„Na kraju, sve zavisi od Kosova“ izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom još jedne nedelje u kojoj je Kosovo bilo glavna tema svih diplomatskih aktivnosti. Iako predstavnici države uporno ponavljaju da nema priznanja nezavisnosti, sve se više ističe, da je upravo Kosovo kamen spoticanja na putu ka Evropskoj uniji i boljem standardu.
Ipak, konkretnih predloga za rešavanje pitanja Kosova iz nadležnih državnih institucija još uvek nema.
Predsednik i premijerka različito su govorili o tome da li su pojedine zemlje već dale predlog za Kosovo a predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači dva dana su iznosili različita viđenja o tome kako su tekli njihovi susreti u okviru Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji, o čemu su pričali i koliko su razgovori trajali. Dok je Vučić tvrdio da su razmenili par kurtoazinih rečenica za razliku od njega Tači je najavio “nov momentum” i “konačnu fazu dijaloga”.
I dok predsednik Srbije navodi da po pitanju Kosova „nije optimista“, Tači je izjavio da je spreman na nastavak dijaloga s Beogradom i da bi sporazum mogao biti potpisan za šest do devet meseci.
O „željama i realnosti“ kada je reč o Kosovo čitajte i u stavu redakcije Insajder.
A ni posle četiri meseca nema osumnjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića, rekao je kosovski tužilac za Insajder. Dok Beograd i Priština prebacuju odgovornost jedni na druge, švajcarski ambasador na Kosovu upozorava da će zastojem u istrazi „biti ućutkani ljudi koji se usuđuju da govore“.
Cena kapitalnih projekata
U međuvremenu, u Srbiji su se nastavili problemi sa nekim od najvažnijih državnih projekata.
Koridor 10 čija izgradnja traje tri decenije, a najnoviji rok za završetak je kraj ove godine- projekat je koji pokazuje koliko zapravo sistem ne funkcioniše. Tako je izgradnja deonice Srpska kuća – Levosoje i petlja Bujanovac, koju Srbija gradi sredstvima iz budžeta, još jednom poverena konzorcijumu firmi sa kojim su Putevi Srbije zbog probijanja rokova raskinuli ugovor 15. decembra 2017.
Na novi tender za ovu deonicu stigla je samo jedna ponuda koju je podneo isti konzorcijum domaćih firmi s kojima je prethodno raskinut ugovor vredan četiri milijarde dinara.
I pored toga a i činjenice da prilikom podnošenja ponude nije dostavljena kompletna dokumentacija,poput uverenja Poreske uprave, firmama MBA Ratko Mitrović niskogradnja i Srbijaautoput, dodeljen je novi ugovor vredan gotovo 1,5 milijardu dinara.
A koliko je Srbijagas do sada isplatio privatnim firmama koje su bez tendera angažovane na izgradnji distributivnih gasovoda i u kojoj meri su ti poslovi realizovani pitanja su na koja niko od nadležnih za kontrolu poslovanja ovog preduzeća mesecima ne odgovara.
Tri krivične prijave podnete su Tužilaštvu za organizovani kriminal u vezi sa ovim poslovima Srbijagasa, a dve su podnele nadležne državne institucije. Informacija iz predistražnog postupka po ovim prijavama nema.
Zbog toga su prethodne nedelje novinari Insajdera Vladi Srbije i Ministarstvu energetike uputili Pitanje dana – Kakvu poruku institucije šalju ćutanjem na pitanja u vezi sa ovim poslovima Srbijagasa i da li je rukovodstvo Srbijagasa izuzeto od zakona Republike Srbije?
Odgovor na pitanje nismo dobili.
Prema istraživanju Insajdera, rukovodstvo Srbijagasa je od 2008. godine ugovorilo poslove izgradnje distributivnih gasovoda čija se vrednost meri desetinama miliona evra. Pod paravanom javno-privatnog partnerstva, Srbijagas angažuje privatne firme praktično kao izvođače radova. Iako sve finansira Javno preduzeće, za ove unosne poslove uglavnom se ne raspisuju tenderi, tako što se privatne firme jednostavno proglašavaju strateškim partnerima uprkos tome što ne ulažu svoja sredstva.
Kada je u pitanju gasifikacija upadljivo je najviše poslova dobila firma Millenium Team. Ova firma kasnije je angažovana i na pripremi terena za jedan od najvećih projekata u zemlji – Beograd na vodi.
Novi lex specijalis
Nakon lex specijalisa za Beograd na vodi, a pre toga za propali projekat Južni tok, i projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti biće realizovan na osnovu lex specijalisa, posebnog zakona koji ima jaču pravnu snagu od ostalih zakona. Iako je jedna od preporuka GRECO bila da se prekine s praksom donošenja zakona po hitnom postupku i bez javne rasprave, upravo na ovaj način je Zakon o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti stigao u skupštinu Srbije.
Uz obrazloženje da za to postoje „naročito opravdani razlozi koji se ogledaju u neophodnosti da zakon što pre stupi na snagu“, predlagač Zakona je naveo i da javne rasprave nije bilo „budući da sam Nacrt zakona sadrži podatke u vezi sa podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju, a čijim bi otkrivanjem nastala potencijalna šteta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije“.
Iako ovakvo objašnjenje sugeriše da su pojedine odredbe zakona tajne, činjenica je da se predlog zakona, poput svih ostalih akata, nalazi na sajtu Skupštine Srbije kao i da je o njemu javno raspravljalo u direktnom prenosu skupštine na RTS-u.
Inače, o projektu zbog kojeg se zakon donosi navrat-nanos i bez javne rasprave govori se još od septembra prošle godine.
Siniša Mali – predstavnik države u nekim od najvećih projekata i jedan od funkcionera sa najviše afera
Tokom prethodne nedelje Skupština Srbije je konstatovala ostavku ministra finansija Dušana Vujovića, a Premijerka Ana Brnabić obavljaće dužnost ministra finansija sve do imenovanja novog ministra.
Za sada još uvek nezvanični kandidat za novog ministra finansija je Siniša Mali koji je vodio u ime države neke od najvećih projekata koji su realizovani poslednjih godina a istovremeno je jedan od funkcionera s najviše afera iza sebe.
Kao savetnik potpredsednika Vlade Siniša Mali je od početka učestvovao u realizaciji ulaganja kompanije Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u Er Srbiju, a jedan je od predstavnika države za realizaciju projekta Beograd na vodi, takođe sa investitorima iz Emirata. Njegova uloga nije do kraja razjašnjena u slučaju nelegalnog rušenja privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici, a istraga o poreklu njegove imovine, koju je inicirala nezavisna kontrolna institucija – Agencija za borbu protiv korupcije, obustavljena bez argumentovanog obrazloženja nadležnog tužilaštva.
Šta piše u službenoj belešci kao obrazloženje Višeg javnog tužilaštva za obustavu postupka ostaće tajna uprkos rešenju Poverenika da zbog „nespornog interesa javnosti“ tužilaštvo taj dokument dostavi novinarima Insajdera. Saznajemo da se ceo postupak protiv Siniše Malog vodio pod oznakom stepena tajnosti „strogo poverljivo“, zbog čega je javnosti uskraćeno pravo da zna čak i koje su sve istražne radnje tokom postupka preduzete.
Siniša Mali je u prethodne četiri godine bio gradonačelnik Beograda.
Otkazi zbog fejsbuka, nezainteresovanost Inspekcije rada
A nakon dve godine od kada je turska tekstilna kompanija “Kajzen” pokrenula proizvodnju u Smederevu u javnost su dospele informacije o lošem položaju radnika u ovoj fabrici. Epilog prošlonedeljnog štrajka su između ostalog i otkazi za sedmoro radnika.
Troje radnika u izjavama za Insajder navode da im je ponuđeno da potpišu sporazumni raskid kako ne bi bili krivično gonjeni i završili u zatvoru zbog toga što su, kako im je objašnjeno u rukovodstvu firme, postavljajući fotografije sa štrajka na Fejsbuk stranicama prekršili odredbe ugovora, jer su „objavili poverljive informacije“ i „poslovne tajne“.
Rukovodstvo Kajzena sa druge strane navodi da je nedavni štrajk u kompaniji bio bez osnova, kao i da nije bio organizovan u skladu sa zakonom između ostalog jer nije bio najavljena i jer im zaposleni nisu doststavili listu zahteva. Tvrde i da Kajzen nikada nije kasnio sa ispunjavanjem svojih obaveza prema zaposlenima.
Ove dijametralno suprotne tvrdnje nisu i za sada neće biti predmet kontrole Inpektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike. Razlog je, kako tvrde u Ministarstvu za Insajder, to što ne postoji prijava ni radnika, a ni prijava poslodavca. Ministarstvo je, međutim, ne tako davno proveravalo slične navode u drugim kompanijama i sprovodilo vanredne kontrole Inspektorata nakon pisanja medija.
Takođe, i na samom sajtu Ministarstva za rad, u odeljku o Inspektoratu za rad navodi se da se postupak inspekcijskog nadzora može pokrenuti po zahtevu stranke ali i po službenoj dužnosti.
