Kraj ere bla bla liberalizma

0
770

846452278_neo_liberalism.jpegPored mnogih pogodnosti i prednosti koje donosi članstvo u evropskoj porodici naroda, kako se inače naziva Evropska unija, sve više se izdvaja mogućnost da svaka članica vodi svoju samostalnu nacionalnu politiku kada proceni da je to pre svega u njenom isključivom političkom i državnom interesu. I to sve češće kršeći osnovna demokratska načela i negirajući osnovne evropske vrednosti na kojima i počiva Evropska unija: garantovanje političkih sloboda i poštovanje ljudskih prava, funkcionisanje tržišne privrede, multikulturalnost, antirasizam, obezbeđivanje slobode medija, ukidanje granica i čuvanje tradicija antifašizma.

Međutim, sve je više pokazatelja da je ideja o stvaranju federalne Evrope i njenom čvršćem političkom ujedinjavanju sve dalje od mogućeg ostvarivanja. O tome svedoči i ova ekskluzivnost u vođenju samosvojne državne i nacionalne politike, što se najbolje može videti na primeru ponašanja aktuelne vlasti u Poljskoj i Mađarskoj. Vlade ovih zemalja ne obaziru se mnogo na upozorenja koja dolaze iz redova briselske administracije. One uspešno koketiraju sa narastajućim talasom desničarskih ideja i pokreta koji se sve više pomaljaju u zemljama Evropske unije.

Ovakvo ponašanje donosi i ozbiljno upozorenje za liberalni i demokratski sistem koji preovlađuje u zemljama Evropske unije. Jan Vermer Miler je veoma jasno ocrtao ova dešavanja ukazujući na ozbiljne procese delegitimizacije liberalnih ideja i društvenih poredaka. „Ali nazivati ono što se pravi u Poljskoj neliberalnom demokratijom vodi ka velikoj zabludi i to na način koji urušava pokušaje da se autokrate u pokušaju – poput Kačinjskog i Orbana – obuzdaju. Najzad nije samo liberalizam pod pretnjom, već sama demokratija. U znatno skorije vreme tokom izbegličke krize Orban je najavio kraj ere koju je nazvao-librealna bla bla era- i predvideo da će se Evropa okupiti oko njegove `hrišćanske i nacionalne` vizije politike.“

Hrvatska kao nova članica evropske porodice naroda očigledno je dobro i veoma brzo savladala ovu lekciju o kojoj govori premijer Mađarske Viktor Orban, zato nas i ne mogu čuditi i iznenađivati otvorene ustaške manifestacije i iznošenje stavova koji negiraju antifašizam i ljudska prava srpskog naroda. U medijima su se mogli pratiti protesti više od osam hiljada ljudi u Zagrebu na centralnom trgu, na kojima su se čuli gromoglasni pokliči „Za dom spremni“. U ovoj sablasnoj proustaškoj povorci je učestvovao i novi potpredsednik Hrvatskog sabora Ivan Tepić, inače član ekstremne desničarske Čiste stranke prava Ante Starčevića.

Da Vas podsetimo:  Hrvatski dužnosnici - neostvarene erotske poete

A razlog ovog protesta je isključenje na nekoliko dana lokalne TV stanice zato što je njen voditelj Marko Jurič na najbrutalniji način, koristeći se otvorenim govorom mržnje, vređao Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu i pri tome pozivao da se na Cvetnom trgu, u čijoj se blizini nalazi pravoslavni hram, postavi natpis „Pazi oštar četnik“. Osnovni cilj je bio diskreditacija mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, ali i upućivanje jasne poruke preostalim Srbima u Hrvatskoj da nova vlada u Hrvatskoj zaoštrava šovinističku retoriku i pokazuje da nema nameru da poštuje osnovna ljudska i nacionalna prava srpskog naroda. Ovaj protest bio je očita manifestacija mržnje, netolerancije, rasizma i otvorena proustaška parada u zemlji koja je član Evropske unije, zasnovane na idejama slobode, vladavine prava i antifašizma.

To su sve one evropske vrednosti čije se poštovanje nama tako pomno meri i procenjuje u mučnom procesu evropskih integracija. To je klasična demonstracija duplih standarda, što smo imali prilike da vidimo i osetimo na svojoj koži tokom protekle dve decenije nakon razbijanja federalne jugoslovenske države. Hrvatska država nije dobila nijedan znak upozorenja ili neslaganja iz Brisela zato je i moguće da će dolaziti i dalje do eskalacije ustaštva i desničarskih pokreta u Hrvatskoj. O tome svedoči i izbor pesme koja treba da prati reprezentaciju Hrvatske na predstojećem Evropskom prvenstvu u fudbalu, što dovoljno govori o raspoloženju u hrvatskoj javnosti.

