Učestale su najave povećanja cena gasa, možda i dva puta u tekućoj godini. Jedna je, zagarantovana! Normalno će biti debelo obrazložena kao opravdana, nužna, neizbežna…, trebalo je i ranije. Ali briga za potrošače je takođe opravdana, nužna, neizbežna… Takvo da će biti i odsustva ozbiljnijeg propitivanja hoće li to voditi i odgovarajućem rastu primanja zaposlenih u odgovarajućoj državnoj firmi? A sudeći po plati direktora Bajatovića, verovatno su „astronomija!“. Ili važan deo „mesa“, u statističkoj sarmi zvanoj „prosečna plata u Srbiji“.
Što se tome slabo poklanja pažnja, što nema pitanja može li povećanje biti malo manje smanjivanjem primanja zaposlenih počev s njim, normalno je u mrtvom moru zvanom „javnost“. Pa i opozicija Srbije… Ono malo pažnje troši se na Zagu Dolovac, uvek žensko krivo, nismo li zbog Eve najureni iz raja? A i od koga je, dosta je! Mi smo nešto drugo, ne kao Grci ili Francuzi… Normalno je i to što se javnost, opozicija, intelektualci…, ne pitaju što se o tome ne pita i sam Bajatović? Zaboga, socijalista je! Što ne ostali socijalisti, i njihovi birači? Svi stariji, koji su učili i slušali šta su socijalizam i socijalisti, nije važno da li su se s tim slagali? I ne kažu njemu i njegovima: nađite drugu „žvaku“, prodajite nešto drugo umesto bubrega? A one koji pričaju kako u socijalizmu nije valjalo ništa (oni su normalno, izuzetak), tako da je s pravom „mrtav“, da malo „olade“. Ne da nije mrtav, nego je preko nekih u višoj, komunističkoj etapi!
Ako ste vi stariji zaboravili, a vi mladi niste čuli, u komunizmu je pojedinac društvu davao prema sposobnostima, a dobijao prema potrebama! Dotični, ranije drug, a sada gospodin ili sada gospodin, a ranije drug, nikada nije pomenut kao neko ko se pretrgꞌo od rada. Ali se uredno pominje, po baš velikim primanjima… Neka deo daje u partijsku kasu, njegova i partijska stvar. Može i na kafansku muziku, čak i u humanitarne svrhe, nije važno. Važno je da ne daje pare koje su mu ostale od ćaće, ili poslala ženina tetka iz inostranstva. To su pare potrošača gasa! Sa više prava mi bismo ih trošili nego on, i na nešto njima neophodno…
autor:Radovan Marjanović
