Korona virus zarazio je i savladao diktatorski sistem Aleksandra Vučića. Na prvu vest o potvrđenim slučajevima u Srbiji, raspao se režimski mehanizam za medijsku hipnozu gađana. Kao da su normalni, naprednjaci su otkazali poslušnost pomahnitalom vođi i odbili da učestvuju u suicidnoj predizbornoj kampanji. Neće biti mitinga, idolopokloničkih karnevala, hvalospeva i aplauza vođi, pa ni izbora. Umesto izbornih prevara, Vučić sad priprema plan za osvetu celoj Srbiji, koji namerava da sprovede po uvođenju vanrednog stanja.
Aleksandra Vučića nije porazio korona virus. Fatalni udarac zadalo mu je njegovo omiljeno oružje – strah. Vučić već osam godina vlada lažima, prevarama i strahom. Najveći kukavica u savremenoj istoriji Srbije uspeo je da zaplaši skoro sve političare, tajkune, kriminalce, sudije, novinare i običan svet. Zaveo je strahovladu, okupirao institucije i sve građane pretvorio u taoce svoje patologije. Iako izgleda smešno kad, na konferecijama za novinare i u medijskim monolozima, urla na nevidljive protivnike, skiči, kmeči, smeje se i plače, ipak postiže željeni utisak. Normalni ljudi zaziru od psihopata.
Strasnim izlivima mržnje, praćenih butalnim optužbama i pretnjama, uspevao je da reketira najopasnije kriminalce i bogataše. Pod njegovim besom povijala se i sirotinja, uplašena mogućnošću da ih manijak ne gurne preko ivice bede. Psihoza je trajala dok nije nabujao strah za goli život. Kad se to desilo, Vučić je sveden na pravu meru, na nulu.
Kad se pojavio korona virus, skroman intelekt, po običaju, Vučić je kompenzovao urođenim instinktom za nadolazeću opasnost. Nadao se da mu virus neće pokvariti izborni vašar. U naletu ludila, ponudio se da ide u Vuhan, da ličnim prisustvom dokaže solidarnost s kineskim narodom, kao da tamo nemaju dovoljno bolesnika. Od ruganja žrtvama nije odustao ni kad je epidemija počela da se širi Evropom. Po ko zna koji put je dokazao da nema talenta čak ni za kreiranje prevara, samo ponavlja izlizane trikove.
U proleće 2014. godine katastrofalne poplave su zadesile Posavinu. Vučić, Miroslav Čučković i Siniša Mali pozivali su građane Obrenovca da ne podležu panici, da ostanu u svojim kućama, štiti ih država. Više od 50 ljudi je stradalo, a niko nije odgovarao, ni politički, a kamoli krivično. Nije ni bilo potrebe, građani su oprostili zločin. Na predsedničkim izborima 2017. godine Vučić je u Obrenovcu osvojio 57 odsto glasova, a SNS, sledeće godine, na lokalnim izborima 59 odsto. Uplašeni ili podmićeni, nesrećnici su oplakali pokojne rođake, komšije i prijatelje, pa glasali za zlikovce. Tužioci su, takođe, pustili pravdu niz Savu.
U martu 2015. godine, u padu vojnog helikoptera u Surčinu, poginulo je sedmoro ljudi, među kojima i jedna beba. “Pa, šta? U celom svetu svaki dan padaju avioni i helikopteri, to se dešava…” – ocenio je tadašnji premijer Vučić. Posle istrage koju je sproveo, zaključio je da su piloti sami krivi, bili su pijani. Ministri Lončar i Gašić su ignorisali zahteve pilota, kobni let su preusmerili s Banjice prema Surčinu, da bi televizijske ekipe snimile ministra zadravlja kako iz helikoptera iznosi bolesno novorođenče. Ministri su rizikovali, poginuli su piloti, lekari i deta, a Vučić je zaključio: “Ne dam Gašića i Lončara! Eto, ne dam ih i šta sad!” Pokojnici su dobili ordenje, udovice penziju i sve su prekrili snegovi, ruzmarin i šaš.
Sredinom septembra 2018, na gradilištu “Beograd na vodi”, poginula su dva radnika “Štrabaga”. Stefan Dabetić i Aca Šimunov pali su s 22. sprata. “A, što se tiče optužbi na račun države, da je država odgovorna za ovaj slučaj… Mislio sam da o tome ne govorim, ali hoću da ljudima pročitam neke podatke. Znate li da u Americi svakih deset sekundi gine, ponavljam gine, jedan od perača prozora. Svakih deset sekundi”, objasnio je Vučić zašto smrt dva radnika iz “Beograda na vodi” nije strašna i da niko nije kriv, pošto je statistika u Americi mnogo gora. Vučićeve sudije su u ovom slučaju reagovale samo presudom protiv aktivista Građanske inicijative “Ne davimo Beograd”, koji su protestovali zbog pogibije dva radnika.
Fatalne tragedije u prisustvu vlasti ili usred njenog nemara, to za Vučića nije problem. Ne, dok god stradaju drugi ljudi. E, kad neko njega uvredi ili ako mu opsuje kljakavu Milicu, taj je izložen medijskoj i pravosudnoj torturi. Za smrt novorđenčeta niko nije odgovarao, a zatvori su puni ogorčenih očajnika, koji bes iskaljuju na društvenim mrežama.
Vučić se nadao da će mu isti štos proći i u slučaju korona virusa. Režimski mediji su u udarnim emisijama i na naslovnim stranama odradili artiljerijsku pripremu, posle koje su juriš na zdrav razum izvršili ministar zdravlja Lončar i načelnik pulmologije i alergologije u Tiršovoj prof. dr Branimir Nestorović. Lončar je lagao da od korona virusa umire manje ljudi nego od sezonskog gripa. Stopa smrtnosti kod običnog gripa je 0,1, a kod korone 3,5 odsto. S vučićevskim smislom za sprdnju tuđom nevoljom, dr Nestorović se smejao glupim Srbima: “Ne mogu da verujem da se narod, koji je preživeo sankcije, bombarodvanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva”. Režimski lekari su kao mere zaštite preporučili pranje ruku tvrdim sapunom i ispijanje rakije: “Gde alkohol stavite, tu korona virus ne raste”. Taj savet kao da je smislio prestolonaslednik Danilo, koji se, kao kandilo, samo doliva.
Na kraju, Vučić je iz lične fabrike laži i zabluda izvukao poslednji adut.
– Zapisao sam tačne brojeve. Najteži dan za korona virus bio je 10. februar. Umrlo je 108 ljudi od korona virusa. Ali, tog dana su u svetu od raka umrle 26.283 osobe, od srca i srčanih oboljenja 24.200, od dijabetesa 4.300, dok je bilo 28 puta više ljudi koji su sami sebi oduzeli život. Svakog dana 25 puta više ljudi umre od ujeda komaraca nego od korona virusa – tvrdio je Vučić s morbidnom namerom da rizikuje zdravlje i živote svih ljudi u Srbiji, samo da bi ostvario svoj politički interes i proces izborne krađe izgurao do kraja.
Da bi pojačao utisak, demonstrirao je krajnju neodgovornost priznanjem da mu ne pada na pamet da nosi zaštitnu masku. Odbacio je i zvaničan zahtev Svetske zdravstvene organizacije da se testira na korona virus, pošto je učestvovao na konferenciji AIPAK, gde su registrovana dva slučaja zaraze. Više od 19.000 političara, biznismena i ostalih učesnika na tom događaju pristalo je da se, zbog sebe i ljudi iz svog okruženja, testira i podvrgne kompletnom tretmanu, pa i karantinu, ali ne i Aleksandar Vučić.
Briga njega. Doktor Nestorović tvrdi da su Srbi genetski imuni na korona virus. To bi značilo da je Andrej potpuno bezbedan, a Alek bar 50 odsto. U rizičnoj grupi je Ana Brnabić, ali ona nije ni bitna. Ni ako se razboli, predsednik SNS-a neće ići kod lekara. Kaže, paziće ga mama. Čovek s punih 50 godina, s minimum dve supruge i dvoje punoletne dece, želi da ga neguje mama, samo njoj veruje i samo nju voli. Sofoklov Edip bi razumeo Vučića, imao je slične emocije prema mami.
(Ceo tekst pročitajte u sledećem broju Magazina Tabloid, koji će na kioske stići u četvrtak 19. marta)
