Koliko građani osećaju ekonomski napredak: Srbija stiže bugarske i rumunske plate tek za 10 godina

0
54

U Srbiji je za 10 godina prosečna plata porasla za 166 evra. Jula 2011. godine zarada je u našoj zemlji u proseku bila 384 evra, da bi jula prošle godine dostigla 550 evra. Pre 10 godina smo u Srbiji imali veće zarade nego komšije u Rumuniji ili Bugarskoj, ali se situacija u međuvremenu znatno promenila, piše Danas.

Dok je kod nas leta 2011. plata bila 384, u Rumuniji je bila 38 evra manje. Deceniju kasnije, Rumuni zarađuju u proseku 170 evra više.

Iako je u Srbiji rast plata veći od većine zemalja u regionu, znatno je manji od rasta u susednim državama koje su deceniju i po u Evropskoj uniji – Rumuniji i Bugarskoj.

Rast u Rumuniji je najveći, prosečna zarada jula 2011. u ovoj zemlji bila je 346 evra, da bi deset godina kasnije dostigla nivo od 721 evra, što je više nego duplo. U Bugarskoj je rast prosečne zarade na 84 odsto u istom ovom periodu, tako su pre 10 godina Bugari prosečno zarađivali 353 evra, a prošlog leta zarade su im bile na 650 evra.

Jedan od glavnih razloga zbog kog nam ove dve države kada se radi o rastu prosečnih plata „beže“ jeste nekoliko kriznih godina tokom perioda koji posmatramo, kaže ekonomista Mihail Arandarenko, onih tokom kojih se Srbija borila sa ekonomskom krizom.

„To odražava i rast BDP-a zato što Srbija nije imala toliko loš rast, ali posebno prvu polovinu tog perioda obeležila je kriza, fiskalna konsolidacija, tako da to što smo uhvatili od ekonomskog rasta i rasta plata jeste od 2016, nekoliko godina“, kaže Arandarenko.

Bugarska i Rumunija su se izvukle iz krize i imale, kako kaže, 10 lepih, neprekinutih godina, a Srbija ih je imala pet, što je „taman toliko“.

Da Vas podsetimo:  MOROVIĆ: Venecija u Sremu!

„Kada smo rasli, rasli smo slično njima i kada su plate u pitanju i BDP, ali loših godina je bilo jako puno. Jedino što je dobro je što se ne povećava taj razmak, ali ni ne smanjuje se, zato što te države rastu lepo“, ističe profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Arandarenko napominje da kada se prave poređenja treba imati sve u vidu, da dosta zavisi i od toga koja se godina gleda, ali da je činjenica da Rumunija i Bugarska rastu brže, dobrim delom i zato što su članice EU zbog čega imaju i više investicije što iz EU fondova, što kroz privatne investicije.

On, međutim, kako kaže, kada poredi plate u obzir uzima još neke parametre, pre svih zaposlenost.

„Više volim da gledam ono što zovem platni fond po stanovniku, a to je umnožak zaposlenosti i prosečne plate. Ukupna zaposlenost iz koje se izračuna prosečna plata. Zato što i u najgorim godinama možemo da imamo rast prosečne plate jer posao gube najlošije plaćeni, oni koji su na ugovorima na određeno, i onda imate rast plata i pad zaposlenosti u određenom sektoru“, kaže Arandarenko.

Kada se to pogleda, kako kaže, ne stojimo loše, bolji smo od Hrvatske, ali nismo bolji od Rumunije i Bugarske.

„Istovremeno se gleda da li se zaista nešto dobilo od povećanja te prosečne plate ili ne. Jer ljudi ne žive kao pojedinci, žive u porodicama, i onda to da li je 1,4 ili 1,2 plate po porodici pravi veću razliku nego da li je 10 odsto veća prosečna plata“, ističe Arandarenko i dodaje da je uprkos svemu tačno da su Bugarska i Rumunija bolje od nas, pre svega jer smo mi imali tih nekoliko loših godina. Ove dve zemlje su, podseća on, imale tešku tranziciju devedesetih godina prošlog veka, nakon čega su krenuli da „rastu“, dok smo mi krenuli malo kasnije.

Da Vas podsetimo:  U Novom Sadu deci delili anketu sa mogućim izborom „biti gej“, a suspendovali „Srpčići moji“

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec kaže da za tih 10 godina koje gledamo ekonomski rast Srbije nije bio tako spektakularan kao što se govori.

„Objektivno gledano, bruto društveni proizvod po stanovniku rastao je brže u zemljama Bugarske i Rumunije nego u Srbiji i time su ekonomske mogućnosti bile različite. Ako ne rastete brzo ne možete brzo ni da povećavate plate, ali i sva druga lična primanja“, ističe Bajec.

On kaže da su Rumunija i Bugarska bez sumnje primljene navrat nanos u EU više iz geopoltičkih razloga, a manje zbog činjenice da su uspešno savladale sva ona poglavlja na osnovu kojih se zemlja smatra podobnom da se pridruži.

„Tada su one počele da dobijaju neuporedivo veću ekonomsku podršku, dok je Srbija koja je 2012. jedva postala kandidat i dalje dobijala mnogo skromniju pomoć. Nisu se te pare prelivale u plate, ali su se prelivale u rast privrede, infrastrukturu, lakše su se povezivale sa tržištima unutar EU, iskoristile su koristi članstva“, napominje Bajec.

EU svakako ima nekih političkih zahteva prema Srbiji, ali ekonomske prednosti su tu, kaže on i podseća da smo mi u najvećoj meri ekonomski vezani za EU, dve trećine spoljne trgovine se vezuje za nju, kao i najveći deo direktnih investicija.

Najveći rast plata u Rumuniji

U Sloveniji rast zarada u poslednjoj deceniji je na 26,6 odsto, prosečnu platu iz 2011. koja je bila 987 evra popravili su na 1,250 evra koliko je bila prošlog jula. Od pomenutih država iz regiona Slovenija je ujedno i jedina zemlja u kojoj prosečne zarade prelaze 1.000 evra, a osim u Sloveniji, Bugarskoj i Rumuniji, bolje prosečne zarade nego u Srbiji imaju i u Hrvatskoj. U njoj su zarade porasle za 31,4 odsto, 715 evra je bila jula 2011, a 940 jula prošle godine.

Da Vas podsetimo:  Zločin “narodnih“ poslanika u Skupštini

Lošije od Srbije iz okruženja i kada se radi o visini prosečne zarade, ali i rastu u desetogodišnjem periodu su Severna Makedonija, BiH i Crna Gora, u kojoj je zarada ubedljivo najsporije rasla. Za 10 godina svega 11,3 odsto ili 54 evra su prošlog jula zarađivali Crnogorci više nego jula 2011. kada im je prosek plata bio 476 evra. U BiH se tokom poslednje decenije plata povećala za 90 evra ili nešto više od 21 odsto, dok je u Makedoniji tempo rasta prosečnih zarada sličan onom u Srbiji, s tim što Makedonci zarađuju manje – prošlog jula prosečna plata kod njih bila je 463 evra, a deset godina ranije 333 evra.

https://013info.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime