Koliko su Kosovo i Metohija srce Srbije, a koliko pusta obećanja u predizbornim kampanjama

1
113

Praveći se da ne vidimo, samo prećutno odobravamo da sve naše vekovno postane tuđinovo… Ipak, krv ne miruje. A kosti mogu zatresti planetu

Jovana Cakić (Izvor: Lična arhiva)

Dok se busanjem u grudi i pevanjem kosovskih pesama još uvek deklarišemo kao Srbi, Srpstva nam polako nestaje u praksi. Albanija na mala vrata postepeno i strpljivo gradi ono što već više od veka planira, Veliku Albaniju.

Sporazumom koji obezbeđuje stvaranje jedinstvene teritorijalno administrativne celine od po 30 kilometara na teritorije – s jedne strane Albanije, a sa druge, još uvek naše južne pokrajine – neopaženo prolazi u srpskim krugovima.

Nepojmljivo je da naša vlada na to uopšte ne reaguje, a mediji skoro da i ne objavljuju – ili bar ne na ispravan način – da nam je porobljena južna teritorija sada i napadnuta i otrgava se u tuđinu.

Žila kucavica našeg postojanja oštricom tupog noža, u mirnodopskim uslovima, skoro pa hirurški precizno pokušava se odvojiti od tela.

Neprelepljen grb i natpis „Otadžbina pamti“ prilikom ulaska na Kosovo i Metohiju (Foto: Stanje stvari)

Nakon mnogo godina nasilja šiptarskih terorista i uniformisanih lica pod velom nazovi države u državi nad srpskim stanovništvom – kao i otimanja institucija, ali i ljudi i organa – ostaje pitanje da lebdi u vazduhu: Ko još poštuje i da li iko sprovodi rezoluciju 1244, te ima li Srbija snage, ali i volje, da svoju teritoriju povrati u svoje skute, a svoje državljane zaštiti od okupatorskih intervencija?

Put ka matici biva zatvoren i skoro neprobojan, kako bi se put u snove albanskog naroda slobodno ostvario naočigled svih nas nemih posmatrača.

Koliko je teško čoveku koji se izjašnjava kao Srbin da na ognjištu svojih predaka sriče tuđinovo i okupatorsko pismo, meni je neobjašnjivo, ali shvatam da mu uzavrela krv ne da da ode u nepovrat. Jer put sa svog ognjišta na bilo koje drugo mesto, silom prilika, jeste nepovrat.

Da Vas podsetimo:  Ako nećete u NATO – hoće NATO kod vas

Domaćici koja ispraća dete u školu strepeći od napada na njega u metohijskom selu i sa zapitanošću hoće li ga dočekati na kućnom pragu – treba dodeliti orden za hrabrost. Jer hrabrost je ostati i uzdati se, boriti se i nadati da će svanuti dan slobode, da će kandilo opet zamirisati, a ikona osvetljena na istočnom zidu okačena, stajati pred otvorenim prozorom bez straha od odmazde terorista koji čekaju priliku i vrebaju svaku pravoslavnu dušu, ne bi li žeđ za krvlju utolili.

Foto: Tanjug/Edib Tahirović

Šta je za nas krv, a šta su grobovi, šta nam znače svetinje i kosti rasute po prokletim planinama tamnog vilajeta, neobjašnjivo je nekome ko ne razume našu dušu. Jer, šta je srpska duša do božur koji stoji na vetrometini gnusnih napada lažnih država i njihovih stvoritelja, a ipak brani ono vekovno u nama. Krv dedova. I zaveštanja koja nam ostaviše naši sveti u amanet.

Zato, dobro se zapitajmo koliko dugo mislimo trpeti i ima li svrhe kraj očiju ne videti šta se dešava i šta nam se sprema?!

Jer praveći se da ne vidimo, samo prećutno odobravamo da sve naše vekovno postane tuđinovo… Ipak, krv ne miruje. A kosti mogu zatresti planetu.

autor:Jovana Cakić, (Smederevo, 1991) je diplomirani komunikolog, novinar po struci, a borac za pravdu i istinu

https://stanjestvari.com/

 

1 KOMENTAR

  1. Neoboriva je činjenica da bez KiM, nema ni Srbije ni Srpskog Naroda.
    Isto tako, neoboriva je činjenica da od tzv.“ petooktobarskih promjena“ do dana današnjeg, Srbijom vladaju stranci, zapadnjaci, oni isti koji su nas bjesomučno bombardovali.
    Borba Srpskog Naroda za vlastitu SLOBODU i za KiM jeste jedan kontinuitet. Ta borba je mnogo teza od one 1999 god. Sada se Narod bori za vlastitu slobodu ,protiv onih koji nas pravno-formalno pretstavljaju. Najjači dio neprijatelja jesu stranci koji na svaki način podrzavaju i ohrabruju „naše“ VELEIZDAJNIKE, a svoje poslušnike. Oni su od početka ( “ peti oktobar“ ) imali ,i sada imaju i pripremaju i rezervni sastav VELEIZDAJNIKA, koji su već bili na poziciji vlasti, i dokazali se, pa bi poslije predstojećih izbora mogli zamjeniti istrošene , ofucane, provaljene i izblamirane aktualne VELEIZDAJNIKE.
    BORBA SE NASTAVLJA, NIJE NAM LAKO,….. ali ………“ NA MUCI SE POZNAJU JUNACI, U DOBRU JE LAKO DOBAR BITI“ ……..
    Kada se prekine lanac veleizdaje, SRBIJA I SRPSKI NAROD će se izdignuti onako kako se uvijek u povjesti do sada izdizala!!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime