Košarkaši pre 43 godine prvi put prvaci Evrope

0
1342

Kako se kalilo prvo zlato

prvaci-slavljeOsvajanjem srebrne medalje na OI u Rio de Žaneiru srpska „kraljica igara“ dodala je još jedan dragulj na ogrlicu uspeha na najvećim takmičenjima. Kao legitimni naslednik rezultata jugoslovenske reprezentacije, naša košarka sada u bogatoj riznici ima ukupno 37 odličja sa Olimpijskih igara, Svetskih i Evropskih prvenstava.

Najviše medalja, naravno, košarkaška reprezentacije osvojila je na Prvenstvima Evrope – čak 19, od toga osam najsjajnijih. A, na današnji dan navršava se tačno 43 godine otkad je u našu zemlju stigla prvo evropsko zlato i ovom prilikom želimo da podsetimo na taj veliki uspeh.

Na početku sedamdesetih godina prošlog veka moćna „zbornaja komanda“, kako su zvali selekciju Sovjetskog Saveza, još uvek je bila neprikosnovena košarkaška velesila, ali je presto počeo ozbiljno da joj se ljulja. Težak udar Sovjeti su doživeli na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970. godine kad su Jugosloveni osvojili prvo zlato u istoriji. Godinu dana kasnije SSSR se revanširao na Prvenstvu Evrope u Esenu savladavši našu ekipu u finalu, pa je košarkaška Evropa bila nestrpljiva da vidi novi obračun. Na to se nije dugo čekalo.

Pozornica je postavljena dve godine kasnije u Barseloni u kojoj su se okupile najbolje selekcije Starog kontinenta. Najvažnije pitanje bilo je da li „plavi“ mogu da prekinu niz strašnog rivala od čak osam uzastopnih evropskih titula. Posle četiri srebrna odličja na smotrama najboljih evropskih selekcija (Beograd 1961, Moskva 1965, Napulj 1969. i Esen 1973. godine) i jedne bronze (Vroslav 1963) jugoslovenska košarka je najzad bila sazrela da počne da vlada. Na scenu su stupili neki novi klinci i odmah su postali asovi – Kićanović, Dalipagić, Slavnić, Jerkov… sjajno su se uklopili sa već proverenim i iskusnim Tvrdićem, Plećašom, Šolmanom, Jelovcem i Ćosićem. Ništa manje važna bila je činjenica da je između igrača i selektora Mirka Novosela vladalo puno poverenje i razumevanje, iako je on tada imao samo 35 godina.

Da Vas podsetimo:  FESTIĆ - pozorište onlajn za decu u vanrednim okolnostima

„Plavi“ su se ipak malo mučili u prvih nekoliko mečeva. Ne toliko rezultatski, jer su pobeđene Španija (65:59), Grčka (84:68), Bugarska (76:65), Italija (73:71), ni igrački, koliko u određenim situacijama taktički. Zato se naša košarkaška javnost pomalo brinula kako će se naši igrači rešiti nekih „dečjih bolesti“ kad na red dođu utakmice za medalje. Međutim, već protiv Francuske sve je funkcionisalo mnogo bolje (80:70), a Čehoslovake smo u polufinalu dobili sa 25 poena razlike (96:71), pa su naši košarkaši već na poluvremenu počeli da misle na finale sa Sovjetima.

Ali, do tog dugo najavljivanog okršaja – uopšte nije došlo!

Dogodilo se čudo, prava senzacija. Domaćini Španci su iznenadili prvaka Evrope, u uzbudljivoj završnici pobedili Sovjete sa 80:76. Vejn Brabender je igrao kao u transu i već tada se slutilo da će biti proglašen za najboljeg igrača prvenstva. Nije se znalo samo da li Španci imaju snage da pobede i svetske šampione? Jugoslovenski košarkaši, međutim, takvu priliku nisu hteli da prokockamo. Predan, sistematski rad sa svim nacionalnim selekcijama iznedrio je plan da se prvo evropsko zlato osvoji pred domaćom publikom, na Prvenstvu Evrope u Beogradu 1975.

Rasplet događaja u Barseloni doprineo je da se taj plan realizuje dve godine ranije! Do te istorijske, prve najsjajnije medalje na Prvenstvima Evrope „plavi“ su stigli pobedom od 78:67, sedmom uzastopnom na turniru, i to izvojevanom nad domaćinima. Krešimir Ćosić je blistao, sa 22 postignuta poena bio centralna figura velikog finala, Slavnić je dodao 12 i sve vreme dirigovao igrom, Dalipagić je postigao devet, Marović i Jelovac po osam i dalje redom…

Prva titula prvaka Evrope bila je nagoveštaj da će godine koje dolaze doneti još mnogo slavlja i radosti.

Da Vas podsetimo:  Četvrti Konkurs za gradsku književnu nagradu “Slaviša Nikolin Živković”, izložbu fotografija i novu književnu ediciju

Krešimir Ćosić, Vinko Jelovac, Damir Šolman, Zoran Slavnić, Dražen Dalipagić, Rato Tvrdić, Dragan Kićanović, Nikola Plećaš, Milun Marović, Željko Jerkov, Dragi Ivković i Žarko Knežević činili su sastav iz Barselone za ponos i nezaborav. Bilo bi lepo da se danas, iako je prošlo 43 godine, u našem Savezu neko seti da pomene njihova imena i zahvali im se za putokaz u slavno doba.

Aleksandar Stanković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime