Kosovo-kvadratura kruga

0
790
Foto: printscreen

Suštinu Kosova, verovatno,  najintenzivnije osećaju i najbolje poznaju Srbi koji potiču s tog prostora. Oni najbolje znaju kako je Kosovo-srž srpskog nacionalnog identiteta,  postalo fenomen koji je doveo do podele sveta, odnosno, do podele njegove najvažnije institucije-Organizacije Ujedinjenih Nacija na dve strane  koje imaju dijametralno suprotne pozicije kad je reč o statusu Kosova. Kosovo je postalo ono što se zove kvadratura kruga. Kvadratura kruga, koja će to prestati to da bude, onda kada se Kosovo vrati u sastav Republike Srbije. Problem statusa Kosova je srpski nacionalni problem, regionalni problem Balkana, i na kraju globalni problem.

Dijametralno suprotne pozicije prema statusu Kosova analogne su dijametralno suprotnim pozicijama Srba i   Šiptara (Albanaca). Ili, dijametralno suprotne pozicije Srba i Šiptara, odnosno Beograda i Prištine  analogne su dijametralno suprotnim pozicijama dve strane u Savetu Bezbednosti OUN-a. Pozicija Prištine je da Srbija mora da prizna realnost, odnosno, nezavisnost i suverenost Kosova. Legitimitet svih političkih stranaka u Prištini ukorenjen je u ideji stvaranja nezavisnog Kosova, kao i u uveravanju stanovništva Kosova da je ta nezavisnost već realizovana. S obzirom da se ova ideja i uverenje da je Kosovo već nezavisno sukobljavaju s stvarnošću, odnosno činjenicom da ta nezavisnost nije priznata od pola sveta ( ili više od pola sveta), kao i sa menjanjem globalnog konteksta, internacionalnih odnosa, menjanjem pozicije mnoštva država koje su u proteklom periodu povukla svoja priznanja nezavisnosti Kosova, legitimitet celog političkog sistema lažne države Kosova biće u permanentnoj  krizi.

Prištinske vlasti, kao i jedan broj marginalnih političkih stranaka u Republici Srbiji, tvrde da je Srbija odavno izgubila suverenitet na prostoru Kosova, to jest, monopol nad upotrebom sile. Ovaj argument jeste značajan. No, u istoj meri je značajno i to da države koje nisu priznale nezavisnost Kosova od Republike Srbije, ili koje su povukle svoja priznanja, smatraju da bi monopol nad upotrebom sile, odnosno, suverenost Srbije na prostoru Kosova jedino bili legitimni. Drugim rečima, odbijanjem da priznaju nezavisnost Kosova, povlačenjem prethodnih priznanja, kao i insistiranjem dve svetske sile Narodne Republike Kine i Ruske Federacije na rešavanju problema na relaciji Beograd- Priština kroz dijalog i pregovaranje, dovode u pitanje monopol nad upotrebom sile od strane prištinskih vlasti. Kriza legitimiteta političkog sistema lažne države Kosovo Priština može, kao što je to i do sada radila, da prikrije simulacijom superiornosti svoje pozicije na međunarodnom planu, kao i na regionalnom planu, u odnosu na poziciju Beograda. Ovaj simulakrum, u kojem je Priština već ostvarila suverenost, a Srbi definisani kao potpuno poražena strana, mogao je da funkcioniše dok Beograd nije promenio paradigmu koja je delila Srbiju na dve sukobljene strane, za i protiv EU, za i protiv Zapada ( ili SAD), paradigmu koja ga je unapred, u odnosu na Prištinu, navodno prozapadnu orijentisanu, pozicionirala kao stranu koja nema saveznike na Zapadu. Promenom te paradigme, koja je  bila u funkciji diferencijacije glasačkog tela u Srbiji ( koja je,takođe, imala svoje socijalno-ekonomske aspekte, odnosno omogućavala kontrolisanje socijalne strukture u Srbiji od strane prozapadno orijentisanog dela Srbije i socijalno marginalizovanje i ekonomsko uništenje antizapadno orijentisanaog biračkog tela u Srbiji), i bila, takođe, u funkciji onemogućivanja da Srbija dobije saveznike na Zapadu koji bi, bar delimično, imali razumevanja za srpski nacionalni interes, za ekonomske probleme s kojima se suočava Srbija, za njene perspektive u budućnosti, promenom te paradigme Beograd je uspeo da se izvuče iz defetističke, gubitničke i poražene pozicije.

Da Vas podsetimo:  Raspeli su te, Crna Goro, sad vaskrsavaš

Drugim rečima, proteklih osam godina Beograd je uspeo da poboljša odnose sa svim značajnim državama na Zapadu, sa Sjedinjenim Državama, Nemačkom, Velikom Britanijom, Francuskom, istovremeno jačajući svoje odnose i saradnju sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. Beograd je učinio suprotno od onoga što neprijatelj nekom čini kad hoće da ga oslabi ili uništi. Izašao je iz vrtloga sukoba i počeo da sarađuje s svima. Na saradnju s svima Beograd je prinuđen zbog čisto ekonomskih razloga, odnosno nužnosti da instrumentalizujući spoljnu politiku obezbedi investicije u zemlji, ostvari bar delimično ekonomski razvoj, i smanji socijalne tenzije uslovljene ekonomskim nejednakostima i postojanjem visoke stope nezaposlenosti.

Ako je Srbija uspela da poboljša odnose na Sjedinjenim Državama i Evropskom Unijom, istovremeno učestvujući u pregovorima sa Prištinom, u tim pregovorima izbegavajući da doživi totalni poraz, postavlja se pitanje zašto su protiv takve politike oni koji su sebe definisali, u vreme paradaigme ” za ili protiv EU”. ”za ili protiv Zapada”,  prozapadnom Srbijom? Jedini logičan odgovor jeste da im smeta upravo to što po pitanju Kosova Beograd nije doživeo totalni fijasko. Odnosno, što  do sada, nije priznao nezavisnost Kosova. Posle takvog odgovora logično pitanje koje bi usledilo bilo bi: Da li bi isti ti, malobrojni intelektualci i minorne političke stranke, podržali neki budući separatistički pokret i ponovo zahtevali od Srba da se suoče s realnošću, odnosno sopstvenim porazom? Ili, čuveno pitanje Brane Crnčevića: Koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika?

Iako Beograd i Priština imaju suprotne pozicije po pitanju statusa Kosova, Beograd će nastaviti dijalog i pregovore s Prištinom. Bez žurbe. Tokom prva tri meseca 2020. godine došlo je do ozbiljne političke krize u Prištini, koja se završila s padom Aljbina Kurtija. Ta kriza manifestovala se u sukobu Ričarda Grenela-vršioca dužnosti Direktora Nacionalnih obaveštajnih službi Sjedinjenih Država i specijalnog izaslanika Donalda Trampa za odnose Beograd-Priština, i Aljbina Kurtija oko ukidanja taksi i načina na koji one treba da budu ukinute. Za razliku od Ričarda Grenela koji je zahtevao ukidanje taksi na robu iz centralne Srbije i BiH bez mera reciprociteta, Aljbin Kurti je, iako rekavši Ričardu Grenelu da neće biti reciprociteta, te mere zahtevao. To je izazvalo oštre reakcije kako Sjedinjenih Država, tako i Ruske Federacije. Osim toga, Aljbin Kurti je, takođe, izjavio da postoji dogovor Beograda i Prištine oko razmene teritorija. Ričard Grenel-specijalni izaslanik Donalda Trampa za odnose Beograd-Priština je u više navrata negirao  postojanje plana ( ili mape) o razmeni teritorija.

Da Vas podsetimo:  Da li postoji razlika između srpskih i nemačkih plagijatora disertacija?

Izjava bivšeg premijera lažne države Kosovo da postoji plan o razmeni teritorija uzburkala  je i srpsku javnost, kao i drugu stranu, a tu buru je još više intenzivirao Hašim Tači koji,  krajem maja 2020. godine, izjavljuje da je njegov san pripajanje Kosovu  opština-Preševo, Medveđe i Bujanovac. Realizacija tog sna presekla bi koridor 10, odnosno, vezu Beograd-Skolje-Atina, što bi za srpski nacionalni interes bilo pogubno.  Ubrzo nakon te izjave, 12. juna 2020. godine, Tači  je rekao  da se povlači iz političkog života.

Razmišljajući o mnoštvu izjava Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Ričarda Grenela,  Aleksandra Bocan-Harčenka, Miroslava Lačjaka, Edite Tahiri, Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, o statusu Kosova i odnosima na relaciji Beograd-Priština, koja su pokrenula pitanja razmene teritorija, odnosa SAD, EU, Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, i na kraju samog Beograda prema problemu Kosova itd, definisala se pozicija Srba koja ima tri karakteristike: 1. Odbijanje razmene teritorija, posebno ideje o pripajanju Bujanovca, Medveđe i Preševa Kosovu;2. Odbijanje priznanja nezavisnosti Kosova i insistiranje na poziciji da je ono integralni deo Republike Srbije;3. Prihvatanje daljeg učestvovanja u dijalogu i pregovorima sa Prištinom. Na kraju, posebno treba naglasiti da su u vezi ovog stava Srbi ujedinjeni.

Lorna Štrbac
Izvor: Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime