Prema članu 206, stav 6, Zakona o zaštiti zdravlja, tokom epidemije obavezne su obdukcije preminulih. Zakonodavac je propisao kaznu od pola miliona do milion dinara za zdravstvenu ustanovu, ”odnosno drugo pravno lice” – u ovom slučaju, Krizni štab – ”ako ne zatraži obdukciju u skladu sa članom 206 ovog Zakona”. Sud bi mogao da kazni Krizni štab sumom od 6.500.000.000 do 13.000.000.000 dinara. Zaštu su tokom epidemija ključne obdukcije, a ne ”naredne dve nedelje”?
PIŠE: Miloslav SAMARDžIĆ
Jedan u nizu paradoksa koji prate kovid pandemiju sastoji se u odsustvu rasprava i dijaloga. Kriza je duboka i umesto da se u njenom rešavanju angažuju svi potencijali, na delu vidimo cenzuru i kontrolu informacija. Tako i četvoro lekara, jedan farmaceut i jedan pravnik, čije izjave su pomogle u pisanju ovog članka, traže anonimnost. Tako je u skoro celom svetu: skrajnuta su mišljenja onih koji se ne uklapaju u priču Svetske zdravstvene organizacije. Tu priču, u pojedinim zemljama, sprovode krizni štabovi.
Međutim, Krizni štab u Srbiji, a verovatno i u drugde, osnovan je kao nezakoniti organ. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nije predviđao Krizni štab, već Republičku stručnu komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti (član 11 Zakona). Komisiju je, na predlog Zavoda za javno zdravlje i referentnih ustanova, trebalo da obrazuje ministar zdravstva. Član 7 Zakona odredio je Zavod za javno zdravlje kao glavnog nosioca borbe protiv epidemija.
Zakon, dakle, nije poštovan, već je zaključkom Vlade Republike Srbije od 13. marta 2020. godine osnovan Krizni štab. Ovo je učinjeno s pozivom na Zakon o vladi, prema kome ona može da osniva pomoćna tela. Ali, ona to može samo za poslove iz njene nadležnosti, propisane Ustavom i Zakonom o Vladi. A u nadležnost Vlade ne spadaju kontrola i suzbijanje epidemije, već je to posao Zavoda za javno zdravlje.
Samim tim, pravno je ništavno i proglašenje epidemije. Jer, prema Članu 6, stav 2, Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ”ministar, na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavoda za javno zdravlje… naredbom proglašava epidemiju”. Kada je ministar zdravlja, 19. marta 2020, doneo Naredbu o proglašenju epidemije zarazne bolesti Kovid-19, izostavljena je, pravno-tehnički neophodna napomena, da se Naredba donosi ”na predlog Republičke stručne komisije”, jer Komisija nije osnovana.
Pošto Kovid-19 – kao ni ma koji virus iz porodice korona – nije bio propisan kao zarazna bolest, Vlada je 10. marta 2020, odnosno devet dana pre pomenute Naredbe ministra, donela Odluku o proglašenju Kovida-19 zaraznom bolešću. Član 2 ove Odluke navodi da će se primenjivati mere ”propisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti”. Međutim, te mere su već bile prekršene, jer nije osnovana Komisija, za koju bi poslove obavljao Zavod za javno zdravlje, već je posao poveren nezakonitom Kriznom štabu.
Osam meseci kasnije, kada je neko uočio da je prekršen zakon – zakon je promenjen, Naime, dopunom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, od 13. novembra 2020, Krizni štab je, barem na neki način, ozakonjen.
Da li je bilo pravnog osnova da se proglasi epidemija Kovid-19? Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Član 2, stav 1, tačke 7 i 8, marta 2020. godine nije bilo uslova za proglašenje epidemije. Jer, pomenute tačke difinišu epidemiju zarazne bolesti kao obolevanje ”neuobičajeno po broju slučajeva”, odnosno ”pojavu teških kliničkih oblika zarazne bolesti, pri čemu postoji opasnost od nastanka težih ekonomskih i društvenih posledica”.
U vreme donošenja navedenih zakona, broj inficiranih virusom bio je minimalan i nije bilo preminulih, dok su opasnost od nastanka težih ekonomskih i društvenih posledica stvarali sami doneti zakoni. Naime, oni su omogućili donošenje oštrih mera, poput zaključavanja stanovništva, uvođenja policijskog časa i izvođenja vojske na ulice. Greške Kriznog štaba iz marta 2020. vide se i po tome što je donosio blaže mere kasnije, kada je bilo preko 10.000 inficiranih dnevno, nego tada, kada ih je bilo nekoliko desetina dnevno.
Zašto je, dakle, Srbija, marta 2020, krenula pogrešnim putem?
Još početkom tog meseca, Vlada, kao i njoj bliski lekari, smatrali su Kovid-19 ”smešnim virusom”. Preciznije, u prisustvu državnog vrha, tako ga je nazvao dr Branislav Nestorović, što su svi odobravali. Pred kraj godine, dr Ana Gligić, naš u svetu najpriznatiji virusolog, izjavila je da je problem sa Nestorovićevom izjavom bio samo u tome što je on, kao dečji lekar, navikao na komunikaciju sa decom. Kovid-19, kao jedan od za sada 30.000 poznatih virusa iz porodice korona (virusi koji od životinja prelaze na ljude), dr Ana Gligić smatrala je bezazlenim, a epidemiološke mere nepotrebnim.
Pre marta 2020, to je, praktično, bio stav medicine u celom svetu. Korona virusi smatrani su jednim od uzročnika prehlada, tj. slabijim od gripa. Obolelima je savetovano da ne dolaze kod lekara ako im se povišena temperatura vrati u normalu tokom tri dana.
Kada se krajem 2019. na Jutjubu pojavio snimak iz Vuhana, na kome se vidi da oboleli od Kovida-19 padaju po ulicama, niko to nije uzeo za ozbiljno. Jedan ruski novinar, specijalista za Kinu, pisao je da tom igrom ”mladi lavovi” Komunističke partije Kine pokušavaju da naškode starim partijskim kadrovima u Pekingu.
Međutim, februara 2020, počeli su da stižu uznemirujući snimci i iz Milana. Ovaj grad je imao desetak avionskih letova dnevno iz Vuhana, najviše u Evropi. Istovremeno, u oblasti Milana živi najviše stogodišnjaka u Evropi. Ovi stogodišnjaci, koji su u proseku imali po tri hronične smrtonosne bolesti, počeli su masovno da obolevaju od korone, a u bolnicama nije bilo mesta za sve. Kasnije se ispostavilo da nije bio problem u virusu, već u bolničkim kapacitetima, koji su godinama smanjivani, a nove planirane bolnice nisu izgrađene, zbog korupcije (usledila su i hapšenja odgovornih).
U Srbiji se znalo za ovo, kao i za primer jednog kruzera, sa oko 1.000 putnika starije dobi, koji je zahvatio Kovid-19. Taj kruzer je, zbog zatvorenog prostora, predstavljao idealnu laboratoriju, koja je pokazala da novootrkiveni virus iz porodice korona nema visoki stepen smrtnosti (oko 0,8 posto, što je i danas, prema zvaničnim podacima, slučaj u Srbiji). Takođe, da može biti opasan samo za stare i bolesne, slično gripu, što je ukazivalo da takve mere zaštite treba i primenjivati (zabrane posete bolnicama, produženje školskog raspusta za nedelju dana, i sl).
Međutim, tokom 2021. godine, dr Ana Gligić je promenila mišljenje, dok je Vlada Srbije to učinila već polovim marta 2020. Po kratkom postupku, donet je niz oštrih, nezakonitih mera.
To je učinjeno pod pritiskom tzv. međunarodne zajednice, preko Svetske zdravstvene organizacije. Upravo činovnik te organizacije zadužen za Srbiju, dr Predrag Kon, postavljen je na čelo Kriznog štaba. Ovo objašnjenje za postupke Vlade Srbije polovinom marta 2020. godine, logično je već i stoga što je većina svetskih vlada postupila na isti, ili sličan, način. Štaviše, i dve godine kasnije, neke vlade i dalje sprovode drastične mere (Australija, Austrija, Nemačka, Italija, kao i američke države u kojima vlada Demokratska stranka).
Prvi smrtni slučaj od Kovida 19 u Srbiji, 20. marta 2020. godine, predstavljao je udarnu vest u svim medijima. Preminuli je imao težak oblik šećerne bolesti, zbog čega mu je amputirana noga do kuka, a bio je i gojazan. Informacije sa lica mesta govorile su i o sklonosti alkoholu, uz nepridržavanje terapije.
Mediji su opširno izveštavali i o drugom smrtnom dlučaju: starica od 92 godine, šlogirana već šest meseci, sa još nekoliko smrtonosnih bolesti, uključujući i infarkt.
Međutim, Kriznom štabu se nije dopalo ovakvo izveštavanje medija. Zato je naredio da se zabrani objavljivanje podataka o tzv. pridruženim bolestima, već da se kao uzrok smrti navodi samo Kovid-19. Ovim su prekršena još najmanje dva zakona: Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o javnom informisanju i medijima.
Saglasno ”novoj realnosti”, mediji su počeli da tragaju za mlađim i zdravim osobama preminulim od Kovida-19. Za tri ovakva slučaja utvrđeno je da su preminuli, zapravo, od bolničke bakterije, a za četvrti da je uzrok smrti pad imuniteta usled promene pola (svo četvoro je, dakle, u statistici preminulih od korone).
Onda su zastupnici politike Svetske zdravstvene organizacije potegli najjači argument – obdukcije, kao jedini pouzdani način utvrđuivanja smrti u ovakvim okolnostima. Tako su, maja 2020, u Institut za sudsku medicinu u Beogradu poslali 17 leševa, tvrdeći da je reč o mlađim osobama kojima je korona u kratkom roku razorila pluća. Međutim, posle izvršenih obdukcija, direktor Instituta za sudsku medicinu, dr Slobodan Savić, saopštio je da ni jedna od 17 osoba nije preminula od korone, da te osobe nisu bile mlade i da nisu preminule brzo. Zapaljenja od korone bila su vidljiva, ali, mogla su biti izlečena, da nije bilo drugih, smrtonosnih oboljenja, koja su i bila uzrok smrti. Dr Savić je rekao i ovo:
”Ja 37 godina radim sudsku medicinu. Svako teže zapaljenje pluća, bilo virusno ili, naročito, bakterijsko, može dovesti do toga da kroz mikroskop posmatrate mikroskopsku pločicu i ne znate o čemu se radi, ako ne znate iz kog organa je uzeto. Ovde se jasno vidi da je u pitanju pločica koja je uzeta iz pluća”.
Odmah potom, Krizni štab je zabranio obdukcije, s obrazloženjem da je to preporuka Svetske zdravstvene organizacije, kako se patolozi ne bi izlagali opasnosti da dobiju koronu.
Ovom naredbom Kriznog štaba prekršen je Član 206, stav 6, Zakona o zaštiti zdravlja, prema kome su obdukcije obavezne ”kada to nalažu epidemiološki ili sanitarni razlozi”. Zakonodavac je, pri ovome, podrazumevao kako su patolozi obučeni da se zaštite. Takođe, propisao je kaznu od pola miliona do milion dinara za zdravstvenu ustanovu, ”odnosno drugo pravno lice” – u ovom slučaju, Krizni štab – ”ako ne zatraži obdukciju u skladu sa članom 206 ovog Zakona”.
Najpre odsustvo obdukcija, a potom i njihova zabrana, imali su najdalekosežnije posledice, u odnosu na sva ostala kršenja zakona. Jer, smisao obdukcija, u epidemiji, jeste da se utvrdi stvarno stanje stvari i da se prema tome donose mere. Rezlutat do sada jedine obdukcije u Srbiji, od maja 2020, pokazao je da Kovid-19 nije smrtonosan, već da se, kao i do tada, najviše umire od kancerogenih i srčanih oboljenja. Zato je, do proleća 2020, zdravstveni sistem Srbije najviše bio okrenut upravo ovim dvema grupama bolesti.
Međutim, suprotno zakonima utvrđenoj proceduri, obdukcionim nalazima i golim okom vidljivoj situaciji na terenu, tada je sve okrenuto naglavačke. Kao prioritet, umesto kancerogenih i srčanih oboljenja, proglašen je Kovid-19. Kliničko-bolnički centar u Kragujevcu, na primer, pretvorio je 70 posto svojih kapaciteta u Kovid ambulante. Preventivni pregledi i operacije masovno su otkazivani. U celoj zemlji počeli su da se primenjuju protokoli koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija.
Ovi protokoli više puta su menjani, ali, u osnovi, sastoje se u sledećem.
Prvo, osnivane su kovid ambulante, u koje su upućivani lekari sa drugih odeljenja.
Drugo, osobe sa povišenom temperaturom morale su odmah da idu kod lekara. Nisu, kao ranije, savetovana tri dana pauze.
Treće, nisu mogle da idu kod izabranog, ili ma kog drugog lekara, već isključivo u kovid ambulante.
Četvrto, svi su morali biti testirani na virus.
Peto, 70 posto ljudi koje bi ranije vratili kućama, sa lekovima, lekari su sada morali da ostavljaju u bolnicama.
Šesto, propisano je ležanje svima sa zapaljenjem pluća, dok je ranije bilo obavezno podizati ih u sedeći položaj i pomoći da se šetaju po sobi. Jer, kad samo leže, sekret se zalepi i očvrsne, a telo ostaje bez kiseonika. Lekar iz Kovid ambulante kaže da je zbog toga bilo više moždanih udara, i uopšte više umiranja, a ovi slučajevi umiranja podvođeni su pod Kovid-19.
Nove mere su, najpre, teško pale lakerima i medicinskim sestrama. Oni su morali, bez fizičke pripreme i prilagođavanja, jer je reč o velikom opterećenju, da nose skafandere, a smene su im u to doba trajale po 12 sati. Pri tome, bili se preopterećeni neviđenom navalom pacijenata.
S druge strane, redovi ispred Kovid ambulanti bili su ogromni, tako da se na pregled čekalo i po osam časova, po vrućini, ili po mrazu. Čekanje u hodnicima nije bilo dozvoljeno, već samo ispred ordinacija. Kasnije su montirani šatori, što je izazvalo novi problem: oni koji su zaista imali koronu, grip, ili ma koji virus, brzo su ga prenosili.
Još od prvih dana, Svetska zdravstvena organizacija je preporučila upotrebu respiratora, kao jednu od ključnih mera u borbi protiv Kovida-19. U celom svetu tada je nastala trka za nabavku respiratora. Međutim, prva nevolja sastojala se u tome što niko nije imao dovoljno obučenog ljudstva za naglo povećanu upotrebu respirtaora, deset i više puta nego ranije. I inače, reč je o ekstremno invazivnom metodu. Uz pomoć anestezije, bolesnici se stavljaju u veštačku komu, tj. opijaju se kao za operaciju, s tim što im se stanje nesvesti stalno produžuje. Tokom studija medicine, ovaj deo prakse teže pada budućim lekarima nego rad sa leševima. Tako je i sada stotine lekara i medicinskih sestara doživelo teške traume, opijajući pacijente i stavljajući im cevi u pluća, po prvi put u karijeri, i to u situaciji kada su znali da je upotreba respiratora u slučaju oštećenih pluća, sem izuzetno, kontraindikovana.
Potom su u upotrebu uvedeni mobilni neinvazivni respiratori (uduvavaju kiseonik preko maske na nosu, a pacijent je u svesnom stanju). Ali, upotreba ovih respiratora predviđena je za jedinice intenzivne nege, ili sobe u kojima se nalazi jedan pacijent. Jer, dok jednom pacijentu uduvavaju kiseonik, oni na drugom kraju razduvavaju vazduh i tako šire virus po bolesničkoj sobi. Pošto su mobilni respiratori prebacivani od sobe do sobe – a sve su bile pune – ostali bolesnici su brzo od lakših postajali teži slučajevi.
Zatim je došao propis o obaveznom merenju saturacije krvi. Pre marta 2020, u čekaonicama ambulanti za plućne bolesti, pored ostalih, svoj red su čekali i bolesnici sa plavom kožom – na prstima, oko usana, na obrazima, pa i po celom telu. Takve osobe imale su izrazito nisku saturaciju (njihova krv je gubila gvožđe i postajala plava; gvožđe daje krvi crvenu boju). U situaciji ”nove realnosti”, pacijenti sa malim padom saturacije, uobičajenim za bilo koju infekciju disajnih organa, smatrani su kao hitni slučajevi i ostavljani u bolnice, uz nova, učestala, merenja.
Svim ovim merama utrošena je ogromna energija. Do februara 2022, u Srbiji je urađeno preko osam miliona testova, bilo je na stotine hiljada merenja saturacije, a hiljade ljudi je stavljeno na respiratore.
Posledice su bile neminovne. Već od septembra 2020. došlo je do porasta umrlih od kancerogenih, srčanih i drugih oboljenja, odnosno, svih onih oboljenja koje su lekari odjednom počeli da leče manje nego nekada.
Prema izjavi jednog šefa onkologije, ni jedan pacijent nije vraćen, ali, problem je nastao u dijagnostici i preventivi. Ključno za izlečenja raka je brzo reagovanje, koje je, zbog mera uvedenih marta 2020, izostalo. Tako je na onkološka odeljenja počeo da pristiže sve veći broj obolelih u poodmakloj fazi bolesti i smrtnost je povećana.
Prema izjavi dr Miroslava Živkovića, najveći porast smrtnosti tokom 2020. godine zabeležen je kod srčanih bolesnika. Njih je preminulo 5.000 više nego 2019. godine. Liste za ugradnju stentovana bitno su povećane, ”zbog izuzetne redukcije postojećih kapaciteta”, tako da ”mnogi pacijenti nisu ni stigli do zdravstvenih ustanova”, rekao je dr Živković.
Isti trend traje i dalje, a prema izjavama lekara, trajaće i posle proglašenja kraja epidemije.
Prema zvaničnim podacima Vlade, tokom 2021. u Srbiji je preminula 135.901 osoba, što je za 21.000 više nego prethodne godine. A tokom te prethodne, 2020, preminulo je 14.000 osoba više nego 2019. godine.
Takođe prema zvaničnim podacima, tokom 2021. od Kovida-19 preminulo je 9.500 osoba. Ostatak od 11.500 više preminulih nego 2020, predstavlja rast smrtnosti od srčanih, kardiovaskularnih i ostalih bolesti, zanemarenih zbog Kovida-19.
Ako se posmatra celi period, od uvođenja epidemije, u Srbiji je umrlo 40.000 ljudi više nego za isti broj meseci pre epidemije. Od toga, od Kovida-19, preminulo je 13.400 ljudi. Poređenja radi, u Srbiji je 2017. godine od sezonskog gripa preminulo 17.000 ljudi,
Dakle, prema zvaničnim podacima, od marta 2020. godine do danas, od 40.000 više preminulih, dve trećine je preminulo od zanemarivanja smrtonosnih oboljenja, to jest, zbog mera protiv korone, a jedna trećina od korone. U normalnim okolnostima, to bi značilo da odmah treba ukinuti sve mere.
Zvanične podatke deo lekara smatra netačnim – jedni smatraju da je broj preminulih od korone umanjen, a drugi da je uvećan. Međutim, svi se slažu da postoji veliki rast smrtnosti od drugih bolesti, i da će tek doći do izražaja.
Prema izjavi lekara iz Kovid ambulante, svaka umrlica se šalje direktoru na odobrenje, a direktor odlučuje koja opcija će se upisati: kovid ili ne-kovid smrt. Za drugu opciju upisuju se bolesnici sa teškim smrtonosnim bolestima, dok se za prvu, u osnovi, upisuju umrli od zapaljenja pluća.
Za sada nema studija o poređenju broja umrlih od zapaljenja pluća sa periodom pre korone. Isto se odnosi na burnu imunološku reakciju organizma na virus, kao i na pojačane tromboze krvih sudova. Posebno bi bilo važno da se ovo uporedi sa epidemijom gripa iz 2017. godine.
Tokom epidemije, dakle, nisu ispoštovana pravila medicine, počev od onog da se ne sme izazvati veća šteta nego korist. Nisu uvaženi ni pravo, matematika, statistika, istorija… Što ukazuje na politiku, kao glavni faktor u pandemiji. Svi su izgledi da će se ovoj pandemiji uskoro proglasiti kraj, ali, takođe, realno je pretpostaviti da će se slična situacija ponoviti u budućnosti. Bez obzira na naredbe svetskih sila, Srbija mora pronalaziti način da zaštiti svoje građane.
Svaka vam čast za ovu priču!