Sala za konferencije u zgradi vlade Republike Srbije. Uobičajena gužva. Svi su tu. Poslati sa samo jednim zadatkom: Da narodu što vernije prenesu Njegove reči. Žagor novinara na uobičajenom nivou odjednom zamire, jer… pojavljuje se On! Glavom, bradom i maramicom… Smrtno ozbiljne face, tobože zabrinut i uobičajeno smrknut, pogrbljen, sporo prilazi govornici, namešta mikrofon, vadi maramicu, briše usta i počinje da govori…
„Drago mi je da ste došli ovde u tolikom broju, vidim, najviše ima onih koji po zadatku dolaze ovde, znam ja i ko ih šalje, ali neka, volim ja to… to je meni zanimljivo, znate, to što neki dođu ovde a ništa pametno nemaju da kažu…“
(uzima čašu, pije gutljaj vode, spušta čašu i, na opšte iznenađenje, ne briše usta maramicom!)
„Znam, jedva čekate da me napadnete pitanjima o nekakvom tunelu, Zorani Mihajlović, o Savamali i ko zna kakvim glupostima još, kao da sam ja dokon pa da se bavim tim budalaštinama! Ja sam bio u Americi, veliki posao smo tamo završili za našu zemlju, za sve naše građane, evo, Hilari je oduševljena…“
(neko glasno pita premijera koliko miliona evra je poklonio Hilari za kampanju)
„Molim da ne dobacujete! Ponašajte se pristojno! Kakve milione pominjete, ko dao kome milione za kampanju, ništa vas ja ne razumem, šta trabunjate, jel’ vam to Pajtić dao pitanja koja treba da mi postavljate?“
(obaveštavaju ga da je Pajtić smenjen)
„Aha, dobro… nisam znao da je sad ovaj Dragan predsednik, malopre sam sleteo iz Amerike, nebitno…“
(vadi maramicu, briše znoj sa čela, i na opšte iznenađenje, ne pije vodu!)
„Dakle, ne znam ništa o tunelima, ni o Savamali, kakvi bre tuneli vas spopali, a vi što ste zapeli pa me to uporno pitate, a što to niste pitali one pre mene? Njih niste smeli ništa da pitate, taj ološ niste smeli ni da pogledate a mene, eto, smete svašta da pitate, i ja sam ponosan na to, tu je ta razlika između njih i nas, ja sam srećan što smete da me pitate i glupa pitanja da mi postavljate, čak i onda kada su vaša pitanja smišljena samo da bi naudila vladi koju vodim!“
(vadi maramicu, briše znoj sa čela i pije vodu laganim, kratkim gutljajima)
„Da pređemo na pitanja jer žurim na otvaranje neko tamo negde, ne znam gde beše, ali znam da se negde nešto otvara i da me čekaju, celo selo, kažu mi sad ovi moji (okreće se udesno, nekome od suflera) izašlo je na put da me dočeka (dramoserska pauza), takvi su naši ljudi, šta ćete… (namešta cvikere) vole da im neko dođe… (prolazi rukom kroz kosu) … jeste, iz Beograda… (kiselo se smeši) … iz vlasti…“(pije gutljaj vode) „Dajte, ako ima neko pitanja neka, samo brzo i nemojte o tunelima, molim vas…“ (vadi maramicu, briše usta)
„Izvoli Dragane (obraća se Vučić(ević)u iz Informera), šta, ne čujem dobro pitanje, može li glasnije? (Vučić(ević) pita šta misli o Pajtićevoj smeni) Aha, hvala, pametno pitanje, vidite, mene druge partije ne zanimaju, ja nemam vremena da se bavim drugim partijama jer radim 25 sati dnevno za ovu državu i sve građane, i nije mi teško uopšte, ne žalim se, to mi je obaveza, građani su na izborima tako hteli, meni su tu obavezu dodelili a ne nekima drugima što bi bez izbora da vladaju, a ako je ovima iz Demokratske stranke ovaj Dragan dobar, ako im je bolji od onog Pajtića, ja to podržavam, i nemam ništa s tim, eto… (širi ruke, gleda neodređeno po sali, što znači da je završio…) A sada vas pozdravljam, imam obaveze. Hvala i prijatan dan!“
Dejan M. Andrić
Kolumnista
Jadniče, mukica naša, pa ON pati od burn-out simptoma. Između ostalog.