Kocka po kocka, Kockar u Skupštini

5
1493

Međunarodni beogradski Sajam knjiga jedna je od najstarijih i najvažnijih književnih manifestacija u regionu. Prisustvuju mu najznačajniji domaći književnici, a mnogi od njih planiraju izdavanje i promociju svojih novih knjiga baš za vreme Sajma. U prošlosti su posetioci bili i veliki Ivo Andrić, Meša Selimović, Branko Ćopić i mnogi drugi.

Međutim, mesto koje je nekada bilo sinonim za kulturu, odavno ne okuplja samo ljude iz akademskih krugova kojima je pisana reč duševna hrana. Njegov status je ozbiljno uzdrman od kada su se brojne voditeljke otisnule putem književnosti, deleći širokim narodnim masama savete za uspešne dijete, trendi šminke ili objavljujući romane pune autobiografskih detalja o tome kako pobediti tumor veganskom ishranom ili kako nastaviti život kada muškarac vašeg života ode sa duplo mlađom. Ovogodišnji Beogradski sajam je otišao korak dalje i, čini se, dostigao posebnu kritičnu tačku.

Pobednica rijaliti programa „Zadruga“ Kristina Kockar, objavila je svoj prvenac. Bivša stjuardesa, koja je neplanirano postala medijska zvezda, preko noći je postala i profesionalna pevačica, i član žirija u takmičenju pevačkih talenata, ali i stručnjak za razne druge oblasti. Isto tako je preko noći postala – pisac. Mudro i smišljeno uspela je da još jednom zaintrigira masu. Krah braka, koji je javnost gledala uživo na televiziji, sada je prenela na papir, otkrivajući kako se ona osećala dok joj je „neverni muž lomio srce na komade, iznova i iznova“. Iznela je, po ko zna koji put, pikanterije iz svog privatnog života, i bez bilborda i pompeznog marketinga uspela da napravi opšu pometnju na Sajmu. Na „Vulkanovom“ štandu stvorili su se nepregledni redovi. Veliki broj ljudi, među kojima je bilo najviše dece, strpljivo su čekali kako bi im potpisala knjigu i kako bi se slikali sa njom. Većina se nestrpljivo gurala i busala, ali bio je i mali broj onih koji su rukama zaklanjali lice da ih niko ne vidi. Ipak, žarka želja da se prvi dočepaju knjige, jača je od svake sramote i objavljenje fotografije na društvenim mrežama.

Da Vas podsetimo:  AVGANISTAN DO BALKANA

Na Sajmu je predstavljeno i novo delo Emira Kusturice „Šta mi ovo treba“. Ipak, njegov roman nije toliko zantrigirao masu. Istaknuti reditelj doveden je u situaciju da komentariše kako je hit ovogodišnjeg Sajma knjiga pobednica rijalitija.

„Ma nemam ja problem s tim, nek oni pobeđuju, ali to je kratkog daha. Ideja političke vlasti na planeti je da ono što jeste i što je zbir sudova nije istina, već ono što oni projektuju. Oni stvaraju te baze u kojima životi deluju idilično i da je sve u redu, a u stvari škripi dosta. I oni od tih nitkova prave junake. Kamen je kamen i on izdrži… I dobra knjiga Matije Bećkovića će preživeti sve te leptire“, rekao je Emir Kusturica za Telegraf.rs.
Verovatno se i sam pokajao kada je video da su gotovo svi domaći portali preneli vest šta je rekao o pobednici rijalitija. Javnost je otišla toliko daleko u komentarima da se došlo da zaključka da je Kusturica jednostavno ljubomoran i isfrustriran jer na taj pogrdan način komentariše, a Kiji su vizionarski predložili da snimi film i pokaže mu „kako se to radi“.

Svojevremeno se na jednom drugom sajmu, Sajmu automobila, buduća poslanica Nevena Adžemović (bivša članica grupe “Models”) slikala u izazovnim pozama na jednom od izloženih automobila. Kad je jedna novinarka podsetila na tu epizodu, poslanica je krenula u verbalni obračun: “Moje međunožje može samo da se gleda, za razliku od tvog. Ti degenerici što su ti dali slike mogu samo da se dive”.

Nameće se logičan zaključak (nažalost) da samo od Kije zavisi da li će ući čak i u politiku i stići i do Skupštine. Zašto da ne? Mlada je, zgodna, popularna, ima nadimak koji se lako pamti, možda nauči i da peva i piše, pa to je više kvalifikacija nego što ih ima većina poslanika u Skupštini. Osim toga, najvažnije i najporažavajuće je što je sama Skupština ubedljivo najveći rijaliti u Srbiji, a Kija je u tome najbolja od svih. Dokazano.

Da Vas podsetimo:  ZABRANjENI tekst Gorana Šarića: Osuda Mladića – pokušaj pilatovskog pranja ruku onih koji su rasplamsavali rat na Balkanu

Goca Savković

5 KOMENTARA

  1. Dobro se sećam kada sam, danas daleke 1961.g. došao u Nemačku na jednu veslačku regatu, odvojio se od ekipe i otišao da radim 14 dana na istovaru vagona kako bih zradio koju DM da kupim, ondašnji hit za naše žurke u BG jedan magnetofon. Samnom su radili za vreme ferija i neki nemački studenti. Pošto je moja gimnazijska generacija, samo 8 .g. posle okupacije kao prva u BG počela da uči nemački, mogao sam da se sporazumevam. Postavio sam studentima brojna pitanja između ostalih i pitanje -kako je mogao narod jednog Gtea, Šilera, Ničea, brojnih nobelovaca, pa i Marksa i Engelsa idr. da „padne“ na galamu jednog besposličara, poluanalfabete uz to i tuđeg državljana – Austrijanca Adolfa Hitlera. Odgovor sam zapamtio. Glasio je -citat- „Svaki narod ima vladu koju zaslužuje“! Tako i mi Srbi- imamo političare, koji čine vladu, koje ZASLUŽUJEMO. Nema trećeg! Umesto da ih običnom olovkom i krstićima na na nekom drugom mestu na izborima najurimo sa vlasti, mi ih trpimo. A oni? Uništiše sve- I kulturu, i obrazobanje, vaspitanje, zdrvstvo, socijalu, nauku i industriju a sada će i poljoprivredu. Jer svo zlo dolazi od njih.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime