Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potvrdio da će mladi nakon izbora u aprilu dobiti još jednu tranšu pomoći od po sto evra.
Želim da obradujem ljude u Srbiji i to nema veze sa izborima, još po sto evra dobiće svi mladi ljudi u Srbiji. To će biti svakako pre Vidovdana.“
Dva meseca pred izbore kada su kampanje već započete, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovom izjavom, koja nema veze sa izborima, gostujući u emisiji „Ćirilica“ na Hepi televiziji obradovao javnost, a naročito mlade.
Pre nedelju dana je započeta isplata prvih sto evra državne pomoći mladima koji su se prijavili preko sajta Uprave za trezor. Za ovaj novac se prijavilo 1.019.796 mladih uzrasta od 16 do 29 godina, tako da će iz državne kase za ovu prvu stotku biti izdvojeno oko 12 milijardi dinara kako je saopštio ministar finansija Siniša Mali.
Za drugu stotku, koju je Vučić najavio, će verovatno biti izdvojena približna suma, a ekonomisti imaju podeljena mišljenja o efektima tih budžetskih izdataka. Dok jedni smatraju da su izdvajanja za ove i slične pakete jednokratne pomoći različitim grupama stanovništva rasipanje javnog novca i zaduživanje države, drugi u ovakvim izdacima vide mogućnost, makar kratkoročnog, smanjivanja društvenih nejednakosti i blagi podsticaj potrošnje.
Međutim, ako ostavimo po strani čisto ekonomsko razmišljanje, podela po sto evra mladima neposredno pre i posle izbora je politički i društveni populistički potez. Ove mere će delu populacije svakako značiti, bez obzira da li će novac biti utrošen na pokrivanje računa, obnovu garderobe, dodatak za letovanje ili samo kratku zabavu, međutim one ni srednjeročno ni dugoročno ne predstavljaju nikakvu stvarnu pomoć za poboljšanje položaja mladih u Srbiji.
Problemi sa kojima se omladina u Srbiji suočava su sistemski i oni se ne mogu rešiti jednokratnim (ili dvokratnim) uplatama po sto evra, potrebna su sistemska ulaganja i potpuna promena odnosa prema ovom delu populacije kako bi današnjim i budućim mladima bilo bolje.
Oko 50.000 mladih godišnje napusti Srbiju, popis će pokazati koliko je njih trajno napustilo zemlju, ali niko se ne nada bilo kakvim pozitivnim rezultatima. Kako bi ovi ljudi ostajali ovde ili se makar vraćali nakon školovanja potrebno je obezbediti pristojne uslove rada, mogućnost zaposlenja u struci uz plate koje mogu obezbediti pristojan život za mlade i njihove porodice.
Gotovo 60% mladih živi sa roditeljima, kupovina sopstvenog stana je za mnoge misaona imenica. I pored mnogih obećanja i sporadičnih projekata koji se odnose na određene grupe mladih država sistemski ignoriše problem stanovanja. Šta više, država čini sve da podstiče stvaranje tržišnog balona sa nekretninama koji je trenutno napumpan do velikih razmera pa su cene kvadrata, čak i u manjim mestima, nerazumno visoke.
Pandemija je jasno pokazala koliko je potrebno ulaganja u zdravstveni sistem. Iako je tih nužnih ulaganja tokom pandemije bilo, ona se ne odnose na ono što bi mladima (i svim drugim grupama stanovništva) obezbedilo dugoročno sigurniji i lagodniji život. Neka istraživanja pokazuju da je čak polovina mladih pati suočena sa simptomima umerene ili teške depresije. Ovo se verovatno ne dešava zato što Srbija napreduje svakog dana u svakom pogledu. Pre će biti da je to rezultat neizvesnog života kako u materijalnom tako i društvenom pogledu. Nema značajnih ulaganja u preventivnu zdravstvenu negu, a reproduktivno zdravlje i briga za potomstvo su pretvoreni u kampanje sa besmislenim sloganima i stvaranje sve većeg pritiska na žene da bezuslovno svoje telo podare biološkoj reprodukciji.
Mladi će svakako najbolje moguće iskoristiti dva puta po sto evra. Oni već imaju dovoljno iskustva da znaju da su tih sto/dvesta evra vrlo prolazna stvar. Sistemski problemi sa kojima se oni suočavaju ostaju a vlast ne pokazuje da je kadra da ih zaista reši i obezbedi bolju budućnost za omladinu u Srbiji.
autor:Marko Miletić
