Ulaganje države u projekat Ekspo iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos – 3,82 milijarde.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
To znači da bi na svaki uloženi dinar (evro) država dobila 1,91 dinar odnosno povratila uloženo i dodatno „zaradila“ gotovo isti iznos koji je investirala. To je direktni efekat koji bi državna kasa mogla da ima od ulaska u ovaj projekat, piše Forbes Srbija.
Realno ili ne?
Reč je o brojkama koje je vlastima isporučila konsultantska kuća Luis Berger u nedavno završenoj Studiji ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja Ekspo 2027.
Forbes Srbija imao je ekskluzivni uvid u najvažnije podatke iz ovog dokumenta, koji bi uskoro trebalo da bude prezentovan javnosti.
Međutim, važno je razumeti da je reč o projekcijama, a da li će država biti blizu ovog broja, odnosno u kojoj meri je reč o realističnoj proceni biće mnogo jasnije kada prođe period koji je obuhvatila studija.
Zato, takođe, treba imati u vidu da pri izradi studije u obzir nije uzet samo period od početka priprema za Ekspo 2023. godine do završetka samog događaja u avgustu 2027. U projekciju uticaja je ušao i period od 10 godina nakon završetka manifestacije odnosno do 2037. što se tretira kao standardni i relevantan vremenski okvir za procenu efekata realizacije projekata ovog tipa.
Privatne investicije i efekat na celo društvo
U studiji se procenjuje da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije, 1,83 milijarde evra (manji deo – oko 500 miliona privatne kompanije uložiće pre Ekspa, a ostatak od 1,3 milijarde posle događaja).
Proračun studije je da će tih „zajedničkih“ 3,8 milijardi evra ulaganja omogućiti, putem direktnih, indirektnih i indukovanih efekata, da se stvori tzv. dodata vrednost za ekonomiju Srbije od 9,1 milijarde evra do 2037.
Kako se dolazi do tog iznosa? Direktne efekte donose, primera radi, ulaganja u izgradnju kompleksa u vidu plaćanja izvođačima radova. U ovoj grupi su i izdvajanja za održavanje kompleksa tokom njegove eksploatacije. Takođe i potrošnja turista tokom posete Ekspu i nakon njega kada budući kompleks bude funkcionisao kao sajam.
Kada je reč o indirektnim efektima oni bi došli posredstvom plaćanja dobavljačima za nabavke materijala za gradnju (cement, armatura i dr.). Takođe, angažovanje kompanija koje će opsluživati Ekspo kompleks godinama nakon manifestacije (obezbeđenje, čišćenje i dr.). Kao i putem ulaganja privatnih kompanija, primera radi, hotela i drugih biznisa u usluge koje pružaju ili proizvode koje prodaju, a koje će koristiti posetioci ovog kompleksa.
Na kraju, tzv. indukovane efekte donela bi, recimo, potrošnja radnika od plata koje su dobili kada su radili na izgradnji kompleksa, zaposlenih koji budu radili na budućem sajmu, ali i svih onih koji rade u prodavnicima, restoranima ili drugim objektima koje će posećivati turisti do 2037. a zbog dolaska na sajam ili sadržaje u okolini.
Kada se od tih 9,1 milijardi evra nove vrednosti oduzme 3,8 milijardi evra poreskih prihoda za državu, dolazi se do toga da bi za građane i privredu odnosno društvo u celini ovaj projekat trebalo da donese 5,3 milijarde evra do 2037.
Ulaganja
Kako se navodi u studiji, kapitalna ulaganja u sam Ekspo kompleks (hale, nacionalni paviljon i drugi objekti) iznosiće 1,23 milijardi evra. Dodatnih 775 miliona evra biće uloženo u prateću infrastrukturu (putevi, pruga, vodovod, kanalizacija, energetski objekti….).
Iz ove računice izuzet je Nacionalni fudbalski stadion koji formalno nije deo Ekspo manifestacije.
Uz to, studija pretpostavlja da će i privatne investicije od 1,83 milijarde evra doći od ulaganja učesnika Ekspa u svoje paviljone, ali i ulaganja privatnih kompanija u hotele i druge komercijalne sadržaje.
Posle Ekspa, na ovom prostoru Srbiji će ostati novi Beogradski sajam, tržni centar, stanovi i poslovni prostor i zabavni parkovi, konstatuje studija.
