Jedan od najpoznatijih novinara francuske spoljne politike, Harold Himan, objavio je zanimljivu analizu o članstvu Kosova u UNESCO. S obzirom na glavni fokus Ministarstva spoljnih poslova i značaj članstva Kosova u UNESCO, Kosovapress prenosi na albanskom njegov tekst objavljen na nekoliko portala sa vestima iz diplomatije.
Palestina nije jedina država koja pokušava da uđe u UNESCO kroz duge i fascinantne taktičke i diplomatske demarše. Republika Kosovo je sada priznata od strane 110 zemalja u svetu, ali i dalje nije članica UN-a. Ali to nije važno, država koja nije članica UN može ući u UNESCO, jer su pravila članstva u UN i UNESCO različita. Ako dve trećine država članica UNESCO-a prihvate kandidaturu, igra se odvija. Zaista, dve trećine država predstavlja glasanje. Ova funkcija omogućava članovima da ne učestvuju u glasanju i kroz ovu taktiku, to je prag niži od dve trećine potrebnih. Ako 30 država ne učestvuje, 100 glasova je dovoljno za Kosovo. U ovom procesu nema veta.
Zamenik čest posetilac UNESCO sa Kosova
Ove proceduralne suptilnosti nisu tajna za zamenika ministra spoljnih poslova Kosova, Petrita Selimija, kojeg smo upoznali po prvi put u Prištini pre dve nedeljea a opet se srećemo u Parizu.
„Danas ću se sastati sa 11 ambasadora,“ verujemo u ovu informaciju neumornog čoveka koji komunicira u kosovskoj diplomatiji.
Čemu sada žurba na vratima ove ustanove u 7. okrugu Pariza? Niste u stanju da čekate? Ne, jer UNESCO glasa o punopravnom članstvu svake dve godine. Osim toga, Izvršno veće koje okuplja grupu od 58 zemalja. 198 članova i donosi odluke rutinski, ne sadrži mnogo nepomirljivih neprijatelja ruskog modela. Izvršno veće funkcioniše prema prostoj većini glasova i princip veta ne postoji. Izvršno veće će predložiti članstvo Kosova na Generalnoj konferenciji. Na Generalnoj konferenciji se uvek usvoje preporuke Izvršnog veća.
Američka greška i nemačka inspiracija
O Sjedinjenim Američkim Državama: veliki branilac nove republike ima ozbiljan hendikep, što nije verovatno da će se brzo rešiti – Sjedinjene Države ne glasaju u UNESCO-u, jer ne plaćaju svoje doprinose neophodne za glasanje. Ovo proizilazi iz zakona Kongresa koji ne dozvoljava da federalna vlada finansira organizacije UN-a u koju će biti uključena Palestina. Dakle, SAD ostaju članovi, ali bez doprinosa, što znači da su apstinenti u UNESCO-u i bez mogućnosti da ostvare bilo kakav uticaj u korist Kosova, što na neki način znači da će biti sami na ovom putu.
Još jedno iznenađenje za kosovsku diplomatiju dolazi od Angele Merkel, koja priprema posetu Beogradu: ne blokirajte diplomatski napredak Republike Kosovo, tvrdi ona, formalno priznanje bi bilo beskorisno. To je argument koji je postojao u vreme kada su postojale dve Nemačke. Argument se izgleda zasniva na procesu integracije dve zemlje u EU, a Republika Srbija, kao i Kosovo, ući će u EU samo ako postoji uzajamno priznavanje.
Kultura u UNESCO-u je diplomatskog aspekta
Dosije članstva je takođe tehničko: kandidat mora da dokaže da štiti kulturnu baštinu svoje zemlje. U tom duhu, srpska diplomatija promoviše ideju da su slobodni Kosovari uništili stotine srpskih pravoslavnih hramova i to je ilustrovano u knjizi koja je izašla u Rusiji, a proizvedena od strane ruskog pisca (knjiga nije prevedena ni na engleski, ni na francuski). To nije realnost, a prema Vladi Kosova, većina ovih objekata je renovirano. Osim toga oružane snage i srpska policija su uništile oko 300 džamija. Knjiga distribuirana UNESCO-u na albanskom i engleskom jeziku „Uništavanje islamske baštine u kosovskom ratu 1989-1999“- izdavač je vlada – ovo je i dokumentovala.
KoSSev / Izvor: Koha (tekst je preveden sa albanskog)
