane procene o slobodama u njihovoj zemlji. Otuda i otvoreno pitanje sadašnjim kolegama – a ko je taj koji vas sputava da budete slobodni?

Naravno, sloboda u tržišnoj ekonomiji, a pogotovo u kapitalizmu, , zavisi, pre svega, od onog u čijim je rukama kapital. Pokojnom patrijahu Pavlu se pripisuju sledeće reči: „Čije su ovce, njegova je i livada“.

Gde smo mi to danas?

Ozbiljni mediji su pod kontrolom tabloida. Sve je pod čizmom tabloidizacije – i mediji, i kultura, i narodni melosi, pa, ako hoćete, često i u politika.. Onima koji su  pragmatično prošli vrhunsku srpsku školu novinarstva, danas  se diže kosa na glavi/ pod uslovom da nisu oćelavili/, kada gledaju kako tabloidi hapse ili nagoveštavaju hapšenje po nedelju dana ranije. A, trebalo bi da su  svi, koji se bave medijima,  ravnopravni bar kod istražnih organa, policije ili tužilaštva i da takve informacije dobijaju istovremeno. Ovako, umesto istraživačkog novinarstva, imamo privilegovanu tabloidnost!

Nekome to odgovara.

Ili, šta novinari privatnih vlasnika očekuju, osim da budu makar pokriveni troškovi. Šefa im postavlja vlasnik i uticaj redakcije je skoro anuliran. Čudno je da ni ova vlast, ili bar neki iz vlasti, ne odgovaraju na ponude ljudi koji su stvarali i odradili svoj radni vek u nekim kućama, i koji su spremni  da neke stvari vrate makar u moralno pređašnje stanje. Njima nije potrebna slava, oni bi da pomognu društvu da se izvuče iz sadašnjeg mulja.

A reč je o prostim stvarima. I rešivim. Recimo, Borba, koja odavno ne postoji, duguje nekom 1,2 milijarde – čega? U Novostima postoji privatni vlasnik koji se dugo šepurio da je većinski, ali kada je na površinu isplivao dug, ne pada mu napamet da se zainteresuje za stanje u toj kući. I više mu odgovara što država osporava deo njegovih upravljačkih prava. A novom rukovodstvu savetuje – otpusti pola i bićeš likvidan!

Da Vas podsetimo:  Sklonosti građana nisu korektivni mehanizam protiv govora mržnje i propagande

Politika nije ni izbliza tiražna kao što je nekad bila dok nije polovinu akcija prodala WAC-u, a kasnije Bogićeviću, koji je dužan i ružan, što kaže naš narod svima – poreskim organima, bankama, svojim zaposlenim. A čovek – tajkun, zar ne?!

Nekad je bila obaveza da novina na svakom primerku napiše tiraž,  što se  i dalje rade sa knjigama. Toga više nema. A neke državne olakšice i dalje ipak postoje. I red je da se uvede red. U smislu – bilo koje oslobađanje može da bude samo na prodato, a ne štampano. Uostalom, zar ima smisla trošiti i hartiju, i rad rotacija, i boje ako je nekima remitenda skoro trećina tiraža.

Bio sam uvek, a i sada, da svaka novina, prilikom privatizacije, deo akcija ostavi obavezno zaposlenima, da su  neotuđive i da ih otkupljuje ili nasleđuje redakcija, čime bi zaposleni bili i sami svoj gazda, ali i odgovorni ako ne posluju na pravi način.

Znao sam novine u kojima nikad ranije nije  bilo otpuštanja, svaki posao je imao svoju cenu i svako je vodio svoj list hartije na kome je pisao sve urađeno i znao tačno u dinar koliko će na kraju meseca da primi. Plaćalo se samo objavljeno i samo odrađeno, ako je neko bio „paušalac“. Niko nije unapred znao svoju platu, a šef je imao prosek zaposlenih puta dva i nijednog meseca nije bio iznad petnaestog mesta.

U tom listu nije bilo više od 140, a sada ih je preko 450 zaposlenih, a tiraž upola manji

Mirko Stamenković

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime