Srpska dijaspora i stanovnici Srbije koji rade za inostrane kompanije doneli su oko 5,77 milijardi dolara u 2024. godini, što čini 6,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, prema podacima Svetske banke.
Koliko novca iz dijaspore stiže u Srbiju, a koliko u zemlje regiona?Foto: Pixabay
Ovaj procenat se smanjio u poređenju sa prethodnim godinama.
Udeo doznaka u BDP-u još je veći kod Hrvatske (7,2 odsto), Albanije (8,4 odsto), Bosne i Hercegovine (10,6 odsto) i Crne Gore (10,3 procenata). Kod Slovačke, Slovenije i Severne Makedonije udeo je veoma mali i iznosi 1-2 odsto BDP-a, piše Nova ekonomija.
Kada se posmatra stvarna vrednost ličnih doznaka iz dijaspore, najviše novca prima Hrvatska – oko 6,7 milijardi dolara, sledi Srbija sa 5,77 milijardi i Bosna i Hercegovina sa 3,14 milijarde dolara.
Iako Hrvatska prima najviše novca u apsolutnom iznosu, dijaspora za Bosnu i Crnu Goru ima najveći uticaj na ekonomiju. Srbija, sa 6,4 odsto BDP-a, zauzima sredinu u regionu, dok zemlje poput Slovenije i Slovačke skoro da ne zavise od doznaka.
Udeo novca koji dolazi iz inostranstva, ličnih doznaka, u BDP-u Srbije se smanjio sa 8,5 odsto u 2022. godini na 7,1 odsto u 2023. godini, pa na 6,4 odsto u 2024. godini, poslednjoj za koju su dostupni podaci.
Radi poređenja, Srbija se nalazi na sličnom mestu kao Šri Lanka, Ukrajina i Tunis.
Ekstremni primeri zemalja koje se najviše oslanjaju na novac iz dijaspore su Tadžikistan, gde gotovo polovina BDP-a (47,9 odsto) zavisi od stanovnika koji rade u inostranstvu, i Nepal sa 26,2 odsto BDP-a.
Nasuprot tome, zemlje poput SAD, Saudijske Arabije, Kuvajta i Centralnoafričke Republike gotovo da ne primaju lične doznake.
