Kada ne može namah da stvori Veliku Albaniju, albanski premijer Edi Rama pravi mini muslimansku državu bektašija u Tirani. Ipak, postavlja se pitanje da li je u korenu priče o svojevrsnom muslimanskom Vatikanu, ideja panalbanizma?
Da države više nisu onako nezavisne i suverene kako je to u teoriji zamišljeno odavno nije novo. Ratovi su prekrajali granice i formirali ili gasili države, a ni u vreme „mira“ nije bilo mnogo bolje. Ideologija poduprta silom, verska zadrtost, ekonomski interesi, a naročito geopolitika, odlučivali su šta će biti država, koliko nezavisna i samostalna, a koliko oktroisana i potčinjena.
Nekadašnja Brežnjevljeva doktrina „ograničenog suvereniteta“, toliko kritikovana kao težnja nadnacionalnom poretku tokom hladnog rata, posle gašenja socijalističkog „lagera“ se seli i u svet kojim dominira demokratija kao opšteprihvaćeni politički uzor, sa NATO-om kao njegovim „buzdovanom“ (srpska južna pokrajina Kosovo i Metohija je njen flagrantan primer), sve do današnjih dana i najavljene želje američkog predsednika Donalda Trampa da Kanada postane 51. američka država, da „kupi“ (anektira) Grenland i da povrati kontrolu nad Panamskim kanalom (ujedno ograniči suverenitet Paname)…
Da li se Edi Rama ugledao na američkog predsednika, tek kapriciozni i pitoreskni albanski lider najavljuje formiranje suverene muslimanske državu u Tirani, za muslimanski verski red bektaše, po uzoru na Vatikan u Rimu. Ako već ne može da objedini sve Albance u veliku Albaniju, sa sve Kurtijevim „Kosovom“, što i jedan i drugi žele, ali još ne mogu da sprovedu međusobno se boreći za primat u ostvarenju te ideje, Rama je rešio da kod sebe napravi bar malu versku državu, sve uz obrazloženje kako bi se „očuvala i promovisala verska tolerancija“.
Prema istorijskim podacima, Albanija je od njenog nastanka (1912) sekularna država i kao takva je „neutralna po pitanju verovanja i savesti“. Bivša socijalistička vlada proglasila je Albaniju prvom „ateističkom državom“ na svetu, iako je Sovjetski Savez to već učinio.
Vernici su se suočili sa oštrim kaznama, a mnogi duhovnici su ubijeni. Verski obredi su danas generalno slabi, a ankete su pokazale da, u poređenju sa stanovništvom drugih zemalja, mali broj Albanaca smatra religiju bitnim faktorom u njihovim životima. Albanci se uglavnom pozivaju na istorijsko versko nasleđe svoje porodice, a ne na sopstveni izbor vere. Po podacima iz 2023. godine, najbrojniju versku grupu čine muslimani, dok hrišćani predstavljaju značajnu manjinu. Nereligiozni ljudi su takođe značajan deo društva.
Potomci janičara
Zanimljivo je da je vest o planu premijera Rame da stvori suverenu mikrodržavu unutar Tirane, koja će slediti praksu bektašijskog reda, prvi objavio američki Njujork Tajms još u septembru prošle godine, ali je Rama aktuelizuje pred najavljene izbore u Albaniji (11. maj) i uoči izbora na KiM (deveti februar).
„To bi bila enklava islamskog sufijskog poretka, jedna od najmanjih država na svetu i imala bi sopstvenu administraciju, ali bez poreza ili policije i ne bi dovodila u pitanje suverenitet Albanije“, rekao je Rama na ceremoniji povodom obeležavanja 95 godina od preseljenja sedišta Svetskog centra bektaša u Albaniju iz Turske.
Nova mikrodržava bi se prostirala na 27 hektara teritorije današnjeg Svetskog centra bektaša, koji se od 1930. godine nalazi u istočnom delu albanske prestonice. Po površini bi bila gotovo pet puta manja nego Vatikan.
Red je osnovan u Otomanskom carstvu u trinaestom veku kao izdanak sufizma u turskoj regiji Anadoliji i ubrzo je postao zvanični red elitnih vojnika, janjičara, čiji razvoj je povezan sa „dankom u krvi“ – odvođenjem dečaka i mladića sa Balkana na školovanje u današnju Tursku.
Zajednica je zvanično zabranjivana čak dva puta – prvi put u 17. veku, od strane otomanskog sultana Mahmuta II, a onda je 1925, osnivač Turske Republike, Mustafa Kemal Ataturk zabranio sve grane islama koje nisu bile priznate od strane Direkcije za verska pitanja u Turskoj, među njima i sva predstavništva zajednice bektaši.
Sufizam, mistična grana islama, ne sprovodi stroga pravila religije, a bektaši su jedna od njegovih najliberalnijih grana. Bektašijski red ima sedište u Albaniji od 1929. godine, nakon što ga je novostvorena Turska Republika Kemala Ataturka sprečila da radi. Prema nekim procenama, u svetu postoji između sedam i 20 miliona bektaša, uključujući oko 12,5 miliona u Turskoj.
Rama je prošle godine rekao da Albanija planira da formira državu u istočnom delu glavnog grada kao duhovni centar Bektašijskog reda, čiji su članovi rasuti širom regiona na „Kosovu“ u Srbiji i Severnoj Makedoniji, kao i u Albaniji. Prema poslednjem popisu, oko 10 odsto stanovništva Albanije pripada ovom redu.
Bektašijski red je osnovan u Otomanskom carstvu u trinaestom veku kao izdanak sufizma u turskoj regiji Anadoliji
Još onda, kada se vest prvi put pojavila, za mnoge je ta odluka bila potpuno neočekivana, bilo da je u pitanju stručna ili obična javnost. Besnik Sinani, istraživač u Centru za muslimansku teologiju na Univerzitetu u Tibingenu i suosnivač Instituta Konak sa sedištem u Tirani, za Dojče Vele je tada rekao da je to „neviđen slučaj savremenog verskog inženjeringa“.
„Slaba su poređenja sa slučajem Vatikana, aranžmanom koji je papskoj državi nametnuo Benito Musolini 1929. godine i ne mogu da izdrže istorijsko preispitivanje“, kaže Sinani, uz primedbu da „albanska Vlada nije ponudila nijedan uverljiv argument koji bi opravdao takav potez.“
Međutim, Poglavar rimokatoličke crkve papa Franja, prilikom sastanka sa poglavarom svetske bektaške zajednice Hadži Dede Babaom Edmondom Brahimajem (16. januara ove godine), izrazio je podršku za stvaranje bektaške države u Albaniji.
Nejedinstveni bektaši
Najava o osnivanju verske države izazvala je reakcije među bektašima u Turskoj. Oni, naime, smatraju da verska država nije u skladu sa načelima bektaša. Predstavnici organizacija aleviti-bektaša iz Turske u izjavama objavljenim u Haber Globalu kažu da su bektašizam i „verska država“ nespojivi pojmovi.
„Kao aleviti koji žive u Turskoj, zadržavamo svoju poziciju u korist sekularnosti. Bektašizam je sistem vere koji potiče iz Turske. Međutim, u Albaniji živi oko 115.000 bektaša. To predstavlja pet odsto populacije Albanije. Ne razumem tačno zašto postoji potreba za takvom državom. Da li to uključuje bektašizam Turske ili je to stvar isključivo Albanije? Mi ni u jednom trenutku ne odobravamo državu zasnovanu na veri“, rekao je predsednik Federacije alevita Turske Zejnel Abidin Koč.
I Islamska zajednica Albanije smatra da je ta inicijativa „opasan presedan za budućnost zemlje“ i naglašava da je ona jedini zvanični predstavnik islama u Albaniji. „Ova inicijativa, za koju smo saznali putem medija, nije razmatrana s verskim zajednicama, koje su osnovale posebnu instituciju za takve slučajeve – Međureligijski savet Albanije – pohvaljenu od svih zapadnih zemalja“, navodi se.
Vlada bojazan da će taj plan uticati na odnose između religija u Albaniji, jer situacija u zemlji ni približno ne opravdava takvu odluku i može narušiti istorijske aranžmane odnosa između religije i države u Albaniji, koji su uspostavljeni vizijom osnivača albanske državnosti, od kojih su mnogi bili bektaši, kako navode eksperti.
Brojni stručnjaci su zabrinuti da bi taj potez mogao dovesti do toga da se Albanija označi kao „islamska država“. Naročito ako se prisetimo da je albanska vlada bila umešana u različite globalne i verski zasnovane političke tenzije, da Albanija ugošćava organizaciju koja je ranije bila označena kao teroristička organizacija od strane SAD-a, „Mudžahedin-e-Kalk“, koja je posvećena rušenju iranske vlade; da ugošćava članove Gulenovog pokreta, koji se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom i da je prihvatala bivše zatvorenike iz Gvantanama, koje vlada SAD nije mogla da pošalje u njihove matične zemlje.
Lider bektašija na Kosovu, Rauf Radonići, svojevremeno nije mogao da komentariše tu inicijativu, jer nije imao nikakav zvanični dokument od Svetskog sedišta bektašija koji bi i trebao da pruži više zvaničnih informacija. Takođe, ovu inicijativu nisu želeli da komentarišu ni predstavnici Muslimanske zajednice Albanije, Islamske zajednice „Kosova“, niti Srpske pravoslavne crkve u Albaniji.
Dok Rauf Radonići, lider bektašija na KiM, svojevremeno nije mogao da komentariše tu inicijativu, profesor sociologije na Univerzitetu u Prištini, Artan Muhadžiri, kaže da ne očekuje da će inicijativa ili eventualna realizacija nove bektašijske države u okviru albanske države uticati na zajednicu bektaša na Kosovu.
Ako bektašijska zajednica bude izdvojena i bude imala neuporedivo veću podršku albanske države, u odnosu na druge verske zajednice, onda će to izazvati nezadovoljstvo. Prema njegovim rečima, verske zajednice na „Kosovu“ i u Albaniji funkcionišu odvojeno, imaju posebne i specifične tradicije i imaju poseban razvoj.
Međutim, kako dodaje, eventualno uspostavljanje nove države pozdravila bi zajednica bektašija na Kosovu. „Uveren sam da je ta ideja zatekla predstavnike drugih veroispovesti, jer nije bilo reakcija. Ali što se tiče delikatne verske ravnoteže, to bi moglo stvoriti novi efekat. Sve će zavisiti od toga kako će takva država biti osmišljena“, rekao je Muhadžiri za RSE.
Promocija panalbanizma
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije muftija Muhamed Jusufspahić kaže da bektaši nisu muslimani, da se ne klanjaju Alahu, već poštuju kult Alije, zapravo ga obožavaju. On najavu premijera Albanije Edija Rame o promociji tolerantne verzije islama objašnjava kroz ideju panalbanizma.
„Oni niti poste Ramazan, niti klanjaju pet dnevnih molitvi, niti bilo šta od muslimanskih verskih obreda. Onako kako je to Alah dragi u Kuranu objavio, oni to ne čine“, objašnjavao je muftija za RTS.
Muftija Jusufspahić kaže da ne zna tačan broj sledbenika bekšatizma na području Kosova i Metohije, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, ali je procenio da ih je na ovim prostorima između dva i tri miliona. Ističe da ih je manje na Kosovu i Metohiji gde su u značajnijem broju muslimani. „Oni su dosta bili snažni u lobiranju za nezavisnost Kosova i onda su kroz te tokove mogli da ostvare snagu lobističke grupe“, ističe muftija.
S druge strane, Aljbin Kurti se ne bavi tako „malim kreacijama“, već teži ujedinjenju Albanije i njegove kvazidržave Kosovo i uspostavljanje iredentističke Velike Albanije. Srbofob koji sprovodi etničko čišćenje srpskog naroda sa KiM, trenutno je zaokupljen izborima (devetog februara) i obećava da za srpske „paralelne“ strukture ima vojsku i policiju, vređa političke protivnike i najavljuje ulaganja u tzv. Kosovske bezbednosne snage i naoružanje.
Čak je na mitingu u Južnoj Mitrovici obećao da sa njim kao premijerom neće biti Zajednice srpskih opština, i na taj način konačno priznao da mu nikada nije ni padalo na pamet da formira ZSO, iako je to zagarantovano Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom.
„Republika ‘Kosovo’ sa našom vladom na čelu, kaže ne Zajednici i da Asocijaciji opština ‘Kosova’, gde sada imamo i našu voljenu opštinu Severnu Mitrovicu“, rekao je Kurti na izbornom skupu organizovanom na centralnom trgu.
Koliko se od dolaska na vlast lažnog premijera situacija promenila „na bolje“ govori i činjenica da su od tada zabeležena čak 572 incidenta, koji uključuju fizičke napade, kao i napade na srpsku imovinu, crkve, manastire i groblja, što je za 60 odsto više u odnosu na prethodni period.
Aljbin Kurti se ne bavi tako „malim kreacijama“, već teži ujedinjenju Albanije i njegove kvazidržave Kosovo
Averzija, bolje reći mržnja, Kurtijevog režima prema Srbima ide tako daleko da Priština krši čak i svoje zakone u vezi sa pitanjem, recimo, posmatrača i članova odbora koje bi Srpska lista trebalo da ima na biračkim mestima, kad već nije uspela da zabrani Srpskoj listi da se kandiduje za izbore.
Srbi sa severa KiM, februarske izbore doživljavaju kao jednu od mogućnosti da se bore protiv agresivnog režima Aljbina Kurtija, ali i da obznane najavu povratka na vlast u četiri opštine na Severu. Svi se slažu da je politika bojkota „kosovskih“ institucija propala i da se problemi srpske zajednice moraju institucionalizovati. Vraćaju se tamo gde su bili pre dve godine, za koje vreme su izgubili i ono malo samostalnosti i slobode.
Ustupanje državnih atributa
Po usvajanju Briselskog sporazuma, Srbija je od 15 tačaka usvojile sve od sedme do 15. tačke. Tu spada učestvovanje na parlamentarnim izborima po „kosovskim“ zakonima; predavanje „Telekoma“ čime su dobili svoj pozivni broj; predato im je pravosuđe i sudstvo, regionalna policija i ukinute su (naoružane) jedinice civilne zaštite.
Iz ovog sporazuma do danas jedino nije ispunjeno prvih sedam tačaka koje se odnose na zajednicu srpskih opština. I pored toga što za Srbe na KiM ništa nije ispunjeno, u zadnjih nekoliko godina Šiptari su dobili „Gazivode“, priznate su im lične karte „Republike Kosovo“, registarske tablice, kao i njihovi „državni simboli“ . Još samo da se prihvati šiptarski pasoš pa da Srbija izgubi apsolutno sve atribute državnosti na Kosovu i Metohiji.
Mala je uteha što u predvečerje izbora na KiM iz Vašingtona stižu upozorenja da se premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju ne može verovati. Kurtija su kritikovali i republikanci i demokrate, i EU i NATO, zbog „jednostranih poteza koji destabilizuju region“, napisao je Ričard Grenel, izaslanik za specijalne misije predsednika SAD Donalda Trampa, na mreži Iks.
„Trampova administracija je radila i nastaviće da radi za mir za sve na Balkanu, ali su nam potrebni partneri u koje možemo da imamo poverenja“, napisao je Grenel, dodavši da Kurti to nije bio ni za vreme Trampovog prvog mandata, ni tokom vladavine predsednika Džoa Bajdena.
„Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija“, dodao je Grenel. „Retorika koju Kurti sada koristi, tvrdeći da je blizak SAD i bolji od svih drugih tzv. vlada, apsolutno je lažna. Nemojte se zavaravati“, zaključio je Ričard Grenel. To ne znači da će biti dovedena u pitanje i ova nazovi državna tvorevina, koju su upravo Amerikanci stvorili i osigurali svojom bazom na KiM.
Iako je poznato da države nastaju i nestaju u ratu, kao i državne teritorije, svedoci smo da je to moguće i u mirnodopsko vreme. Doduše, pod pretnjom sile, što Tramp upravo demonstrira. Možda bi i „Kosovo“ pustio niz vodu, ako bi ga u to ubedila dobra argumentacija. Mada uvek može reći: a što je Srbija do sada toliko popuštala? E, to je već naš problem sa kojim se moramo kad tad suočiti.
