Kome će da sudi „Kosovski sud“?

0
812

Sudeći prema nedavnim natpisima u medijima, a i na osnovu izjava srpskih zvaničnika datih tokom ranijih godina, naši organi vlasti raspolažu sa mnoštvom dokaza i obimnom dokumentcijom (stotine stranica dokaza) koja se odnosi na zločine koje je počinio Ramuš Haradinaj, a koji dokazi su nedavno dostavljena francuskom sudu u Kolmaru. Svi su izgledi da je slučaj izručenja Haradinaja, gledano iz pravnog ugla, prilično jednostavan i jasan: Francuska je, kao i Srbija, članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ekstradiciji, koja svojom odredbom čl. 1.obavezuje Francusku da po raspisanoj međunarodnoj poternici i zahtevu za izručenje, Ramuša Haradinaja izruči Srbiji.

загруженное12-700x456
Ramuš Haradinaj

Ramuš Haradinaj se tereti za zločine iz juna 1999. godine, koji nisu bili predmet razmatranja Haškog tribunala, a u pitanju su zločini koji se odnose na ubistvo najmanje 76 lica, od kojih se za neka ubistva sumnja da ih je on lično počinio. Među žrtvama ubistava je bilo i dece, a poslednje proširenje istrage se odnosi na još 13 lica, brutalna silovanja i mučenja. Radi se o dokazima, koji se u odnosu na optužnicu Haškog tribunala po kojoj je Haradinaj oslobođen, razlikuju po mestu i vremenu izvršenja krivičnih dela, kao i po ličnostima oštećenih.

Postavlja se pitanje kojim razlozima se rukovodio francuski sud kada je odlučio da odloži objavljivanje svoje odluke na period od gotovo mesec dana i šta se tim odlaganjem postiglo?

Odgovor se za sada može samo naslutiti, i to pre svega na osnovu reakcije pojedinih državnih funkcionera Republike Srbije, a zatim i na osnovu pojedinih odluka i poteza organa vlasti tzv. republike Kosovo i reakcije međunarodne zajednice.

U vezi sa tim, dana 8. februara na portalu javnog servisa RTS oglasio se državni sekretar Vlade Rasim Ljajić izjavivši da bi „bio iznenađen ukoliko bi sud u Francuskoj doneo odluku da Srbiji izruči predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haridinaja“ (1). Već za tri dana, oglasio se i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović gostujući u jutarnjem programu RTS-a, izjavivši da „čak i ako Francuska odbije zahtev Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, njemu će moći da se sudi pred Specijalnim sudom za ratne zločine bivše OVK“, objašnjavajući dalje da se radi o instituciji koja je napravljena da radi „ono što je propustio Haški tribunal i što su kosovski sudovi svesno propustili da urade“. (2) Sličnu izjavu je dao i rukovodilac tužilaštva za ratne zločine Milan Petrović.

Ne možemo, a da se ne zapitamo zašto nosioci različitih visokih funkcija u Srbiji, protivno svakoj logici, unapred u javnost izlaze sa pesimističkim izjavama u vezi sa izručenjem Haradinaja našoj zemlji, i zašto se ni jedan od tih zvaničnika ne pozove na odredbe Evropske konvencije o ekstradiciji, koja nam nedvosmisleno ide u prilog?

Stiče se utisak da naši visoki zvaničnici namerno i svesno šire defetizam i na taj način krče put francuskim organima vlasti da prekrše Evropsku konvenciju o ekstradiciji. Kao da se radi na tome da se naša javnost priprema da „proguta“ odbijajuću odluku francuskog suda. Pomenuti državni funkcioneri su međutim, pred srpskom javnošću prećutali elementarnu činjenicu da je „Specijalni sud“ u koji se oni uzdaju, u stvari pravosudna institucija tzv. republike Kosovo, koja je osnovana na osnovu ustava i zakona te separatističke tvorevine. (3) Sedište specijalizovanih veća, koja državni sekretar Veljko Odalović naziva specijalnim sudom, je na osnovu Zakona o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu tzv. republike Kosovo izmešteno u Hag, a sastav sudskih veća je popunjen sudijama koje su imenovane kao međunarodne sudije, što očigledno predstavlja izraz i dokaz međunarodnog protektorata koji je uspostavljen nad pomenutom teritorijom. Ta činjenica, međutim, ne menja osnovnu karakteristiku specijalizovanih veća, a to je da se radi o «nacionalnim» pravosudnim institucijama tzv. republike Kosovo, koje će funkcionisati pri svim nivoima kosovske sudske vlasti i primarno primenjivati kosovske propise. Zato, pomenuti javni nastupi zvaničnika Republike Srbije, koji su listom priznali legalitet i legitimitet specijalizovanih sudskih veća i tužilaštva tzv. republike Kosovo, sa očiglednom naklonošću ideji da se vruć krompir izručenja Haradinaja preda u tuđe ruke, nisu u skladu sa obavezama koje proističu iz suštine funkcija koje ta lica obavljaju u samom vrhu državne vlasti i obavezama koje proističu iz Ustava RS.

Da Vas podsetimo:  Hipokrizija Tribunala u Hagu

Iz svega navedenog bi se moglo zaključiti da su se naše vlasti već pomirile, a moguće i saglasile, sa tim da Ramuš Haradinaj ne bude izručen Srbiji, iako za to ne postoji relevantno pravno obrazloženje jer je više nego jasno da Francuska, prema Evropskoj konvenciji o ekstradiciji ima obavezu izručenja Haradinaja upravo Srbiji. Eventualno izručenje kosovskim specijalizovnim većima i specijalizovanom tužilaštvu, ne bi značilo ništa drugo nego da je Ramuš Haradinaj izručen tzv. republici Kosovo, a ne Srbiji, kako to važeće međunarodno pravo nalaže, koja činjenica se ne može zamaskirati pompenznim nazivima suda i izmeštanjem njegovog sedišta u inostrane administrativne centre. Sve to vrlo dobro znaju i naši državni funkciioneri, ali im izgleda ne pada na pamet da se tim argumentima koriste i tako unapred razobliče eventualnu odbijajuću odluku francuskog suda.

U vezi sa tim, odlaganje objavljivanja odluke francuskog suda bi se najverovatnije moglo povezati sa sprovođenjem završnih radnji vezanih za konstituisanje kosovskog Specijalnog suda za ratne zločine (specijalizovana veća kosovskih sudova), kako bi se stvorili „pravni i formalni uslovi za rad tog suda“, kako to i navodi naš državni sekretar Veljko Odalović u svojoj izjavi, ponašajući se kao portparol kosovskih specijalizovanih veća, a ne kao državni funkcioner Republike SRbije.

I zaista, dana 7. Februara ove godine gđa Aleksandra Papadopulo, šefica misije EULEKS-a na Kosovu imenovala je devetnaest sudija na listu međunarodnih sudija Specijalizovanih veća po preporuci nezavisne Komisije za izbor. Imenovane su sudije i to po jedan iz Ujedinjenog Kraljevstva, Irske, Norveške, Švajcarske, Švedske, Estonije, Kanade, SAD i Belgije, po dvoje iz Holandije, Italije i Francuske, i četiri sudije iz Nemačke. (4) Preostalo je još samo da se u kratkom roku sazove prva plenarna sednica sudija na kojoj će biti usvojen Pravilnik o postupku i dokazima, kojim će se urediti vođenje sudskog postupka pred Specijalizovanim većima, nakon čega će isti moći da počne sa radom.

Da Vas podsetimo:  Katolički temelj hrvatskog genocida

Treba napomenuti da je članom 1 Zakona o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu tzv. republike Kosovo predviđeno da ta sudska veća voditi sudske postupke o teškim prekograničnim i međunarodnim krivičnim delima izvršenim u toku i posle sukoba na Kosovu, a koja se tiču dela iz Izvešataja Parlamentarne skupštine SAveta Evrope Doc. 12462, od 7. januara 2011. godine („Izveštaj Skupštine SAveta Evrope“) i koja su bila predmet krivične istrage Specijalne istražne radne grupe (SIRG) Kancelarije specijalnog tužilaštva Republike Kosovo ( „STRK“).

Kako su stvari počele da se odvijaju, neće se raditi samo o zločinima OVK, kako se to stalno isticalo u našim medijima, već i o navodnim zločinima koja su počinila i lica srpske nacionalnosti. U vezi sa tim, indikativno je i treba napomenuti da je izveštaj Dika Martija prihvaćen uz usvajanje jednog amandmana koji su podneli Albanci, usled čega je naziv rezolucije promenjen u „Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu“. Eventualnim ekstenzivnim tumačenjem odredbe o stvarnoj nadležnosti sudskih veća, mimo ratnih zločina koje su počinili pripadnici OVK, izjalovila bi se osnovna ideja kojom se rukovodila Skupština Saveta Evrope kada je usvojila Izveštaj – ideja da se procesuiraju slučajevi i zločini počinjeni nad Srbima, te da najzad neko odgovara i za te zločine, jer je opštepoznato da je pred Haškim tribunalom ubedljivo najveći broj optužnica podignuto i najveći broj osuđujućih presuda izrečeno upravo protiv lica srpske nacionalnosti.

Da stvarna nadležnost „specijalnog suda“ još uvek predstavlja nepoznanicu, i da će ona biti stvar tumačenja pomenutih Veća, govori i činjenica da je odmah nakon hapšenja Haradinaja u javnost procurila vest o izdavanju naloga za hapšenje 57 lica srpske nacionalnosti od strane pravosudnih organa tzv. republike Kosovo, pod sumnjom da su počinili navodne ratne zločine u periodu 1998.-1999. godine. Pri tom je angažovan i UNMIK kako bi naloge za hapšenje kosovskih vlasti proizveo u zahteve za raspisivanje i distribuiranje međunarodnih poternica, čemu se srpske vlasti u Beogradu za sada ne protive. Naime, kao što je poznato tzv. republika Kosovo nije član Međunarodne organizacije kriminalističke policije – Interpola, pa samim tim nije aktivno legitimisana da izdaje i upućuje zahteve prema Interpolu za raspisivanje međunarodnih poternica. Ukoliko se dogodi da UNMIK zaista osnaži zahteve za hapšenje izdate od strane separatističkih „organa vlasti“ tzv. republike Kosovo zahtevajući od Interpola raspisivanje međunarodnih poternica na osnovu takvih naloga, to bi značilo da je Misija Ujedinjenih nacija izašla iz okvira statusne neutralnosti i poverenog joj mandata, koji podrazumeva obavezu postupanja u skladu sa Rezolucijom SB 1244, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, a ne afirmaciju i favorizovanje organa vlasti samoproglašene tzv. republike Kosovo. U tom slučaju morala bi da sledi oštra reakcija naših organa vlasti i intervencija prema Savetu bezbednosti UN, a što se sudeći po dosadašnjim mlakim reakcijama naših vlasti, neće dogoditi.

Da Vas podsetimo:  Šta bi sa novom metodologijom pristupanja?

Inače, pomenuta Specijalizovana veća u okviru svoje nadležnosti imaju primat nad svakim drugim sudom na Kosovu, tako da ta Veća kao i Specijalizovani tužilac mogu naložiti da im se ustupi svaki predmet iz njihove nadležnosti na dalje postupanje, ma u kojoj fazi postupka da se nalazi, neovisno od toga pred kojim sudom ili tužilaštvom se postupak vodi. To znači da postoji mogućnost da svi predmeti i postupci koji se vode protiv kosovskih Srba za ratne zločine izvršene u periodu od 1998. do kraja 2000. godine, uključujući i predmet Olivera Ivanovića, završe u tzv. Specijalnom sudu Kosova.

Na kraju može se izvesti zaključak da je podnošenje i procesuiranje zahteva za izručenje Ramuša Haradinaja, imalo je za efekat ubrzano konstituisanje kosovskih specijalizovanih veća, zatim priznanje kosovskog specijalnog suda od strane državnih funkcionera Srbije, uz istovremenu aktualizaciju i pokretanje velikog broja krivičnih postupaka protiv lica srpske nacionalnosti od strane organa gonjenja tzv. republike Kosovo. Pri tom, stvoreni su uslovi i pripremljeno javno mnjenje u Srbiji da Ramuš Haradinaj bude predat „svojima“ tj. kosovskom sudu (specijalizovanim većima kosovskih sudova), a ne pravosudnim organima Republike Srbije. Predstavnici vlasti u našoj zemlji iz nekog razloga ne pokazuju dovoljno istrajnosti i odlučnosti u traženju dosledne primene međunarodnog prava, koje je očigledno na našoj strani. Šta više, stvara se utisak kao da vlast u Srbiji prikriveno „navija“ da do traženog izručenja ni ne dođe.

Ukoliko Ramuš Haradinaj bude izručen kosovskom sudu u kojem će sedeti sudije iz zemalja koje su priznale tzv. republiku Kosovo, a sve su prilike da će se upravo to i dogoditi, teško je očekivati nepristrasno i fer suđenje, o čemu svedoče brojna iskustva iz prošlosti, a pre svega postupak pred Haškim tribunalom, koji je nakon ubistava i nestanka velikog broja svedoka, okončan oslobađajućom presudom u odnosu na Ramuša Haradinaja.

Preostaje nam da sačekamo 2. mart kada će biti objavljena odluka francuskog suda, a potom i nadležnog ministarstva Francuske, nakon čega će izaći na videlo da li će se eventualnim izručenjem Haradinaja kosovskom sudu za ratne zločine na meti tog suda naći i veći broj lica srpske nacionalnosti, čija imena bi se vrlo brzo našla i na međunarodnim poternicama.

Slavka Kojić

www.fsksrb.ru

(1) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2624145/ljajic-bio-bih-iznenadjen-izrucenjem-haradinaja.html
(2) www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2625924/odalovic-haradinaju-moze-da-sudi-i-specijalni-sud-za-ovk.html
(2) www.scp-ks.org/sr
(3) www.scp-ks.org/sr/imenovanje-sudija-u-specijalizovanim-vecima-kosova

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime