Kome je toliko stalo do Srba i Srbije pa hoće po svaku cenu da spreči naše zagađenje?
Bitka u Srbiji protiv rudarenja litijuma traje ali još nema adekvatnog odgovora na sledeća pitanja:
Prvo: Ako su ovi protesti finasifrani, kako kruži mišljenje u javnosti, šta može da bude interes tog finansijera: da preuzme vlast i da rudarenje ustupi onome koga on odabere,( možda baš sa Rio Tintom, sklopi, za njega povoljan aranžman ) ili da on sam krene u ovaj unosni posao.
Drugo: Ko je taj koji nas toliko uvažava,pa ulaže ogromna materijalna sredstva da bi sprečio zagađenje Srbije i njenog naroda?
Treće:„Kako to da je naša ekološpka svest naprednija od svesti naroda u zemljama širom sveta gde rudarenje litijuma decenijama traje?
Da li vam sve ovo liči na to da je deo naroda postao savremeno roblje a da toga nije svestan?
Evo kao i zgleda ta tužna slika ružne ekološke svesti.
Piše:Milorad Antonić
Kad neko iz inostranstva gleda proteste protiv rudarenja litijuma u Srbiji prvo što zaključi je da je kod nas ekološka svest na visokom nivou. Ali postoje i ovi utisci. Tužna slika ove ružne međusobne „bitke“ i galame naroda u Beogradu (pa i u Srbiji) ne liči na narod sa visokim stepenom ekološke svesti već na slepce koje neko vodi na povodcu da se bori za zdravu životnu sredinu.
Na izneti zaključak nedvosmileno ukazuje sledeća realnost. U neposrednoj blizini 13 gradova u Srbiji nalaze se fabrike hemijske i teške industrije od toga u 2 grada su po dve fabrike. U svim tim gradovima je neophodna sanacija zbog mogućeg zagađenja životne sredine. Zašto protestanti protiv rudarenja litijuma ne traže zatvaranje i tih fabrika? I tu se narod truje. Pa ima li i kakav je smisao postojeće selektivne ekološke svesti? Zašto se ćuti o ovih 13 gradova a štiti se Jadar?! Gde je svest i savest protestanata?! U Džepu ?!
Dakle,činjenica je da kad gledate tu protestnu borilačku masu ljudi kojima se naprasno uzdigla ekološka svest(to su oni koji odlučno blokiraju život svima samo ne sebi do te mere da tako uzdignuta i napredna ugrožava i potire sve druge možda i važnije svesti kod svakog civilozovanog čoveka) stičete utisak da živimo u ekološkom izobilju, pa nam smeta sve što će da poremeti tako zdrav život i zagadi nam našu prelepu i čistu životnu sredinu.
Možda je, zaista ekološka svest našeg naroda iznad svesti onih u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Australiji, Čileu,Kini, Kanadi,… u kojima se već decenijama rudari litijum?!Možda grešim,ali tako izgleda stanje na terenu!
Pošto pogrešni i nejasni utisci proiozvode pogrešne i štetne odluke u životima svih živih bića, pa i čoveka, hajde da zavirimo u činjenično stanje: da li su možda ti novokomponovani ekološki naprednjaci koji se bore za zdravu životnu sredinu zbilja navikli da žive u ekološki besprekornoj sredini u Srbiji.
Ovde su pomenuti samo oni primeri koje je Google izbacio u prvi red.
„Meštani Zaluga već skoro 20 godina zbog nesanitarne deponije imaju probleme – umesto da se ukloni, planina đubreta raste, a otpad povremeno upada u reku ili na put. Kažu da se često čuju eksplozije od nataloženih zapaljivih gasova poput metana od kojih lako izbija požar.
Pored akutne opasnosti po zdravlje, nekontrolisano gomilanje đubreta na ovoj deponiji može dovesti i do „stvarne katastrofe širih razmera”. Doktor Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode objašnjava da se na ovakvim mestima povećava broj glodara koji prenose razna oboljenja, a za njima i čitav niz predatorskih vrsta, od zmija do lisica i vukova.“
Delovi Lima na jugozapadu Srbije i Drine su 2021.godine više ličili na plutajuće deponije, a takve slike nisu retkost na ovim rekama.
