Čokolade, kafa, bilo da je nes u kutiji ili 200 grama najjeftinije domaće, kondomi, ajvar, sva skuplja kozmetika, skupa alkoholna pića, tunjevina Rio mare – zaštićeni su zujalicama u velikim radnjama domaćih trgovinskih lanaca.
Ni to, međutim, ne pomaže da se spreče krađe, kojih je od krize sve više.
U jednoj od većih radnji u centralnoj beogradskoj opštini na većinu proizvoda nalepljena je zujalica. Ima ih na gotovo svakoj pasti za zube, četkici, dezodoransima, kupkama poznatijih proizvođača.
Sve skupe bonbonjere, ali i jeftinije čokolade na akcijama poznatih marki imaju zaštitu, pod zaštitom su i mala pakovanja suhomesnatnih proizvoda – čajne ili pečenice od 100 ili 200 grama.
I dok tegle maslina ili kiselih krastavaca nisu zaštićene, ajvar u malim teglama jeste. Baš kao i tunjevine Rio mare, ili raznih pesto ili bolonjeze umaka. Vina i alkoholna pića skuplja od 1.000 dinara su najčešće obezbeđena plastičnim čepovima, koje skidaju prodavci na kasi.
Bez zujalica su sitne stvari, obični sapuni, ne i tečni, kašice i sokovi za bebe, papirne i vlažne maramice, čačkalice, sunđeri za pranje sudova, krpe.
Neke druge sitne stvari, međutim, imaju zaštitu, poput kondoma ili brijača.
Nedaleko, u jednom od manjih marketa poznatog beogradskog lanca prodavnica, zujalica gotovo da nema – čak ni na poznatoj marki tunjevine.
Na konstataciju da u njihovoj radnji možda i nemaju toliko problema sa krađama, ako već nema potrebe da se zaštite proizvodi, kasirka kaže da ih “nemaju jer ne mogu da nabave koliko im treba”.
“Krade se sve i to sve više. Ljudi uzimaju po jedan luk, šargarepu, nemaju para. Strašno se krade. Nemamo zujalica koliko nam treba, ali ni to ne pomaže”, kaže ona.
Maslac je, od kada mu je cena gotovo duplirana u odnosu na ranije, posebna priča, u nekim radnjama mogu da se nađu i po dve zujalice na jednom maslacu.
Negde nisu transparentni, dešava se da su proizvodi uvijeni u selotejp, a da se zujalica krije ispod poklopca ili na mestu gde ne može da se primeti tako lako.
Pojedine radnje, u plastičnim providnim kutijama drže proizvode koje žele da zaštite od krađe. U njima su najčešće neki kozmetički proizvodi, opet brijači, a u jednom od marketa dosetili su se da na rafove ostave prazne kutije paste za zube. Ko želi da kupi pastu – koja nije skuplja od 500 dinara – uzme kutiju, a proizvod najverovatnije dobije tek kad stigne na kasu.
Sistem zaštite i obezbeđenja koji primenjuju u radnjama Deleza u Srbiji, kako kažu za Danas u ovoj kompaniji, sastoji se od tri osnovna mehanizma.
“Osim fizičkog obezbeđenja, postoji i video-nadzor, kao i obezbeđenje pojedinih artikala elektronskom zaštitom, takozvanim zujalicama. Među artiklima koji se najčešće otuđuju su tunjevina u konzervama, čokolade, kafa, kozmetika i maslinovo ulje”, ističu u Delezu.
U Lidl Srbija za Danas kažu da imaju proceduru, odnosno ustanovljen način na koji određuju koji će proizvodi iz ponude biti dodatno obezbeđeni, a njihov broj se stalno menja u zavisnosti i od ponude.
“Osim sprečavanja krađe, cilj ovih mera je i očuvanje proizvoda u izvornom stanju kako bismo osigurali adekvatnu ponudu potrošačima. Na primer, u segmentu neprehrane, sredstva zaštite služe kako bismo sprečili vađenje delova proizvoda i obezbedili da potrošači koji kupuju proizvod imaju sve pripadajuće delove”, ističu u ovoj kompaniji.
Kompanija Gomeks ima organizovan sistem monitoriga putem video nadzora kad su u pitanju krađe u toku radnog vremena, kao i alarmni sistem za sprečavanje provalnih krađa.
U Gomeksu kažu da postoji porast vrednosti robe koja se krade, a koja se delom može pripisati i rastu cena i broja naših objekata, ali je i prosečna vrednost ukradenih artikala veća nego što se može objasniti ovim uticajima.
“Iznos troškova krađa je bio prosečeno 176.000 mesečno u 2022 , a u 2023. samo u dva meseca prosek je 368.000 mesečno. To dokazuje da je rast krađa trenutno vrlo visok”, ističu u Gomeksu.
Ovo iziskuje potrebu, kako navode, za brzom intervencijom i preduzimanjem dodatnih mera mimo klasičnih prijava koje se upućuju MUP-u i od kojih nema baš nikakve koristi jer je najveći broj šteta usled krađa ispod limita za krivično gonjenje čak i kad bi počinioci bili poznati, uhvaćeni i privedeni.
U Univereksportu kažu za Danas da zujalice stavljaju na proizvode za koje su prethodno utvrdili da su vrlo često predmet otuđivanja.
„Najčešće su to artikli koji su laki i brzi za dalju prodaju, a tu prednjače artikli iz kategorije nege i kozmetike, kao i skuplja pića. U zavisnosti od radnje i asortimana određuje se na šta se stavljaju zujalice“, ističu u ovoj kompaniji.
Otuđivanje proizvoda predstavlja jednu od pojava koja je postojala, postoji i uvek će postojati, navode oni, tako da ne mogu da kažu da li je primećen rast ili pad u učestalosti otuđivanja u maloprodajnim objektima.
U jednoj od većih drogerija, kojih ima u gotovo svim gradovima po Srbiji, krađa je iz godine u godinu sve više.
“Ne biste verovali ko sve i šta krade”, kaže nam jedna od radnica.
Najviše se kradu skupi parfemi, skuplje četkice za zube i brijači. To je standardno, ali i sve ostalo, uglavnom “malo skuplje” na meti je lopova.
A njih ne stignu ni da prijave, a i kada ih ugledaju bude im neprijatno da im priđu.
“Vidite da su uzeli nešto i onda vam neprijatno da im priđete i tražite da vrate to što su uzeli, ali morate”, ističe ona.
Policiju ne mogu da zovu jer ne bi došla, ali onda na kraju meseca sakupe video materijal sa dokazima i predaju ga policiji.
Prema Krivičnom zakoniku, naime, ko učini sitnu krađu kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Krađa se smatra sitnom, ako vrednost ukradene ili utajene stvari, odnosno šteta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od 5.000 dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu.
Ako je, međutim, sitna krađa na štetu privatne imovine, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi, što znači da bi trgovci morali sami da se za pravdu izbore na sudu, što im se često ne isplati. Krivičnu prijavu moguće je podneti za iznose veće od 5.000 dinara.
Ljiljana Bukvić, Danas
