Piše: prof. dr Pavle Botić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
I nakon ovogodišnjeg Vidovdanskog skupa pobunjeni studenti u Srbiji s lakoćom su uspevali da mobilišu desetine i desetine hiljada koleginica, kolega, građana, aktivista… na htonskoj mistici pale novosadske nadstrešnice, na temi režimske korupcije i bezakonja, na promociji „autonomije univerzitetaˮ ili „oslobađanja univerzitetaˮ od Ministarstva prosvete, od univerzitetskih profesora i od uprava fakulteta. Na temi Kosova i Metohije animirali su 11. 10. 2025. tek nekoliko stotina ljudi.
Podsećamo: himna bezmalo jednogodišnjeg studentskog pokreta u Srbiji je Dositejeva pesma „Vostani Serbieˮ u kojoj nema Kosova i Metohije. Prvi simbol studentskog pokreta je ljudska otvorena crvena šaka koja izobražava razovaploćenje Gospodnje. Dogmati studentskog pokreta nisu Svetosavlje i Kosovski zavet, već trockizam plenuma i anarhizam blokada. Pobunjene studente medijski pokrivaju i podržavaju hiperatlantistički N1, Danas, Nova S, Direktno, Radar, KTV. Mnogobrojni domaći ideolozi pobunjenih studenata ili govornici na studentskim skupovima (Vladan Đokić, Alek Kavčić, Biljana Stojković, Jovo Bakić, Božo Prelević, Dušan Spasojević, Jelena Kleut, Mina Đikanović, Bojana Bodroža, Nevena Jevtić…) uglavnom su profesori i javne ličnosti antihrišćanske i antisrpske orijentacije, koji su neretko menadžeri interesa zapadnih ambasada i pitomci zapadnih fondacija. U javnim nastupima mentora studenata u blokadi nema Kosovskog zaveta.
Besporedak studentsko-građanskog pokreta jeste propagandna i revolucionarna opozicija bezakonoj vlasti Aleksandra Vučića, ali nije opozicija zloduhovnom kolektivnom Zapadu. I bez objavljivanja bilo kakvih imena sa konspirativne studentske liste, vidljivo je da bi kosovska politika ovakvog, prozapadnog pokreta predstavljala nastavak kolaboracionizma Vučićeve „srpskeˮ liste.
Studenti u blokadi nisu razvlastili bogoborački, antidržavni i antinarodni režim Aleksandra Vučića, nego su ga u izvesnoj meri homogenizovali. Najpre, studenti u blokadi ideološki utemeljeni na principima konspiracije, pedokratije, i isključivosti, dopuštaju postojanje ili Vučićeve napredne stranke ili studentskog ezoterijskog pokreta, koji opet, potražuje anarhičnu slobodu u svedozvoljenosti i studentskopoklonu neznabožačku pravdu. Potom, sopstvenim duhovnim zapadnjaštvom, aktivističkom partizanštinom, blokadom saobraćajnica, uzurpacijom državnih fakulteta, nasiljem prema naprednjačkim stranačkim prostorijama, napadima na srpske policijske službenike, besciljnim šetnjama, beslovestnim saopštenjima… studenti odbijaju od sebe domaću Crkvu: tradicionalne porodične muškarce i žene, roditelje višedetnih porodica.
Politika studenata u blokadi jeste politika sa posebnim potrebama: pobunjeni studenti pre bilo kakvih parlamentarnih izbora veruju da polažu pravo na zgrade državnih fakulteta i na sav opozicioni ideološki prostor, jer utopijski zahtevaju da sve opozicione stranke ne učestvuju na (još uvek) neraspisanim parlamentarnim izborima u Srbiji!
Sve ljudske žrtve, sva ljudska dobra dela ukoliko nisu zasnovana na Jevanđelju, nemaju pred Trojičnim Bogom onu vrednost koju im pripisuje pala ljudska priroda: žrtve i dobra dela koja se čine bez Trojičnog Boga posvećena su ovom svetu, od sveta dobijaju slavu, i kao takva tuđa su Večnoj Nebeskoj Slavi (arhimandrit Lazar Abašidze). Ako je moguće hominističko ljudsko dobro, onda Ovaploćenje Bogomladenca, Golgotska Žrtva i Vaskrsenje Gospodnje i nisu neophodni.
Univerzitet ne hristijanizuje, univerzitet profesionalizuje. Tajnu Kosovskog zaveta ne otkriva univerzitet, već Duh Sveti, Duša Crkve Hristove. Kao i većini ovdašnjih Srpkinja i Srba, i većini pobunjenih studenata formiranih na društvenim mrežama, a ne na Jevanđelju i Liturgiji Crkve, Kosovo i Metohija nisu ni identitetski, ni vrednostni, ni duhovni prioritet. Premalo je Kosovskog zaveta u ovovremenim Srbima, jer je premalo Kosovskog zaveta u SPC, u vojsci Srbije, u prosveti, u kulturi, u medijima, u politici, u ustanovama, u porodicama. I ne možemo služiti narodu, ako ne služimo Bogočoveku Hristu. Od Dositeja i Vuka do Vučića i studenata u blokadi, iz srpskog duhovnog bića planski se potiskuje i proteruje Kosovski zavet. Jer, tamo gde gospodari faustovski zavet sa Mefistom ili monetarni zavet sa kolektivnim Zapadom, nema Kosovskog zaveta sa Bogočovekom Hristom.
Ravnoapostolni Nikolaj srpski blagovesti: Kosovo je Zemlja Živih. Sveštena zemlja našeg stradanja i našeg vaskrsenja za Hristovo Carstvo koje nije od ovoga sveta (Jn. 18, 36)!
Bez slobode u Gospodu Hristu i bez Krsta Kosovskog zaveta nećemo učiniti ništa sveto i besmrtno.