„Slična je situacija bila i na Drini kod hidroelektrane u Višegradu, a zbog pucanja sajle koja zaustavlja otpad, đubre je stiglo do brane i ugrozilo proizvodnju električne energije.To jezero je postalo vodena deponija, a brane ne dozvoljavaju da Lim prodiše, guše ga brane deponije. „
„Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović je ukazala na hitnost rešavanja problema i dodala da velika količina smeća koje završi u rekama ozbiljno ugrožava životnu sredinu.“(vidi: https:// www.bbc. com/serbian/ lat/srbija-49172486
Napomena: ovi podaci nisu od juče,tako je godinama. Zato se treba upitati.
Ima li među tim naprasno edukovanim ekolozima nekih koji žive u blizini Mirijevskog potoka u Beogradu jer se odatle prema nedavnom izvešataju između beogradskih naselja Karaburma i Višnjica svake godine dva do tri puta dešava pomor ribe u Dunavcu. Procenjuje se da na hiljade komada ribe ugine zbog fekalija i smeća koje pristiže iz tog dela grada. Ako ih ima na protestima zašto ne ukazuju na problem u svom dvorištu?!
Ima li među tim naprasno edukovanim stanovništvom onih koji žive uz Kolubaru kod Valjeva.Tamo se dogodio veliki pomor ribe, izvađeno je više od pola tone uginule bele ribe ,a procenjuje se da je zatrovano skoro pet kilometara toka ove reke. Ako ih ima na protestima zašto ne ukazuju na problem u svom dvorištu?!
Trovali smo se i trujemo se odavno ali ćutimo! Gde su ti pobornici čistog vazuda i životne sredine bili prethodnih meseci kada je Beograd, u isto vreme dok su galamili protiv rudarenja litijuma, nekoliko puta bio najzagađeniji grad na svetu? Zagađenje, posebno u jutarnjim časovima vidljivo je i golim okom i predstavlja veliku opasnost za pacijente sa hroničnim opstruktivnim oboljenjima pluća.
Šta bi sa povicima da nas zagađuju izduvni gasovi iz aviona koji preleću preko Beograda. Nije bilo zahteva za smenu ili kaznu onoga ko im je dao dozvou?! Nije potrebno podsećati na to da je očuvanje i ravnoteža kisonika na planeti,pa to znači i u Srbiji, jedan je od najvažnijih zadataka čovečanstva. Bez toga teško bi opstali.
Ako su na protestima zagovornici tog zagađenja (a u Beogradu su) zašto ne ukazuju na njega?!
Digla se „kuka i motika“
Da li je ćutanje znak odobravanja?Ili je rezultat niske ekološke svesti?!
Možda taj deo našeg naprasno ekološki naprednog stanovništva ne protestuje jer bira zagađenja, pa ono za koje nisu plaćeni nije opasno?! Reklo bi se da ipak imaju dobar razlog i istančan ukus. Npr. ako bi blokirali aerodrom u Beogradu, pa da u njega ne sleću avioni jer ih zagađuju, morali bi da blokadu prekinu kada pođu na godošnji domor! A to bi bila šteta. Kako će otići na neku od letnjih destinacija bez aviona.
Sve ipak više liči na to da se u Beogradu ali i po gradovima u Srbiji najkraće i najslikovitije rečeno digla „kuka i motika“i da bije bitke protiv rudarenja litijuma bez validnih razloga (osim onih novčanih). Da je to važno i odlučujuće primer su gore navedena zagađenja protiv, kojih nema protesta. To nakaradno i krajnje štetno rezonovanje kada je u pitanju zagađenje životne sredine blago rečeno je licemerje. Decenijama se baca smeće gde se pre stigne! I ćuti! A za šaku dolara, pa i za sve prisutnije shvatanje da ako nisi u takvom protestu nisi kul, jer to je napredni deo stanovništva, ostalima nije svest na tom nivou. A zapravo baš tih nekoliko pomenutih a na stotine postojećih zagađenja nisu isplativa.
Tipičan primer da je ćutanje zlato!
Podsećanja radi. Kud ono beše protiče Drina, da možda nije blizu Jadra, Loznice i Zvornika?! Otkud 10.000 kubnih tona smeća u ovoj reci?
Dakle teško je povrovati da nam je, pored tolikog zagađenja koje smo sami proizvdili i proizvodimo i dalje,ekološka svest porasla ,pa iz te nemogućnosti neminovno proizilazi pitanje :
Kome je toliko stalo da nas i Srbiju spasi od zagađenja?
Takođe treba imati u vidu da projekcije stručnjaka ukazuju na to da rudarenje litijumom obezbeđuje dobre prihode države koja ima to prirodno bogatsvo. Nije tajna da je u ovim protestima „ozloglašeni“ Rio Tinto nameran da rudari najavio da bi „godišnji doprinos BDP-u od Projekta Jadar bio oko 695 miliona evra.Takođe, prema proceni, bilo bi otvoreno skoro 5.000 radnih mesta.“
Dakle nije Rito Tinto taj kome je stalo da nas zaštiti! On bi da kopa po svaku cenu! I nema nikave sumnje mi bi kao država i narod dobro prošli. Ali šta da radimo sa ovima koji su protiv kopanja? I njima će tako visok BDP omogućiti bolji život. Hoće li i tada ćutati kao što decenijama ćute na ovde pomnenuta zagađenja?!
Iz svega uputno je razmisliti zašto je zaista nekome stalo da nas zašti od zagađenja?! Čini se da finansijeru te plaćene ljubavi(prostitucije) isplativost leži u nameri da ako uspe(čitaj da istera Rito Titno)na kraju može da u svom ličnom aranžmanu ili u partnerstvu ,a možda baš sa Rio Titnom, sklopi, za njega zadovoljavajući aranžman u rudarenju litijuma.Tom finansiranom ljubavi postiže dva gola. Smenu postojeće vlasti i neki pomenuti aranžman.
Jedno je sigurno.Profit u ovom poslu postoji.
Kad žaba digne nogu?Kad vidi da se konj potkiva!
Otuda nije čudno,ali je opasno to što se u Srbiji za čas digla „kuka i motika“. Kad te „kuke i motike“ koje truju i sebe i okolinu i koji se još i ljute kada ih drugi ekološki savesniji od njih opominju, danas posmatrate kako se savesno bore za zaštitu životne sredine ne možete a da ne zaključite da su oni potrošna roba za namerene da vrše zloupotrebu i manipulisanje u borbi za profit. A naši ekološki napredni protestanti ako ne žele da budu deo tog kolača morali bi biti iskreni prema sebi, pa onda i prema okruženju u kojem su na svakom koraku loši primeri njihovog života i ponašanja iz vremena kada nisu bili podmazani ekološki sledbenici, bilo da ćute o tim zagađivačima bilo da čačkaju nos na semaformu dok sede za volanom luksuznog automobila(što je redovna gimnastika naših vozača). A da bi bili iskreni prema sebi morali bi dugo da se gledaju u ogledalo. Da dobro zapamte svoj lik dok još gazde njihovog mišljenja nisu, pored svega, odlučile da ih upotrebljavaju kao edukativne ratnohuškače.
S vremenom izgleda da je ova dosadašnja ekološka napredna svest neka vrsta savremenog roblja. I postala je živahna, borbena , stroga i traži svoje pravo na zdravu životnu sredinu koju su sami decenijama proizvode.
Sve to me podseća na onu mudrost na fotografji naslovne strane ovog teksta „Ljudi su jedina stvorenja na ovom svijetu koji će posjeći drvo, napraviti papir od njega,a onda napisati na njemu „spasite drvo“.
Dobro je što se dešava ta bitka za Jadar. Možda će ti borci na ulicama da shvate da su zloupotrebljeni . Šta će njima tuđa poručena svest o čistoj živtnoj sredini ako imaju svoju. U ovom slučaju izgleda da je nemaju ,ali mogu bar toliko da shvate da niko od njih ne traži da zasuču rukave, pa da čiste ulice,gradove reke,korita…koja su zagadili!
Naravno da je kasno za ovo što poručujem. Jer ovde im se, za razliku od doktorskih i akademskih titutla plaća ekološka svest,pa se zato teško odvikavaju od te pameti!
Isto tako sasvim je sigurno.U nama je odgovor na sve naše probleme,pa i na to da li je rudarnjee litijumom toliko opasno!
Sasvim je sigurno da je stav pojedinaca verodostojno ogledalo vrednosti njihove ličnosti.
Odgovor u nama je i na pitanje da li smo uspeli u životu da budemo ono što smo želeli da budemo. Pa to da ako smo postali svesni borci za zaštitu životne sredine, tek kad nam je neko drugi rekao da tako treba da se ponašamo jer tako razmišljaju i ponašaju se progresivni građani deluje i tužno i ružno. Možda i ne bi bilo da u tim tužnim kolonama nisu oni koji su o svemu bar ovde navedenim zagađenjima ćutali! Ili je nekima sasvim svejedno da li su samo svoji ili nečije savremeno roblje.
