Zahtev 25 britanskih poslanika da se uvedu ciljane sankcije Aleksandru Vučiću, njegovim saradnicima i Vladi Srbije zbog odlaska u Moskvu, jak je signal da se odnos Velike Britanije prema Srbiji menja.
„Doduše sporo, ali se menja“, kaže za Danas predsednik Evropskog pokreta i direktor agencije Beta Radomir Diklić.
Više od 20 članova britanskog parlamenta zatražilo je značajnu promenu u pristupu spoljnoj politici prema Srbiji nakon prisustva predsednika Aleksandra Vučića vojnoj paradi u Moskvi, 9. maja.
Diklić za Danas kaže da je sada, čini se, jasnije da, iako Britanija nije formalno članica Evropske unije, London sve više svoju spoljnu politiku usklađuje sa EU, posebno u pitanjima bezbednosti Starog kontinenta.
„Rezultat je, sporo, ali primetno ‘odvajanje’ od gotovo podaničkog praćenja spoljne politiku SAD, i suštinsko vraćanje spoljno-političkim i bezbednosnim stavovima EU, kojoj, ne treba zaboraviti, dobar deo političara i javnosti Velike Britanije želi da se vrati. Uloga britanskog parlamenta, za razliku na primer, od našeg, u kreiranju spoljne politike je značajna. Otuda je, čini mi se, inicijativa 25 poslanika više od rutinskog dizanja prašine“, ocenjuje Diklić.
Sagovornik Danasa dodaje da možda ovog puta neće uspeti ta inicijativa, ali vreme radi protiv Vučića.
„Račun za odlazak u Moskvu će se isporučiti. Nadajmo se samo Vučiću i najbližim saradnicima“, zaključuje Diklić.
Bivši ambasador i potpredsednik Sebija centra Mihajlo Brkić podseća da je pokretač inicijative za promenu kursa spoljne politike UK prema Srbiji i uvođenje sankcija prema predsedniku i vladi Srbije Ema Luel, koja je od 2013. članica britanskog parlamenta iz redova sada vladajućih laburista. Ona je, kako kaže, partijska koleginica predsednika vlade UK Kira Starmera, koji je istovremeno i šef laburista.
„Zbog toga pomenuta inicijativa 25 britanskih parlamentaraca upućena MIP UK ima velike izglede i da bude prihvaćena. Vladajući britanski laburisti nastavljaju kontinuitet konfrontirajuće politike UK prema Rusiji, kao i u regionalnom kontekstu jake podrške BiH i samoproglašenom Kosovu“, napominje Brkić.
On primećuje i da je britanska parlamentarna većina tek sada kada je Vučić prema njihovoj proceni ugrozio interese UK politike po pitanju ukrajinskog konflikta i Zapadnog Balkana primetila da u Srbiji postoji demokratski deficit i jačanje autoritarizma.
„Ne treba zato imati iluzije da bi promena spoljnopolitičkog kursa Velike Britanije prema Srbiji primarno bila motivisana brigom za stanje demokratije u našoj zemlji i sudbinom naših posustalih evrointegracija. S druge strane, pomenuta inicijativa je jasan signal koji tzv. kolektivni Zapad preko Britanije šalje Vučiću i SNS da su godine tolerisanja nihovog spoljnopolitičkog vrludanja praćenog zapadnim zatvaranjem očiju pred korupcijom u Srbiji i jačanjem unutrašnje političke autoritarnosti, upravo završene“, zaključuje Brkić.
I Duško Lopandić, zamenik predsednika Foruma za međunarodne odnose, smatra da je pismo britanskih poslanika odraz efekta koji Vučićeva politika vrludanja ima na pojedine evropske krugove, što će se na duži rok negativno odraziti i na međunarodni položaj Srbije i posebno na njenu evropsku perspektivu.
Lopandić, ipak, primećuje da je posle Bregzita uticaj Velike Britanije u Evropi smanjen, a i malo je verovatno da će doći do nekih ozbiljnih sankcija koje su predložili britanski poslanici.
„U načelu srpski režim se svojom politikom unapred odrekao članstva u EU, iako tvrdi suprotno. Ipak, on je osetljiv kada su u pitanju lični kontakti, koje koristi za PR propagandu, poput posete Antonija Košte Beogradu, pa bi neka konkretnija ograničenja u tom smislu verovatno imala efekat u Beogradu“, navodi ovaj sagovornik.
Prema njegovim rečima, druga osetljiva tačka režima su finansije, odnosno pomoć koju prima od EU i drugih država, uključujući i Veliku Britaniju.
