Koliko košta rat sankcijama?

0
1455

Odgovor Moskve stigao je brzo – Rusija neće uvoziti poljoprivredne proizvode iz država koje su joj uvele oštre ekonomske sankcije. Reakcije u Evropskoj uniji sasvim su različite, u nekim državama vlada zabrinutost.

0,,17838924_303,00

Evropska komisija pokušava da se predstavi opušteno i samouvereno. Brisel je spreman da odgovori na rusku zabranu uvoza, rekao je jedan portparol Komisije. „Zadržavamo pravo da primereno odgovorimo na ovu politički motivisanu meru.“ Odgovoriti na ruske sankcije koje su odgovor na zapadne sankcije? Šta bi to uopšte trebalo da znači? Na ta pitanja ovaj portparol nije imao odgovor.

Boli obe strane

Kremlj je na godinu dana zabranio uvoz mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda, voća, povrća… time su pogođene EU, SAD, Australija, Kanada i Norveška. Poseban pik u Rusiji tradicionalno imaju na Poljsku. Voće i povrće iz te zemlje nije moglo da stiže u Rusiju još od poslednjeg dana jula, zbog navodnih higijenskih manjkavosti.

Niko ne može da porekne da će se ruske sankcije itekako osetiti. Prošle godine je EU od izvoza životnih namirnica u Rusiju prihodovala skoro 12 milijardi evra. Pretpostavlja se da veći deo tog novca ove godine neće stići. „Rusija je važno tržište za naše glavne izvozne proizvode, pre svega za meso i mlečne prerađevine“, potvrđuje Udo Hemeling, generalni sekretar Udruženja nemačkih poljoprivrednika.

0,,17839025_403,00I Putin će uskoro ostati bez delikatesa sa zapada?

Ruski proizvođači, sa druge strane, neće moći u potpunosti da popune rupu koja nastaje na tržištu. Tako će u slučaju mesa kao uvoznik uskočiti Brazil, a na tržištu sira Novi Zeland.

Više od 40 milijardi

Još uvek je otvoreno pitanje gde će se zaustaviti ruske kontramere. Premijer Medvedev pomenuo je kao moguće korake zabranu komercijalnih letova iznad ruske teritorije te prekid uvoza aviona i automobila u Rusiju. Iako deluje da su takve mere na dugom štapu, poslovi evropskih firmi već sada trpe štetu. „Trenutno još možemo da podnesemo posledice“, rekao je za SWR poslanik demohrišćana Ralf Brinkhaus, „ali ako ovo potraje, izvozna industrija Nemačke će osetiti posledice.“

Da Vas podsetimo:  Šta su Srbi poklanjali za BožIć pre 100 godina...

Čak i pre početka privrednog rata sankcijama, situacija u Ukrajini uticala je da konjuktura u Evropi uspori svoj rast. Tako bar tvrdi Mario Dragi, šef Evropske centralne banke. Evropska komisija računa da će samo briselske sankcije prema Rusiji koštati evropsku privredu 40 milijardi evra u ovoj godini. Tu čak nisu ni uračunate ruske kontrasankcije.

Urušavanje privrednog rasta dolazi u škakljivom momentu za evropsku privredu, koja je bila na pragu privrednog oporavka posle šestogodišnje krize. Italija, po veličini četvrta ekonomija EU, ponovo je u recesiji. Posrnule privrede Grčke, Francuske i Španije takođe očajnički trebaju rast. Sankcije tome samo odmažu.

Finska traži odštetu

0,,17791057_403,00Premijer Finske Stub smatra da je njegova zemlja naročito pogođena

Vlada u Berlinu stopirala je isporuku čitavog vojnog trenažnog centra koji je koncern Rajnmetal već dogovorio sa Moskvom. Tako je Rajnmetal ostao bez 100 miliona evra i sada traži od savezne vlade odštetu. Tehnički, isporuka je mogla da se obavi, jer je dogovor zaključen pre nego što su sankcije stupile na snagu. Stoga će Rajnmetal verovatno dobiti svoje milione iz džepa poreskih obveznika, ali tome ne mogu da se nadaju pomenuti izvoznici mesa, koji će takođe izgubiti veliki deo profita.

Ipak, ideja o odšteti mogla bi da zaživi širom EU. Za to se zalaže pre svega Helsinki. „Jasno je da ćemo tražiti podršku od evropskih partnera, ako sankcije pogode Finsku prekomerno“, rekao je premijer Aleksander Stub. Privreda njegove zemlje je posebno zavisna od komšijskog ruskog tržišta i beleži veliki pad izvoza od samog početka konflikta u Ukrajini.

Kristof Haselbah / nr

DW

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime