Kosovo: koliko u stvari znamo? Onlajn biblioteka o Kosovu i Metohiji!

1
610

Pre par dana mi je, sasvim slučajno, u ruke došla više nego zanimljiva knjiga američkog istoričara Dejvida Gibsa „Humanitarno razaranje Jugoslavije“. Na prvu loptu, naviknut na višedecenijsku propagandu zapadnih medija, pomislio sam da je u pitanju još jedno jednostrano i suženo tumačenje događaja iz naše savremene istorije, gde bi na srpski narod bila bačena sva krivica za ratove 90-ih godina. Međutim, ono što sam u knjizi pronašao bio je pokušaj objektivnog sagledavanja događaja na prostorima bivše Jugoslavije. Poglavlje koje se odnosi na sukobe na Kosovu i Metohiji obiluje zanimljivim podacima. Gibs argumentovano i precizno iznosi podatke o ulozi NATO-a u kosovskoj krizi, delovanju ljudi kao što su Ričard Holbruk i Vesli Klark, o ulozi zapadnih medija, delovanju OVK itd. Svi ovi pojmovi poznati su srpskoj javnosti, ali o detaljima koje u knjizi donosi Gibs malo se pisalo i govorilo.

Na primer, jedan od tih detalja je i takozvani „Holbrukov sporazum“ iz 1998. godine, kada se od srpskih vlasti zahtevalo, uz pretnju silom, da povuku svoje snage u kasarne na KiM, što je već pobeđena OVK iskoristila da povrati položaje. Srpska strana ispoštovala je dogovor Milošević-Holbruk, dok ga je OVK, uz pomoć SAD-a, svesno kršila, iako su strani mediji preneli suprotno. Misija OEBS-a, koja je imala zadatak da nadgleda stvari na terenu, u svom sastavu imala je i agente CIA, što je u jednom od intervjua Sandej tajmsu iz marta 2000. godine potvrdio američki diplomata Vilijam Voker. Priča o pregovorima u Rambujeu i svesnom sabotiranju sastanaka od strane zvaničnika SAD i NATO-a posebno je zanimljiva, ali ovde nema mesta ulaziti u detalje.

Ono što je, pored ovakvih podataka, možda još i zanimljivije, jeste veliki broj različitih knjiga i novinskih članaka na koje se u svom radu poziva Dejvid Gibs, a koje su pisali strani istoričari, novinari i diplomate iz Velike Britanije, Francuske, Sjedinjenih američkih država. Mnogi od njih dostupni su na internetu. Ovde prenosim samo neke od najcitiranijih naslova: Timothy Crawford „Pivotal Deterence“ https://www.psqonline.org/article.cfmIDArticle=14559 , članak koji upravo govori o
pomenutom Holbrukovom sporazumu.
Ili pak naslovi kao što su: Stefan Troebs „Conflict in Kosovo: Failure of prevencion?
AnAnalyticalocumentation“ https://www.ecmi.de/fileadmin/redakteure/publications/pdf/working_paper_1.pdf i Tom
Walker and Aidan Laverty „CIA aided Kosovo guerrilla army“
https://archive.globalpolicy.org/component/content/article/192-kosovo/38782.html, koji donose priču o delovanju američke diplomatije u vreme kosovske krize.

Da Vas podsetimo:  Koluvija otkriva: Obezbeđenje mi čuvalo paradajz od lopova

Pored ovde navedenih, u knjizi se kao izvori navode desetine naslova koji se odnose na knjige, novinske članke, memoare i svedočenja vezana za sukobe na Kosovu i Metohiji. Većina tih naslova, nažalost, nije prevedena na srpski jezik i nije poznata široj javnosti, iako se u njima može naći obilje zanimljivih i važnih podataka. Međutim, ono što je mnogo ozbiljnije jeste da je slaba informisanost o događajima od pre dvadesetak godina samo vrh ledenog brega. Koliko ustvari znamo o istoriji Srba na Kosovu i Metohiji u zadnja dva veka? Pored Kosovskog boja i nešto osnovnih činjenica o srednjevekovnim manastirima, šira javnost, mora se reći, ipak malo toga zna o Kosmetu. Na primer, koliko ljudi zna da je u periodu od 1878. do oslobođenja 1912. godine zbog užasnih uslova života preko sto hiljada Srba napustilo Kosovo i Metohiju? Ili da je nad kosovskim Srbima u Drugom svetskom ratu počinjen genocid? Naročito je zanimljiv period nakon Drugog svetskog rata, period Titove Jugoslavije. O njemu se, čini mi se, najmanje zna, pa bi mnoge začudio podatak da je od 1960. do 1986. godine preko 112 hiljada Srba otišlo sa Kosova.

Sve ove periode i događaje prati i dobra literatura. Na primer, vreme s kraja 19. veka odlično opisuju memoari srpskih konzula iz Prištine, stradanja u Drugom svetskom ratu najbolje su prikazana u knjizi istoričara Nenada Antonijevića „Albanski zločini nad Srbima na Kosovu i Metohiji u Drugom svetskom ratu“. Položaj Srba na Kosovu u vreme komunizma odlično opisuje knjiga protojereja-stavrofora Save B. Jovića „Etničko čišćenje i kulturni genocid na Kosovu i Metohiji“, koja donosi i brojna pisma koja je Svetom arhijerejskom sinodu slao tadašnji episkop raško-prizrenski Pavle, budući srpski patrijarh. Ozbiljnih i kvalitetnih dela sa ovom tematikom je mnogo, ali su ona ili malo poznata, ili je do njih vrlo teško doći jer ih nemaju sve lokalne biblioteke u Srbiji i bilo bi od velike koristi kada bi se sva ta literatura našla na jednom mestu, lako dostupna čitaocima.

Da Vas podsetimo:  Brine li parlamentarce zdravlje građana?

U stvari, inspiracija za ovaj članak bila je onlajn biblioteka „Veliki rat“ https://velikirat.nb.rs/onama , koja mi je koristila pri izradi diplomskog i master rada, a
može biti od koristi svakome koga interesuje nacionalna istorija. Nastala je radom Narodne biblioteke Srbije, kao deo jednog šireg projekta. Na jednom mestu digitalizovana je i sabrana građa vezana za Srbe u Velikom ratu: knjige, periodika, rukopisna građa, plakati, fotografije, kartografska građa itd. Zašto, po ugledu na ovu, ne bi bila napravljena jedna onlajn biblioteka koja bi se bavila istorijom Srba na Kosovu i Metohiji? Na jednom mestu sabrane knjige, fotografije, memoari, dokumenta o dešavanjima na Kosovu od Berlinskog kongresa do bombardovanja iz 1999. godine. Ako je jedna ovakva onlajn biblioteka previše skup i komplikovan projekat, onda bi mogao biti napravljen bar jedan sajt koji bi se bavio istom problematikom. Nažalost, ako znamo da u Srbiji ni dan-danas ne postoji institut gde bi ozbiljni stručnjaci proučavali genocid nad srpskim narodom u 20. veku, ne može se očekivati da se nešto više uradi po pitanju kosovske drame, koja, eto, traje i danas, ali bi jedan ovakav projekat ipak bio mali korak napred.

Jer važna je teritorija, važni su ljudi, važna je i naša kulturna baština. Ali pre svega toga, Kosovo mora da postane velika pouka srpskom narodu, da se nešto slično ne bi ponovo dogodilo u budućnosti.

 

Za korene Stefan Radosavljević.

1 KOMENTAR

  1. Gdje Vi zivite gos.Stefane ???
    Od petooktobarskog prevrata do danas, smo došli toliko daleko, da prvi čovjek Srbije, koji je uzgred rečeno baš prvi i jedini, zvanično pedsednik , ali i prvi ministar, i minister svega ostalog, glavni liječnik i još glavniji sudija…………….. izjavi u vezi pregovora oko KiMa……“ mi TAMO nemamo više ništa „………
    Od petooktobarskog prevrata veliki stepen utjecaja i uvazenosti imaju takozvane NEVLADINE ORGANIZACIJE, čiji je glavni program odvajanje KiM od Srbije. Njih, po nalogu Amerike i zapada financira Drzava Srbija. Imena poput Nataše Kandić, Sonje Biserko, Jelene Milić , ……..poznatija su u Srbiji od bilo kakvih estradnih zvijezda. Dakle, naš novac ide za financiraranje otimanja KiMa, i mi tu ništa nismo u stanju da učinimo, kao što nismo u mogućnosti da saznamo šta su do danas „petooktobarski pitomci“, potpisom predali od KiM !!
    A Vi biste da stvarate „on line biblioteku ………………
    Od petooktobarskog prevrata zabranjeno je i jedno slovo „R“ i neke brojke ukoliko su poredane „bezobrazno….“1244, …..R1244……..R1244….. to naš pristojni i pripitomljeni predsjednik još nije nigdje javno izgovorio !!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime