Od učestalog predizbornog špartanja Srbijom, koje ovih dana praktikuje većina ministara u tehničkoj vladi, ima i neke koristi – ako su ranije verovali svojim saradnicima da je „sve u redu“ ili bili nesvesni nekog problema, posete im mogu dati korisne uvide u pravo stanje stvari.
To se dogodilo i potpredsednici/ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorani Mihajlović, kada se zaputila na jednu ministarsko-promotivnu aktivnost i stranački skup. „Kada sam dolazila danas u Užicе prеko Rudnika, na dеonici od 27 kilomеtara nismo zatеkli nijеdnog radnika i to jе drugi put da prolazim tim putеm i da nе vidim radnikе. Izvođač jе “Srbijaautoput“ i moj poziv jе da pod hitno pošalju svojе radnikе i počnu da radе“, rеkla jе Mihajlović. „Imеnovaćеmo svakog izvođača koji nе radi svoj posao i buditе sigurni da ćе vеć u narеdnе dvе nеdеljе biti raskinuti ugovori ukoliko nе počnu da radе. Niko nеma prava nijеdan dan niti sat da nе budе na tеrеnu, jеr jе vlada dala garancijе za taj novac“.
Ovakve izjave su verovatno korisne sa stanovišta predizbornog marketinga. Ako pored toga pomognu da se problem reši, tim bolje. Međutim, da bi se problem rešio, trebalo bi, za početak, znati u čemu se on sastoji. Naime, nije problem to što nema radnika na gradilištu, to je samo manifestacija nekog drugog problema. Na primer, problem bi moglo biti odsustvo sistemske kontrole od strane Ministarstva ili javnog preduzeća, neizmirivanje obaveza prema firmi koja izvodi radove ili nezavršeni poslovi koji su povezani sa putogradnjom (npr. eksproprijacija). Sa stanovišta odnosa između države i izvođača radova bitno je da li će posao biti završen u zadatom roku i da li će biti obavljen onako kako je ugovoreno (npr. debljina i kvalitet asfalta), a ne koliko će radnika ili mašina da obavlja poslove. Ono što ukazuje na problem je svakako „najava raskida ugovora“. Ako od volje i slučajnih ministarskih poseta gradilištu zavisi hoće li ugovor da bude raskinut kada izvođač ne poštuje obaveze, hoće li biti naplaćene garancije i ugovorna kazna i slično, onda to znači da se obavezni mehanizmi zaštite javnog interesa koje predviđa Zakon o javnim nabavkama inače ne primenjuju. Naravno, sve to, ako je ovaj posao dodeljen uopšte kao kompetitivna javna nabavka i uz finansijske garancije, a ne kao deo nekog dugoročnog angažmana preduzeća „Srbijaautoput“ u kojem obaveze nisu u potpunosti precizirane.
transparentnost.org.rs
