Ne mislimo ovde da se bavimo teorijama zavere o tome da li je i ko je napravio virus korona, te sa kojim ciljem, ali je jasno da se virus korona koristi kao oruđe u geopolitičkim i unutrašnjim političkim obračunima. Ekonomske i političke posledice epidemije su tolike da se mogu porediti s velikim ratovima i prirodnim katastrofama. Dovoljno je i ovo što se desilo – zaustavljanje kineske megamašine i pad cena nafte. EU je u recesiji, a virus korona i mere koje se preduzimaju oko njegovog suzbijanja verovatno je guraju i u krizu. Slično je i na globalnom nivou – „lokdaun” država i kontinenata udara po mnogim industrijama, a pre svega stradaju turizam, transport i naftni sektor. Bilo je još kriza koje su dovele do propasti malog biznisa, farmera, gde veliki preuzimaju male, finansijski kapital preuzima industrijski, a bankari realni sektor.
Geopolitički gledano, u prvoj fazi je ovo delovalo samo kao udar na Kinu i na njenu sposobnost da jača i razvija se. Na Zapadu, pre svega u SAD, u konzervativnim i antikineski nastrojenim krugovima čuli su se glasovi da ovo treba iskoristiti da se Kina i kineski kapital blokiraju gde god je moguće i na taj način u perspektivi uspori kineska privredna i svaka druga ekspanzija. U SAD postoje dve škole mišljenja – po jednoj, glavni rival im je Kina, a po drugoj Rusija. Vremenom je postala dominantna ova prva, i to ne toliko jer je zagovara predsednik Tramp, već zato što ju je nametnula „realnost na terenu”.
No, u drugoj fazi su se na udaru našle zemlje Evroamerike (pored zemalja poput Irana i Koreje). Tu je došlo do spora između dva pristupa pandemiji. Prvi je da se ide na „totalni lokdaun” ili potpuni karantin, koji skoro zaustavlja mnoge privredne grane, a drugi da se ide s mnogo blažim merama da bi se sačuvala privreda. Globalistički mediji, iako su nominalno zagovornici sloboda kretanja, ovog puta su bili agresivno za totalni karantin. Njih su sledili SZO i druge zdravstvene organizacije. Stvorili su takvu klimu da su vlade morale da popuste jer su bile optuživane da su nesposobne ili da im je bitnija „ekonomija od ljudskih života”. Tako je jedna po jedna vlada, bez obzira na realnu opasnost i broj zaraženih, poklekla pred organizovanom kampanjom globalista (globalistički mediji, NVO sektor, političari i intelektualci vezani za njih i sl.), u kojoj se svako suprotstavljanje argumentima žigosalo i diskvalifikovalo.
Ko je pažljivije pratio kako su reagovali političari tokom marta mogao je videti naglu promenu, od stava „nije to toliki problem” do toga „idemo na totalni karantin”. Činjenice i statistike mogu da se tumače na različite načine, pa i na suprotne. Broj ljudi koji su umrli od virusa korona, recimo, u Italiji daje za pravo zagovornicima „lokdauna”, ali činjenica da broj umrlih u Italiji, kad se poredi s prošlom godinom u ovo vreme, nije znatno veći, govori u prilog blažim merama. Neke, malobrojne države odolevaju ovoj kampanji, uz argument da bi mnogo više žrtava odnela duboka ekonomska kriza kao posledica višemesečnog „zaključavanja”. Britanija, pod vođstvom Borisa Džonsona, pokušala je da „iskulira”, ali su tabloidi, otkrivši navodnu tajnu vladinu strategiju prirodnog imuniteta („imunitet krda”), primorali vladu na mere za koje se ne pamti da su primenjivane ni u ratu.
No, glavna pozornica sučeljavanja dve škole mišljenja jeste Amerika. Predsednik Tramp je došao na vlast uz podršku realnog sektora (naftaša, vojne industrije i sl.), ali i podrškom glasova „običnog čoveka”. Oni su najviše na udaru od karantina. Cena nafte strmoglavo je pala, a Tramp pokušava da palijativnim merama spase svoje naftaše. Predviđa se da bi u martu milion ljudi u SAD moglo da izgubi radna mesta, dok bi nastavkom i pojačavanjem karantina njihov broj bio mnogo veći.
Tramp pokušava da apeluje na federalne službe koje se bave zdravljem vestima da su Francuzi (i ne samo oni) protiv korone koristili određene lekove sa velikom efikasnošću. Protiv ovog stava ustaju globalistički mediji koji to relativizuju i dovode u pitanje. Očigledno je da liberalno-globalistički krugovi žele preko virusa korona, a zapravo preko teških ekonomskih posledica karantina, da na jesen poraze Trampa.
Slična „logika” zavladala je i u domaćim liberalnim opozicionim krugovima u odnosu na Vučića, ali je to tema za drugi tekst.
Branko Radun
Izvor: nacionalist.rs
