Kod Srba i ostalih manjih naroda u Evropi, raširen je osećaj moćne istorijske predodrđenosti na velika dela i ispravljanje krucijalnih svetskiih nepravdi. Kreće sve valjda od one biblijske o Davidu i Golijatu. Srbima je golijat svako ko je broji više od deset milipna u samoj državi (bez dijaspore), a to je mnooogo. Sa nama od istog kompleksta boluju i ostale balkanske državice, koje nekada behu u sastavu jedne velike Jugoslavije, a koja je sa pravom stajala kao veličina ne samo na Balkanu i u Evropi, već i u svetu.
Mali ljudi, kao i mali narodi, bučniji su i kočoperniji od velikih, jer se jedino tako ističu u moru istih. Skrenuću na geopolitiku i stratešku važnost Srbije. Bilo nekada. Sada su sve države od svedskog značaja već pozicionirane na Balkanu, a duboko su zabrazdile i u srpsko ustrojstvo, privredu i vrše ogroman uticaj na vladu (tiha okupacija). Nama Srbima ostalo je da se busamo u prsa junačka i da na tome ostane, jer nam drugo niti daju, niti mi znamo šta bi dalje od busanja sa onih 6 ruskih aviona i nekoliko hiljada vojnika.
Stoga, naše vođice koriste najjače mikrofone kada se sa visokih govornica obraćaju, a čujemo ih samo mi, sirotinja raja i na nama jedino mogu da istresu višak testosterona (ostao im od junačkih predaka iz Crne Gore, Like, Banije, Korduna, a tamo se glasno govori i dan danas).
Malecni Siniša ubeđuje nekog negde da smo se vinuli u nebo, ekonomski procvetali, da grabimo napred dijagramski na gore. On crta i laje, a raja ćuti i sluša. Beli svet ne zanima ko je nama čuvar kase i šta će sa kasom da čini, dokle god je vlada u podguzju svih velikih sila koje putem nalete.
Velmoža i kabadahije, arhaizmi iz junačkih pasama kada smo u hajduke bežali i od ovakvih se partizanski borili. Kabadahije prodaju nacionalna dobra, prodaju naše vode, naše rudnike, prodaju nas kao roblje svima koji imaju da im plate. I ništa. Svikla raja na bič, korbač i grubu reč, utehu nalazi u rujnom vinu, pivu, lošem TV program i jeftinoj kopiji srednovekovne časti. Oni najteže pogođeni klanjaju se po podnogrejanim hramovima i plaćaju predstavnicima svevišnjeg da im posreduju kod olakšanja prolaza u bolje sutra. Kabadahije postadoše normativ za uspešnog srpskog biznismena.
I šta sad, sada nam ostaje samo da galamimo iz naših ćoškova i dižemo buku, jedino to nam dozvoljavaju (pas koji laje ne ujeda), jedino to smo spremni da uradimo, jer se plašimo goreg, jer nemamo više ni snage, ni mladosti, ni ideja, ni visine, ni oruđa (govnjive motke davno smo sterilisali u akademski razvodnjenim polemikama).
Protesti naroda, koji su u početnom zanosu obećavali, utišalo je urlanje Velmožino – Dobro vam je, toliko vam je dobro da ste razmažena stoka koja ne zna šta je dobro!
Ostalo nam je da i na ovo samo da klimamo glavama na sve strane i užasavamo se tiho i odstojanstveno. U tom mometu preloma, nije bilo nikoga ko bi prelomio, “opozicija” je odigrala poslednji ples sa pozicijom, tango, poznati koraci, poznati partneri, ista muzika…
Olga Tomović
Izvor: Vidovdan
Stranci …………Amerikanci komanduju pozicijom ( jer su ih oni postavili na vlast) i opozicijom, jer im obecavaju da ce ih postaviti na vlast!!!! Samoorganizirani radnici i seljaci postoje samo u starim udzbenicima !!! Povesti narod izvan okvira pozicije i opozicije zahtjeva LIDERA , dobru organizaciju, novac ,širu podrsku , podrsku medija ………….i jos dosta toga !!! Tako necemu se suprotstavljaju se i pozicija i opozicija, ali i strani faktor ( zapad i Amerika)! Nije jednostavno !!!
Protesti nisu propali zbog nezadovoljnog i nesrecnog naroda vec zbog lose opozicije koja je do pre nekoliko godina bila vladajuca koalicija.
Narod koliko god bio nezadovoljan dva puta ne ide na led, ne zaboravlja brzo posebno kad je rec o politici i ratovima. Izmedju dva zla bira ono manje, bira ono koje koj nije upoznao u njenoj sustini.
Zasto s studenti i nezadovoljni gradjani dozvolili opoziciji da im unisti proteste?
Ne, nije kriva vlast, vlast je u manjini, niti je kriv kompleks. Krivi su oni koji su dozvolili da im kompromitovane javne licnosti uniste ono malo nade svojim vulgarnim i doista primitivnim nastupima.
Ako narod zeli da menja politicku i ekonomsku situaciju u drzavi, onda treba studenti, radnici i seljaci da se ujedine i da ne dozvole onima koji nekad behu vlast da ih kompromituju.