Naučna istina – umesto demagogije . Šta je istina, šta su činjenice, a šta su notorne laži
(Napisano 1999.godine, u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije).?
Predlažemo održavanje Balkanske mirovne konferencije-predlažemo Okrugli sto balkanskih naučnika
Kosovska kriza i bombardovanje SR Jugoslavije zahtevaju doprinos svih nas da izađemo iz krize i da prestane bombardovanje. S, ovim u vezi naročito značajan doprinos mogu dati naučnici koji treba da domaćoj i stranoj javnosti predstave činjenice o uzrocima kosovske krize.
Apsolutno je neprihvatljivo sadašnje prikazivanje uzroka krize koje iskrivljuje činjenice i paušalno okrivljuje Srbe. Istina je sasvim drugačija, ona je na našoj strani. Ili još bolje rečeno, treba saslušati sve upletene strane, treba omogućiti svima objektivno prikazivanje stvarnosti.
Zato je nas najvažniji zadatak da na sud javnosti iznesemo naučne činjenice. te ćemo tako razbiti medijske dezinformacije i blokadu .
Ovaj tekst upravo ima za zadatak da objektivno analizira uzroke krize i traži izlaz iz krize, kroz dijalogi naučne činjenice.
SAD su počele bombardovanje Srbije i Jugoslavije 24 marta sa obrazloženjima:
-da se zaustavi nasilje srpskih snaga nad kosovskim Albancima
-da se zaustavi etničko čišćenje Kosova
-da se smanji narodna podrška S,Miloševiću
-da se zaštiti stabilnost u regionu Balkana
SR Jugoslaviji je isporučen ultimatum, što je ona odbila, i bila je odlučna da brani svoj suverenitet, a zbog toga je počelo bombardovanje. Danas SR J skupo plaća svoju želju da čuva svoje granice i svoju nezavisnost.
Srbija i SR Jugoslavija tvrde da ne pribegavaju etničkom čišćenju Kosova od strane Albanaca, i da ne krše prava Albanaca, da se bore protiv albanskog terorizma i protiv ekstremnih snaga na Kosovu, protiv secesije i ugrožavanja teritorijalnog integriteta jedne suverene države.
Politički predstavnici kosovskih Albanaca pak sa njihove strane saopštavaju da su žrtve kršenja njihovih prava, da se bore za njihova nacionalna prava i interese, a 1992 Albanci su glasali odluku da se otcepe od SRJ i ispoljili želju da se pripoje Albaniji.
Šta je istina, šta su činjenice?
Ovim tekstom želimo upravo da pokušamo da iznesemo činjenične podatke. Ukoliko se neko ne slaže, treba početi sučeljavanje mišljenja, na bazi činjenica, bez svađa i uvreda. ,svakome treba dati mogućnost da iskaže svoj stav.
Sadašnji rat u Jugoslaviji je veliko zlo koje proizvodi neizmerne materijalne i moralne štete, ljudske patnje i žrtve,ne samo Jugoslaviji , Albancima, Srbima, nego i svima upletenim stranama, uključujući i NATO, susedne države i celu međunarodnu zajednicu..
Zbog toga treba istraživati puteve da se prekinu bombardovanja, i da što pre počnu pregovori.,kako da se razreše svađe i konflikti.
Pregovori treba da budu zasnovani na naučnim činjenicama, međunarodnom pravu i univerzalnim moralnim načelima. Samo tako postupajući može se doći do rešenja prihvatljivog za sve strane..
Istorija balkanskih naroda je istorija prijateljstava, ali često i nesporazuma i vekovnih ratova. Izraz“balkanizacija“ je nastao upravo na Balkanu.i označava međusobna sučeljavanje i konflikte i uplitanja drugih država. Komunizam je samo osiromašio balkanske narode, i još više povećao njihove loše procene i nesporazume.
Umesto loših procena, predrasuda i konflikata, balkanski narodi treba da uspostave dijalog, da bi došli do mira. Umesto nesporazuma i konflikata, oni treba da žive u zajedništvu uz uvažavanje razlika, i istraživanje sličnosti koje su na sreću velike, i što je u zajedničkom interesu.
Umesto tribalizama i etnicizama zasnovanih na atavizmima i mitovima, umesto predrasuda, reč treba dati naučnicima: istoričarima, antropolozima, psiholozima, sociolozima, politikolozima, pravnicima. Koji bi uz pribegavanje naučnom metodu razrešili sve ono što opterećuje međunacionalne odnose..
Zato predlažemo da se što pre održi BALKANSKA MIROVNA KONFERENCIJA i počnu pregovori.
I da se održi OKRUGLI STO NAUČNIKA balkanskih država, koji bi tom prilikom trebali da razgovaraju na otvoren i iskren način. Očigledno je da je najbolje rešenje za sve mir.
Diskutujmo, menjajmo misli, počnimo taj proces u zajedničkom interesu.
Ne treba istraživati ko je više kriv, ovde nema krivaca nego samo postoje žrtve. Svaka od strana ima svoju istinu.
Dalje iznosimo naša viđenja, ali bez pretenzija da je jedina apsolutna i definitivna istina -naša istina. Pozivamo na dijalog
Kosovski Albanci tvrde da su oni većina na Kosovu, da ih ima 92 %, da imaju pravo da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke, da imaju pravo na samo-opredeljenje, i da štite njihova nacionalna prava koja im kako oni tvrde ugrožavaju Srbi. I izražavaju želju da se priključe Albaniji.
Ovoga puta se želi baciti jedan osvrt na stavove upletenih strana:
I.. ALBANSKI STAVOVI.
1. Pre svega je tačno da su Albanci na Kosovu većina .Ali nije lako tačno proceniti koliko ih ima na Kosovu, jer nisu kako treba razjašnjena sva pitanja što se tiče posedovanja pasoša i državljanstva.
A sa druge strane, sadašnji udeo Albanaca na Kosovu je pre svega posledica veštački stvorene demografske situacije, jer je prethodni titoistički režim sprovodio politiku koja je favorizovala kosovske Albance na štetu kosovskih Srba.
Potrebno je znati istoriju Balkana.
Najbolje je reč dati istoričarima Balkana, koji bi na Okruglom stolu uz uvažavanje naučnih činjenica došli do istine, i tako našli rešenje prihvatljivo za sve upletene strane. Ne treba se svađati nego sesti za sto uz međusobno uvažavanje i diskutovati.
Južni deo Srbije Kosovo je kolevka srpske kulture i civilizacije.
Kada su Sloveni došli na Balkan u 5 i 6 veku oni su se mešali sa onim narodima koje su tu zatekli, ili koji su prolazili Balkanom. ( Postoje dokazi da su Sloveni starosedeoci Balkana). Oni su se mešali i sa Ilirima.
Poreklo Albanaca nije definitivno i precizno ustanovljeno, smatra se da su oni potomci drevnih Ilira. ( naučni podaci pokazuju da su se on doselili na Balkan iz Azije )
U Bici na Kosovu juna 1389 Srbija je pala pod petovekovnu vladavinu Turske. Ova bitka je najveća nacionalna odrednica Srba, Srbi su izabrali smrt radije nego da promene veru. U ovoj bici srpski junak Miloš Obilić je ubio turskog sultana Murata, a poginuo je i srpski Car Lazar.
Kosovo je kolevka srpske istorije i Pravoslavnog hrišćanstva, Kosovo je Srpski Jerusalim. Na Kosovu se nalazi 1.800 srpskih srednjevekovnih manastira, više od 75 % srpskih kulturnih i nacionalnih spomenika se nalazi upravo na Kosovu. Celo Kosovo je jedna srpska sveta zemlja, zemlja manastira i crkava.
Pre turske okupacije Kosovo je bilo srce Srbije.
Srbi i Crnogorci su bili na Kosovu u većini i na početku ovog veka,uprkos činjenici da su Srbi kao Hrišćani bili 500 godina proganjani od Turaka muslimana, a Albanci kao muslimani su bili privilegovani. Za vreme vekova Turci su nahuškavali Srbe i Albance jedne protiv drugih po devizi ZAVADI PA VLADAJ, I ova mržnja je širena generacijama i prenela se do današnjih dana.
Kosovo je pripojeno Srbiji posle Balkanskih ratova 1912-1913 godine, kada je broj Srba i Albanaca bio približno isti.
Sličan etnički odnos je bio i pred II Svetski rat..
Do značajnijih poremećaja etničke ravnoteže na Kosovu na štetu Srba je došlo u periodu 1941-1989 godina.
Za vreme Drugog Svetskog rata Kosovo je bilo pripojeno marionetskoj osovinskoj državi Albaniji .Za to vreme je došlo do progona i izgona Srba, ubijanja i naseljavanja Albanaca iz Albanije.
Posle Drugog Svetskog rata režim Josipa Broza Tita koji je imao aspiracije da Narodnu Republiku Albaniju drži pod svojom kontrolom, je zabranio srpskim izbeglicama da se vrate na Kosovo i favorizovao ih je da se tamo naseljavaju iz Albanije.
Kosovski Srbi su bili izloženi nasilju većinskog albanskog stanovništva,nasilno iseljavani u Srbiju, i nisu dobijali adekvatnu pravnu i policijsku zaštitu. Srbi na Kosovu su bili proganjani, napadane su njihove crkve i manastiri, ugrožavana njihova imovina.
Ustavnim promenama 1974 godine Tito je Kosovu dao autonomiju čime je ohrabrio Albance. Komunistička vlast je na Kosovu sprovodila neadekvatnu strategiju i potstakla je rivalitete. Čime je svesno,ili nesvesno, doprinela sadašnjoj evoluciji i krizi.
Postoje mišljenja da je Tito bio strani agent( Ruski ili zapadni).
Ignorišući ove istorijske i etničke činjenice , pojedini albanski ekstremistički lideri koji ne izvlače pouke iz istorijskih činjenica i evolucije, pokušavaju da navode vodu na svoj mlin, i da jedan krajnje složen etnički odnos i konflikt, sa istorijskim korenima unazad više stotina godina, svode na krajnje uprošćavajući način, na sadašnji etnički odnos.
I to sa ciljem da opravdaju secesiju.
Čime umesto toga, guraju svoje sunarodnike, i druge stanovnike Kosova u krvave međusobne obračune.
Dakle, jasno je da se sadašnji odnos od 92 % Albanaca i 8 % Srba na Kosovu ne moze uzeti kao naučno verifikovana i validna činjenica za formulisanje sadašnjih albanskih separatističkih zahteva na Kosovu.
U isto vreme , je pogodan momenat da se postavi pitanje: kako , i zašto je dozvoljeno od strane vlasti da se stvori ovakav jedan etnički debalans na štetu Srba na Kosovu?
2. Činjenica je da su Albanci na neki način u pravu kada kažu da su njihova prava ugrožena. Ali kada se ovo kaže, neizostavno se moraju uzeti u obzir i druge suštinske činjenice:
-nisu bila u prethodnom periodu kršena samo prava kosovskih Albanaca, nego i svih drugih etničkih grupa koje su živele u prethodnoj SFR Jugoslaviji. Mi borci za ljudska prava to vrlo dobro znamo. Na sličan način su bila kršena ljudska prava i drugih naroda koji su živeli u bivšim komunističkim državama., uključujući i Narodnu Republiku Albaniju Envera Hodže , gde su ljudska prava bila daleko više kršena nego li u prethodnoj SFRJ . Nesporna je činjenica da su kosovski Albanci, uprkos što su njihova prava bila ugrožavana, kao i drugih naroda i pojedinaca bivše SFRJ, ipak daleko više prava i sloboda imali u ondašnjoj SFRJ, nego li u njihovi sunarodnici u NR Albaniji Enver Hodže.
-a za celo ovo vreme prava kosovskih Srba su bila daleko drastičnije kršena nego li prava kosovskih Albanaca, oni su bili izganjani sa Kosova većinskim terorom Albanaca,
-treba objasniti da se radilo o manipulaciji i zloupotrebi koncepta LJUDSKIH PRAVA od strane regionalnih , i stranih političara profitera, koji su uspeli da obmanu kosovske albanske mase da su bili proganjani od strane Srba, srpskog naroda.
A u svemu tome Srbi nisu imali nikakve veze ni udela. Radilo se o represivnoj prirodi režima,koji je kršio prava svih etničkih grupa i većine građana bivše SFRJ. I koji je povrh svega isterivao sistematski Srbe sa Kosova.
-potrebno je objasniti prirodu kršenja ljudskih prava u bivšoj SFRJ. Masovna, sistematska i flagrantna kršenja ljudskih prava su bila ukrivana pribegavajući diskretnim i skrivenim metodima povreda ljudskih prava., sprovođena je“lakirovka“(ulepšavanje). Povrede ljudskih prava, iako su bile česte i drastične, nije bilo lako prepoznati. Npr. ako je neko dobio nezakonit otkaz, ili imao probleme na radnom mestu, pred sudovima, i na drugim nivoima, bezakonje ili uzrok političke diskriminacije ili progona, je bio ukrivan navodnim i nepostojećim prekršajem discipline, ili zakona. Kosovskim Albancima su manipulanti govorili da se ljudska prava krše samo na Kosovu a ne i u Srbiji, i da im to čine Srbi, njihovi vekovni neprijatelji.
Mi danas znamo da su ljudska prava Srba na Kosovu i u bivšoj SFRJ bila više i opasnije kršena nego li prava kosovskih Albanaca.
– rastući udeo albanskog stanovništva na Kosovu i njihova superiornost u natalitetu u odnosu na Srbe. se ne mogu objasniti samo njihovim nacionalnim, rasnim ili verskim osobenostima, nego pre svega činjenicom da su oni bili manje nego li Srbi, izloženi razornoj, represiji. Ova represija koliko je bila suptilna, još više je bila opasna, ona je srpski narod definitivno oslabila, i dovela ga u današnju situaciju nemoći i premora.
-dobro je poznato da je Balkan bio vekovima područje mešanja velikih sila i država sa ciljem da ostvare svoje geo-političke aspiracije. Povrh svega balkanski narodi su izašli iz 50-godišnje vladavine komunizma krajnje oslabljeni, i pozavađani još više međusobno. A ove činjenice su bile zloupotrebljene od strane lokalnih, i stranih profitera, da podstiču zarad svojih karijera i interesa nacionalizme, i da zloupotrebljavaju korpus LJUDSKIH PRAVA, da bi ostvarivali svoje političke interese. Nažalost, pojedine lokalne elite i vlasti, su bile zloupotrebljene i njihovi pogrešni pristupi konceptu ljudskih prava
– velike sile su stvorile za vreme i posle Drugog Svetskog rata Kraljevinu Jugoslaviju i Albaniju, sa ciljem da zaustave proces balkanizacije., i razume se da bi ostvarile svoje geo-poltičke interese. Ove dve zemlje su tada bile potrebne.. Danas ove dve zemlje u takvom obliku više nisu potrebne. Jasno je da su ovi narodi bili vekovima manipulisani u zavisnosti od odnosa snaga i potreba velikih svetskih sila.
– zato ovi balkanski narodi ,umesto što su potsticani u pogrešne procene,treba da budu podržani od strane međunarodne zajednice , da bi se lakše prilagodili na nove okolnosti., a koje su im nametane bez da je to bio njihov lični izbor.
Uzimajući u obzir ove činjenice , ne može se prihvatiti kao racionalno, naučno.pravno i logički validan argument kršenja ljudskih prava, kao razlog da se traži otcepljenje od SRJ i pripajanje Albaniji. I da se to učini povrh svega pribegavajući nasilju i terorizmu.
Borba za ljudska prava kosovskih Albanaca, a pri tome izražavanje namere da se otcepi Kosovo od Jugoslavije i pripoji Albaniji, gde su ljudska prava bila više kršena, a i sada je to slučaj, jasno pokazuje da se ne radi o borbi za ljudska prava, nego o zloupotrebi korpusa ljudskih prava da se izvrši secesija.
Kosovski Albanci su izabrali pogrešan put borbe za njihova prava-nasilje, rat. terorizam, te su zbog toga dozvolili da budu zloupotrebljeni .
Umesto nasilja, ksosovski Albanci bi trebali zajedno sa Srbima da se bore za njihova prava u njihovoj zajedničkoj domovini Srbiji i Jugoslaviji., i to na miran način, pribegavajući dijalogu na bazi naučnih činjenica, međunarodnog prava i moralnih principa. Umesto ovakvog pristupa,1996 je stvorena Oslobodilačka vojska Kosova koja je počela terorističke akcije.tražeći otcepljenje.
Mi borci za ljudska prava koji smo u prošlosti bili suočeni sa nerazumnim i krajnje iracionalnim postupcima pojedinaca iz redova poretka, koji su nas progonili. bez da smo za to davali racionalan povod, smo na neki način bili u sličnoj situaciji.
Možemo shvatiti da pojedini Albanci koji su bili drastično ugroženi u njihovim pravima, bez da su za to dali racionalana povod, mogu biti ljuti što im neko prebacuje i što ih kritikuje što pribegavaju militantnim oblicima zaštite od ugrožavanja njihovih prava.Nama su u takvoj situaciji međunarodne organizacije savetovale pomirljivost sa vlastima, izbegavanje bilo kakvih zaoštravanja, pogotovu da ne odgovaramo nasiljem na nasilje Mi smo danas svesni da je najgori način borbe protiv tiranije -pribegavati tiraniji. Time se samo stvari pogoršavaju. I ujedno mi smo danas svedoci, da oni koji su .pribegavali bezakonju i tiraniji nad građanima su ustvari pravili istorijske pogreške sa konceptom ljudskih prava, i što ih je dovelo u sadašnji ćor-sokak.
Izlaz je u davanju svih individualnih i etničkih prava kosovskim Albancima na osnovu međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, u davanju pune autonomije u okviru postojeće države, i mogućnosti da žive u miru, slobodi i blagostanju..
Ali u isto vreme treba dati ista prava i Srbima na Kosovu. i svim građanima Srbije i SR Jugoslavije.
Napominjemo da je nemoguće dati samo prava kosovskim Albancima, treba zavesti slobodu i demokratriju za sve građane naše zemlje. Nemoguće je imati dva pravna sistema, jedan na Kosovu i, i drugi za ostatak zemlje.
Kosovski Albanci treba da razumeju da oni imaju prava da upražnjavaju sva njihova prava, ali da ne mogu tom prilikom ugrožavati prava Srba, koji imaju pravo da žive u svojoj državi, pravo na svoju nacionalnu teritoriju i nacionalni suverenitet.
Želja da se otcepi od SR Jugoslavije je flagrantna povreda prava građana SRJ, to je namera da im se oduzme deo njihove vekovne teritorije. TO JE NEMORALNO, to Srbi neće nikad prihvatiti.
3.Želja da se otcepi od SRJ je nelegelana akt suprotan međunarodnom pravu, Ustavu zemlje i moralnim načelima..
Stvaranje OVK, terorističke akcije, krilatice kao“Kosovo Republika““Nezavisno Kosovo“,zahtevi za otcepljenjem, ne vode miru-nego stvaranju sukoba i stradanja obe etničke grupe. I stvaraju regionalne konflikte i pretnja su međunarodnom miru i stabilnosti. Ujedno ovakav postupak Albanaca bio bio presedan za druge etničke manjine u Evropi i svetu da zahtevaju otcepljenje.
Pribegavajući nasilju i manifestujući želju za otcepljenjem, albanski lideri su napravili suštinske strateške pogreške .Mi možemo razumeti ogorčenost, ali agresija za razrešavanje ovakvih problema nije dobro izabran put da se oni razreše.
Ovakvi neprilagođeni postupci albanskih lidera, koji su protiv interesa srpske većine i države, iritiraju poredak i građane, i stvaraju još veće tenzije, nesporazume i vode novim i težim konfliktima, i svim vrstama revanšizama. A što je izazvalo nove obračune na Kosovu, humanitarnu katastrofu i Srba i Albanaca. Bombe na Srbiju su stvorile veliku mržnju prema Albancima, jedna mržnja svara drugu.Umesto da se stvari smiruju, novi konflikti se potpiruju. Mržnja je najgore sredstvo da se odbrani od jedne druge mržnje.
Prema međunarodnom pravu etnička manjina nema pravo na otcepljenje ako je to na etničkoj osnovi, i ako se iza takve namere krije neka etnička, politička ili druga grupa, koja tako čineći želi da stvori novu nedemokratsku vlast. Ako albanske vođe žele otcepljenje Kosova da bi tako stvorili „Veliku Albaniju“, ili da lično profitiraju, takva želja za otcepljenjem je potpuno neleglna i protivna međunarodnom pravu. Velika Albanija bi izazvala otcepljenje teritorija Makedonije i Crne Gore i dovela do Balkanskog rata i širih oružanih sukoba.
Umesto toga bolje rešenje je multietnička zajednica. Mi se zalažemo za decentralizaciju umesto secesije, mi se zalažemo za načelo samoopredeljenje, ali za sve. ne samo za Albance., opredeljenje Srba je Kosovo u njihovoj državi.
Vlasti Jugoslavije su potpuno u pravu da silom spreče otcepljenje Kosova. Otcepljenje Kosova bi bio opasan međunarodni presedan, slično bi mogli zahtevati Čečenija Rusiji, Kurdi u Turskoj, Baski i Katalonci u Španiji, Sri Lankini Tamilci, a šta reći o Irskoj, Korzici, Baskima, Pakistanu, Kini, Indiji,itd?
Odmah bi makedonski Albanci i u Crnoj Gori zahtevali slično, došlo bi do ratne eksplozije širokih razmera. Otcepljenje kosovskih Albanaca bi bilo ohrabrenje za sandžačke muslimane i vojvođanske Mađare da traže isto.Bili bi oslabljeni odnosi Srbije i Crne Gore.To bi otvorilo vrata balkanskom ratu u koji bi bile uvučene pored Srbije i Crne Gore, Makedonija, Albanija, Grčka, Bugarska, Turska, Rumunija. Mađarska i sve bivše države iz sastava bivše SFRJ.
Rusija bi naglo izmenila svoj odnos.
II.SRPSKI STAVOVI
-Suština sadašnjeg probleme je nepoštovanje ljudskih prava.
Bez poštovanja ljudskih prava i sloboda nema hleba, nema napretka i dobrobiti. Sloboda je potrebna ljudskim bićima kao vazduh i hrana. Suština je da je sadašnja kriza na ovim prostorima nastala usled nepoštovanja ljudskih prava.
Bivša SFRJ je posle Drugog Svetskog rata bila priznata kao jedna od najslobodnijih bivših socijalističkih država. Ali se sada vidi da je i ona bila nedemokratska i totalitarna država. Posle početnih rezultata došlo je do pogoršanja što je ubrzano vodilo u današnju krizu.
Prethodna SFRJ je napravila istorijske strateške greške, jer je pribegla nepotrebnim masovnim kršenjima ljudskih prava.
Dok je staljinizam karakterisala otvorena represija, dotle je SFRJ, kao što je napomenuto, pribegavala diskretnijim i skrivenijim formama.
Ali bez obzira na ovakvu prirodu represije u bivšoj SFRJ, dolazilo je do masovnih i sistematskih ,često flagrantnih kršenja ljudskih prava, sa mnogo oštećenih građana, neki su gubili živote, zdravlje, imovinu, i td. Takvim neodmerenim postupcima bivša SFRJ je sebi stvorila nepotrebno mnoge neprijatelje.A mnogi od njih su pokušavali da se brane. Time su bile stvorene sve veće tenzije, i sejano je nepotrebno seme revolta, disidentstva, pobune.
Stvoreno je masovno nezadovoljstvo, klica tenzija i konflikata. A to je upravo razorilo bivšu SFRJ.
Bivša SFRJ se žalila na mešanja stranih država u njene unutrašnje stvari pod izgovorom da štite ugrožena prava građana. I da su tako ove države pribegavajući subverziji osnažile neprijatelje i potdtske destabilizaciju u zemlji.
Moguće je da je toga bilo. Ali isto tako je umesno zapitati se: Zašto je bivša SFRJ preterivali u svojoj represiji, zašto je masovno i nepotrebno kršila prava, zašto je stvarala očajne građane koji su postali disidenti ili čak i ponekad očajnici (neprijatelji) spremni na sve da bi se zaštitili?
Ako je neko bio proganjan zato što je išao u crkvu, ili što mu je deda ili otac bio monarhista ili četnik,ili zbog nekog drugog beznačajnog razloga, a što je bilo jako rašireno, sasvim je normalno da takve osobe postaju nezadovoljnici ili disidenti, borci za ljudska prava. Jednostavno, oni su se osećali nevini i žrtve neopravdanih progona i smatrali su da su potpuno u pravu da se brane. Ali problem je bio i u tome, što su mnogi pogrešno zaključili o iracionalnim razlozima zbog čega su pali u nemilost.
Albanci, Hrvati, Muslimani. Makedonci, Slovenci su često zaključivali da ih progone Srbi zato što nisu njihove nacionalnosti, jer nisu mogli da vide neki realan povod sa njihove strane. A mnogi Srbi su često zaključivali da ih progoni Titov anti-srpski klan.
Bivša SFRJ je počinila istorijsku stratešku pogrešku u oblasti ljudskih prava. I povrh svega otvorila je time vrata spoljnim zloupotrebama.I trebala bi iz toga da izvuče pouke. Vlada nema pravo da bude ljuta na građanina koji se bori za njegova ugrožena prava, koji tako manifestuje instinkt života. Umesto ljutnje i progona takvih građana, država treba da prekine da ih iritira, da krši njihova prava.
Ovakav složen i delikatan kontekst ljudskih prava je omogućio svakojakim profiterima da zloupotrebe kosovske Albance da ih ubede“da ih progone Srbi“. A što uopšte nije tačno. I da ih pogrešnim zaključcima gurnu u pogrešne strategije, otcepljenje i terorizam.
Ključ rešenja konflikta na Kosovu je demokratizacija Kosova, SRJ,Srbije i celog Balkana,izgradnja demokratskih institucija ,međusobno poverenje i razumevanje. I rešenja zasnovana na činjenicama.
Zato Albanci i Srbi treba da se bore zajedno da razreše svoje nagomilane probleme u okviru njihove domovine., gde će vladati sloboda i demokratija i gde neće postojati građani drugog reda.
Bilo koje drugo rešenje vodi u produbljivanje rata i obostrana stradanja.
Sadašnja krajnje složena i teška situacija na Kosovu i u regionu, je vrlo plodno tlo za bujanje svakojakih ekstremizama, za razbuktavanje nasilja, za primenu nepotrebne sile u internim humanitarnim konfliktima.
III. STAVOVI NATO I SAD
Bombe nisu dobro sredstvo za rešavanje konflikata. Sada je samo još gore nego li ranije.
Rezulat je još veća balkanizacija.
Kroz istoriju Amerika, Srbija i Jugoslavija su uvek bili saveznici i prijatelji,bili su uvek povezani idealima simpatija, ljubavi prema slobodi. SAD i Jugoslavija su bili saveznici u Prvom i u Drugom Svetskom ratu, borili se protiv nacizma. Srbi su dali značajan doprinos izgradnji SAD. Amerika je uvek bila izuzetno poštovana u Srbiji.
Srbi su oduvek bili prijateljski nastrojeni prema Zapadu i bili vekovima na braniku Evrope i njenih helensko-judeo-hrišćanskih vrednosti i opredeljenja.
Umesto priznanja i podrške, sticajem različitih koincidencija, naša zemlja se našla u nemilosti tog istoga Zapada koga je vekovima branila od njegovih neprijatelja.
Pozivamo da se zaustavi bombardovanje i počnu pregovori u duhu poruka ovoga teksta. Najgore rešenje su rat i bombardovanje. To ne treba ni objašnjavati..
Upozoravamo da unutar zemlje, a takvih osoba ima i u Albaniji i drugim susednim zemljama, ima lokalnih ekstremista kojima odgovara ŠTO GORE TO BOLJE, da bi tako još makar i na kratko produžili svoje privilegije i vlast. Oni su skloni da potpiruju loše procene, zavade, i da milione svojih sunarodnika guraju u konflikte i stradanja.
Ovakve osobe zarad svojih kratkotrajnih i sumnjivih kratkovidih karijerističkih kalkulacija štete svojim narodima, međunarodnoj zajednici, te bi trebale pod hitno biti uklonjene, i na njihovo mesto dovedeni političari pragmatičari. Ovo je ključni problem u regiji.
Suština je da se stvori racionalna podloga za donošenje strateških odluka, suština je da na ključna mesta u ovoj regiji dođu smireni pragmatičari, umesto ekstremista. Nama ovde su potrebni naučna istina i pragmatični političari, umesto demagogije i svađalica.
Potrebno je istaći teškoću primene naučnog metoda u savremenoj politici.Savremena politika je postala vrlo složena naučna disciplina, što dozvoljava političarima da manipulišu one koji se ne razumeju dovoljno u politiku. Politika je socijalna, društvena disciplina, vrlo je teško tačno meriti, procenjivati
I Srbi i Albanci bi trebali ODMAH da sednu za pregovarački sto. i da diskutuju, ne da bi ustanovili ko je više kriv, nego da dođu do naučnih činjenica, do rešenja zasnovanih na njima, na međunarodnom pravu i univerzalnim moralnim načelima. Treba da diskutuju uz međusobno uvažavanje, iskreno i otvoreno, samo tako će doći do rešenja prihvatljivog za obe strane. U ovome procesu treba da budu podržani od nepristrasnih i dobronamernih internacionalnih eksperata.
NJima je potrebna velika zrelost i mudrost da uzmu sudbinu u svoje ruke, umesto da budu igračke u tuđim rukama.
Pozivamo da se ODMAH organizuje BALKANSKA MIROVNA KONFERENCIJA i OKRUGLI STO BALKANSKIH NAUNIKA.
U međuvremenu pozivamo da se obustavi bombardovanje.
Tomislav Krsmanović
