Kao što je poznato, sistem organa vlasti u većini država formira se na osnovu principa podele vlasti. U skladu sa postulatom, taj princip kaže da je vlast u državi podeljena na tri “grane”: zakonodavnu, izvršnu i sudsku i svaka grana je nezavisna i samostalna. Međutim, princip nezavisnosti i samostalnosti vlasti ne znači nekontrolisanost pojedinih grana vlasti. Termin “nezavisnost” nosi uslovni karakter, jer u skladu sa principom “uzdržavanja i ravnoteže”, različite grane vlasti raspolažu nizom punomoćja koji ozbiljno utiču jedna na drugu. Smatra se da se takav uticaj na sudsku vlast ograničava u stadijumu formiranja. Tako na primer, u većini država sveta izvršna vlast formira sastav sudske vlasti, ali po okončanju tog stadijuma više ne može da se meša u njegovu delatnost. Međutim, ta tvrdnja iako je prilično ubedljiva, nije sasvim tačna. U mnogim zemljama sveta sudska vlast se nalazi pod različitim vidovima društvene kontrole. Sudije veoma strahuju od donošenja nezakonitih odluka, jer pažnja medija ili društvenih organizacija može postaviti krst na njihovu sudbinu. No, strahuju upravo zbog toga što postoje pravni mehanizmi skidanja takvih sudija sa dužnosti, pa čak i sprovođenje krivičnog postupka protiv njih. U krivičnim kodeksima praktično svih zemalja sveta postoje članovi koji predviđaju odgovornost za izricanje nepravedne presude…
U međunarodnom pravu, koncepcija podele vlasti niti je priznata, niti ima njene praktične realizacije. Nema ni svetskog parlamenta, ni svetske vlade. Međutim, interesantno je obratiti pažnju na to da je sistem međunarodnog prava formiran i on realno postoji. Na taj način je međunarodna sudska vlast – objektivna pojava. Problem se ogleda u tome što je ta vlast bila formirana i deluje izvan principa podele vlasti. Glavni problem postojanja te vlasti van principa podele vlasti ogleda se u odsustvu uzdržavanja i ravnoteže te vlasti.
Pre svega, treba obratiti pažnju na odsustvo kontrole nad međunarodnim sudovima. Ni jedan statut bilo kog međunarodnog suda ne predviđa bilo kakav oblik kontrole. Ni institucionalne, pa čak ni društvene. Ovakva situacija može se objasniti samo nepravilnim shvatanjem principa “nezavisnosti” sudske vlasti, koji su pretvorili u mantru, ponavljanu ali ne i osmišljenu. Odsustvo kontrole dovodi do degeneracije koja sudske institucije pretvara u monstrume koji ne snose nikakvu odgovornost i zbog toga se ne plaše ničega i nikoga. Štaviše, svaki pokušaj kritike nailazi na žestoku odmazdu, čak i krivično gonjenje. Tako, na primer, lice koje kritikuje rad MTBJ ne može biti advokat optuženih pred tim tribunalom. Obratimo pažnju: ne radi se o tome da bi takvo lice bilo saradnik tribunala (što takođe ne bi bilo puno zakonitije ali bi bilo bar logičnije), nego branilac optuženog pred MTBJ! Još jedno pojašnjenje: ne radi se o poziciji lica koji su već postali advokati, nego lica koja to nisu, ali koje optuženi pred tribunalom žele da vide kao svoje advokate. Čak i ukoliko tako kritički nastrojeno prema MTBJ lice zadovoljava sve kriterijume neophodne za branioca, to lice ipak ne može postati branilac. Novinari koji su sebi dozvolili luksuz da kritikuju MTBJ dobijaju pretnje od saradnika te institucije. Ti saradnici se ne plaše da upućuju takve pretnje – jer međunarodni tribunali i njihovi saradnici ne snose nikakvu odgovornost.
U rezultatu toga, čak i takvi oblici razmatranja delatnosti međunarodnih sudova, koji bi se, makar i sa neopravdanom pretpostavkom mogli razmatrati kao nekakav oblik iako meke, ali ipak kakve-takve kontrole – pretvaraju se u podsmeh. Tako je, na primer, razmatranje delatnosti Međunarodnog suda (MS OUN) u Generalnoj skupštini OUN pretvorilo u čisto gubljenje vremena kako za govornike, tako i za slušaoce. Godišnja delatnost glavnog sudskog organa OUN bila je “razmotrena” od strane predstavnika više od 30 država. Međutim, ni jedna od tih država nije navela ni jedan problem u delatnosti te institucije. Tokom dva dana predstavnici država ponavljali su primitivne izjave (na primer o tome da MS OUN razmatra sporove između država) i opštepoznate činjenice (na primer, da su jurisdikciju MS OUN priznale 72 države -članice OUN ili da će sledeće godine biti obeležen jubilej – 70 godina od stvaranja suda).[1] Među “kritikama” su se raznosile samo pritužbe da SB OUN evo već više godina ne traži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda. Međutim, ta “kritika” se ne odnosi na sud, nego na SB i sama po sebi takva kritika nema nikakve vrednosti. Nama je dobro poznato savetodavno mišljenje MS OUN o zakonitosti odvajanja Kosova od Srbije. I premda je to urađeno nekoliko godina ranije i u sadašnjem razmatranju je moglo i da ne figuriše, ali je važno istaći sledeće – zatražiti konsultativno mišljenje od suda koji može da donosi očigledno nezakonita rešenja – predstavlja neodgovornu delatnost ne samo od strane samog MS OUN, nego i država koje su zatražile njegovo mišljenje. Podsećamo da MS OUN nije samo doneo nepravilnu odluku, nego i otvoreno nezakonitu, samostalno izmenivši formulaciju pitanja koje mu je podneto!
