Rast broja prekršaja Kodeksa novinara u odnosu na prethodnu godinu i političko izveštavanje uglavnom u interesu vlasti, što bi se moglo dovesti u vezu sa približavanjem izbora, rezultati su šestomesečnog monitoringa Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama
U 10 dnevnih listova zabeleženo je 5715 tekstova u kojima je prekršena bar jedna tačka Kodeksa, a rekorder po kršenju Kodeksa je list “Alo” (1278).
“Srpski telegraf” (968) i “Informer” (949) su uz “Alo” u vrhu liste prekršilaca. Najmanji broj prekršaja zabeležen je u “Danasu” (45) i “Politici” (61), dok kako je rečeno na predstavljanju monitoringa Saveta za štampu u listu “Nova” (61) iako je mali broj kršenja Kodeksa “tekstovi balansiraju na ivici profesionalnih standarda”.
Prema rečima Tamare Skroze, članice Komisije za žalbe, najveći broj prekršaja odnosi se na nepoštovanje pretpostavke nevinosti, prava na privatnost, kao i na istinitost izveštavanja, jer se pretpostavke plasiraju kao činjenice.
“Drastično je povećao broj kršenja pretpostavke nevinosti slučaj ubistva tročlane porodice Đokić gde je osumnjičeni rođak nekoliko dana posle zločina u medijima već osuđen. Povećan je i broj uznemirujućih i pornografskih sadržaja u medijima, naročito u slučajevima izveštavanja o zločinima jednog klana. To što su takve informacije dolazile od najviših delova vlasti ne abolira novinare za takvo izveštavanje”, navela je Skroza, dodajući da je povećan i broj prekršaja prava na privatnost, posebno javnih ličnosti, a da je utisak da su u slučajevima brakorazvodnih parnica mediji otvoreno navijali za jednu ili drugu stranu.
Skroza je navela i da se neprimeren jezik koji je u tabloidima tradicionalno bio zastupljen u rubrikama namenjenim estradi preselio na prve stranice, vezane za politiku.
Ona je dodala da je zapažen i jedan pozitivan trend – da je smanjen broj neoznačenih PR tekstova.
Vera Didanović, članica Komisije za žalbe ukazala je da se približavaju izbori, a da sve češće, osim opozicije u tekstovima negativan tretman dobijaju i faktori izvan granice Srbije. Po njenom mišljenju povećava se i broj tekstova koji su kreirani iz jednog centra – primeri istih naslova u više novina, kao i da se sve češće u naslovu nalazi nešto čega u tekstu nema, a broj uvredljivih reči je u porastu. Utisak joj je i da je sve više nepotpisanih tekstova koji su “otvoreno u kampanji”.
Tamara Skroza navela je da je opšti utisak posle završenog monitoringa da mediji aktivno učestvuju u kampanjama u smislu aktuelne političke situacije, a da ne izveštavaju, što je “loše ne samo za medijsku scenu, nego za društvo uopšte”
Ovo je sedmi monitoring medija Saveta za štampu. Praćeno je deset dnevnih listova – “Alo”, “Blic”, “Danas”, “Večernje novosti”, “Informer”, “Kurir”, “Politika”, “Srpski telegraf” i prvi put “Objektiv” i “Nova”.
Monitoring je obavljan od jula do decembra 2021. godine, a rezultati su predstavljeni danas na tribini koju je organizovao Savet za štampu.
Autor: S.D.
