Pročitala sam jedan tekst koji mi ne izbija iz glave. Uvidela sam koliko ljudi vode velike borbe dok mene muče svakodnevne površne stvari.
Zbog toga mi prolazi kroz glavu film koji sam volela da gledam sa mamom o otmici devojčice u Parizu i njenom ocu koji čini sve da je spasi i koji u tome na kraju uspeva. Setila sam se svakog saveta koji mi je mama ikada dala o tome kako treba da se čuvam nepoznatih ljudi i kako nikada noću da ne idem sama.
Setila sam se kako mi je brat pričao o našim sestrićima koji su otišli da se provozaju sa drugarima iz ulice a pritom mu se nisu javili, a on ih je više od sat vremena izbezumljen tražio.
Razmišljam o svakom plakatu koji sam sam ikada videla, a na kojem je slika deteta koje je nestalo.
Ne mogu da zamislim taj bol koji roditelji proživljavaju kada im dete nestane.
Toliko dece nikada nije pronadjeno iako su prošle godine i svi ti roditelji se i dalje nadaju da će biti pronadjena.
Toliko dece je nestalo ovog trenutka dok čitate ovaj tekst.
Ovo je stvarna situacija i ne dešava se drugima, može da se desi upravo vama.
Gospodin Igor Jurić, otac otete i ubijene petnaestogodišnje Tijane Jurić je čovek koji se bori sa svojim bolom i samo on i njegova porodica znaju kroz šta su prošli dok su njegovu ćerku tražili punih 12 dana.
Njegova ćerka nije spašena i njihova situacija nije imala srećan kraj.
On je odlučio da se bori da ovakve situacije imaju mogućnost da se završe srećnim krajem. Odlučio je da se bori za bezbednost dece. Odlučio je da spreči situacije koja se njegovoj porodici i njemu dogodila.
Javno govori o ozbiljnosti situacije i širi svest ljudi o tome. Šta mislite koliko mu je snage bilo potrebno za to?
Živimo u 21.veku ili kako ga nazivaju moderno doba-doba tehnologije. Načini komunikacije su nam na dohvat ruke, internet je zavladao svima nama. Zašto ne bi zavladao u korist dobrih stvari?
Postoji sistem pod nazivom “Amber alert” koji se u svetu pokazao kao najefikasnija pomoć u pronalaženju nestale dece.
Sistem funkcioniše tako da, kada nestane dete, ovlašćeni policijski službenik pokreće sistem. Uključuju se svi mediji, prekidaju se programi na televizijama i objavljuje vest sa informacijama o detetu, prenose je portali, slika se pojavljuje na bilbordima, na benzinskim pumpama, mobilni operateri šalju SMS ili MMS… Bukvalno se u potragu uključuje cela država i zato je on tako efikasan.
Sistem Amber alert postoji u 20 evropskih zemalja, a u državama bivše Jugoslavije nije zastupljen.
Izborimo se zajedno za rešavanje problema u kojima svako od nas može da se nađe. Zaštitimo našu decu jer ona zaslužuju sigurnu budućnost. zajedno se borimo za uvođenje sistema Amber alert koji može da spasi hiljade nevinih života.
Da li popstoji cena jednog deteta?
I da li postoji ijedan valjan razlog da se ovaj sistem ne uvede u našu zemlju i zemlje bivše Jugoslavije?
Izvor: aprilsstory