Što se tiče kontrole delatnosti međunarodnih krivičnih tribunala ad hoc (tribunala za bivšu Jugoslaviju, tribunala za Ruandu i rezidualnog mehanizma ukazanih tribunala) – to postoje dva osnovna oblika pokušaja takve kontrole. Ponavljamo – mi ne govorimo o realnoj kontroli nego o pokušajima elementarnog razmatranja delatnosti tih institucija koje bi labavo mogli nazvati “mekim” oblikom kontrole. Kao prvo, to je razmatranje delatnosti tribunala na zasedanju organa OUN (SB i Generalne skupštine) i delatnosti specijalno stvorene Nezvanične radne grupe SB OUN za međunarodne tribunale.
Mi smo već razmatrali sadržaj i efikasnost razmatranja delatnosti MTBJ, MTR i MRMKT u organima OUN. Ponavljamo kratko: ta delatnost se ne podvrgava kritičkoj analizi od strane većine zemalja sveta. Stvara se čvrst utisak da je većini zemalja sveta jednostavno svejedno šta se događa u tim institucijama. Drugo moguće objašnjenje podrške tim institucijama pri postojanju svih činjenica zločinačke delatnosti tih tribunala jeste da je to rezultat trgovine radi glasanja za rezolucije koje su važnije za te zemlje ili se ta podrška jednostavno pruža zbog pritisaka. Bilo koja varijanta da je u pitanju, ona pokazuje neodgovornost većine država. Čak i kritika pojedinih država ne menja suštinu stvari, jer opet tribunal radi toga ne snosi nikakvu odgovornost.
Što se tiče delatnosti Nezvanične radne grupe za međunarodne tribunale (NRGMT), to je njena delatnost uvek bila obavijena tajnom. Reč “nezvanična” joj omogućava da se bavi čime god poželi i bez ikakvog konkretnog rezultata. Za sve godine koliko postoji, ta grupa (ona je stvorena 2000. godine) ni jednom nije publikovala rezultate svoje delatnosti. Redovni godišnji izveštaji pred SB OUN sadržali su samo podsećanje na njeno postojanje. Tako je u poslednjem izveštaju pred SB OUN za 2014/2015 godinu rečeno da je NRGMT održala četiri zasedanja za vreme kojih je došlo do razmene mišljenja. I to je sve![2]
Prvi put za poslednjih 15 godina publikovan je 31.12.2015. godine izveštaj NRGMT o njegovoj delatnosti. Međutim, ni taj izveštaj ne sadrži nikakve realne informacije o tome čime se ona zaista bavila i kakvi su konkretni rezultati njene delatnosti. Grupa saopštava da je ona slušala brifinge zvaničnih lica tribunala i razmenjivala mišljenja. Nikakvih problema. Nikakvih predloga.[3]
Na taj način, pred međunarodnom zajednicom danas stoji zadatak stvaranja efikasnog kontrolnog mehanizma prema međunarodnim sudovima. Neophodno je uvođenje odgovornosti službenika međunarodnih sudova i tribunala, posebno krivičnih. Sad je veoma važno da bi tu funkciju, bez obzira na represije, nastavljali da ostvaruju stvarno nezavisna sredstva javnog informisanja. U svakom slučaju, društvena kontrola nad međunarodnim sudskim institucijama predstavlja važan element demokratskog međunarodnog poretka.
Aleksandar Mezjajev
Fond strateške kulture
[1] Sm. stenografičeskiй otčёt o 48 i 49 zasedaniяh 70-й sessii GA OON // Dokumentы OON A/70/PV.48 i A/70/PV.49.
[2] Doklad Soveta Bezopasnosti OON (1 avgusta 2014 goda — 31 iюlя 2015 goda) // Dokument OON: A/70/2. S.253-254.
[3] Doklad Neoficialьnoй rabočeй gruppы po meždunarodnыm tribunalam za 2015 god // Dokument OON: S/2015/1053