Izabrana je pesma „Lijepa li si“, koja je dobila 27 hiljada glasova, a izvodi je deklarisani ustašoid Marko Perković Tompson. Veoma su indikativne reči predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, koja je prisustvovala 71-godišnjici oslobođenja Aušvica – danu obeležavanja Holokausta i tom prilikom izjavila; „Ovde se prisećamo zla koje se ovde dogodilo, teških zločina, svih ljudi ovde ubijeni, mučeni, izgladnjivani, ali i svih žrtava Holokausta: Nažalost, zlo se događa i dalje. Dogodilo se u Vukovaru, Srebrenici, Omarskoj, Ruandi i opet to nismo sprečili kao ljudi i Evropljani.“

Dobro je što predsednica Hrvatske ima duboko saosećanje za ljudske žrtve u Ruandi, ali ona je još jednom demonstrirala svu hipokriziju i licemerstvo koje vlada u hrvatskoj politici i javnosti jer ona nije našla za shodno da u ovakvoj posebnoj prilici, kada se obeležava dan sećanja na Holokaust, pomene stravični genocid počinjen nad Srbima u Jasenovcu za vreme vladavine ustaškog režima u NDH-a. Očigledno je da ne samo za nju, Srbi spadaju u kategoriju ostalih žrtava Holokausta.

Da Vas podsetimo:  Burek iz tepsije i domaće kiselo mleko – prepoznatljivost „Bistrice“

Ovo njeno i neprihvatljivo obraćanje u Aušvicu samo je očigledna sramna politikantska manipulacija jer se dovode u vezu Srebrenica i Vukovar sa najvećim zločinom počinjenim u istoriji čovečanstva. Jasenovac je kao i mnogo puta prećutan i to je konstanta koja obeležava ne samo danas politički život u Hrvatskoj. Ali zato smo mogli u nedeljniku Globus da pročitamo ispovest ćerke Ante Pavelića, što je upravo dokaz više da se u Hrvatskoj i dalje nastavlja sramna relativizacija i negiranje stradanja srpskog naroda i nastavlja otvorena rehabilitacija ustaške NDH-a.

U ovoj ekskluzivnoj ispovesti „Moj tata poglavnik“ Višnja Pavelić je prestavila svog oca kao brižnog čoveka koji nije imao snage i mogućnosti da kontroliše ustaške zlikovce. Aludirajući na hercegovačko poreklo Vjekoslava Maksa Luburića, Višnja Pavelić, gledajući u kameru i Jakova Sedlara, rekla je: „Vi ste iz Dalamacije. A ono je Hercegovina i to su strašne stvari. On je ubijao ljude. Njega niko nije mogao kontrolirati. NIJE TATI BILO LAKO.

U odbrani svog oca Višnja Pavelić bila je do poslednjeg trenutka. Tvrdila je da su i u vojsci bili „generali koji su bili Židovi. Ali neki su bili u partizanima i to se moralo kontrolirati. Protiv Židova moj tata nikada nije imao. Zabranio je i da nose oznake. Tko je bio dobar sa SS-ovcima, Dido Kvaternik. A poludio je na kraju. Njihovi fratri su prekrštavali a tata nije imao ništa protiv pravoslavaca, primao ih je u vojsku: Osobno protiv Srba nije imao ništa. Crkva je uvek bila protiv tate – Pavelić je smatrao da je Bosna di o Hrvatske i tako je i ona smatrala. Rekla je da ona Hrvatsku kakva je danas ne doživljava kao ostvarenje svog sna i sna njezina oca.“

Jakov Sedlar autor ovog povijesnog i ekskluzivnog svedočanstva ovako označava svoju autorsku ulogu. „Znate, ne ulazeći u sve što se događalo, ja sam Višnju Pavelić doživio kao jednu tragičnu ličnost. To, je moj dojam.“

Da Vas podsetimo:  Najlepše tri za Balkan i Evropsku Uniju Ljubljana 2020.

Ovako vođen intervju i njegov osobni dojam samo pokazuje koliko je snažna tendencija da se relativizuje uloga Ante Pavelića i on takođe predstavi kao tragična istorijska ličnost, koja je bila žrtva klerikalnih krugova i neposlušnih ustaških koljača koje on nije mogao da kontroliše. Oni su verovatno sprovodili nasilje i pogrom nad srpskim narodom, Jevrejima, Romima i hrvatskim antifašistima bez njegovog znanja i učešća jer on nije osobno ništa imao protiv Srba i pravoslavaca samo što nad njima na najbestijalniji način sproveden stravični genocid čiji je trajni simbol postao logor i stratište u Jasenovcu. Istoričar Dragan Markovina kaže da je „možda najveća tragedija s kojom se sreo bila kada mi je jedna studentica rekla vrlo ozbiljno da od njih dvadesetak s odsjeka za povijest dvanaestero slavi Deseti travanj (dan osnivanja NDH), a pritom četvoro su djeca iz mješovitih brakova.“

Očigledno da ulazak Hrvatske u Evropsku uniju nije doneo poštovanje ljudskih prava srpskog naroda, već je samo razobručio još više snage koje se zalažu za proustaške stavove, a nova vlada je već ocenjena kao najdesnija koja je sastavljena još od vremena kada je desničar Franjo Tuđman bio vodeća politička ličnost u državi, koja je za njega bila ostvarenje tisućuljetnog sna, a deo tog sna za njega su bila i „ dostignuća“ Nezavisne Države Hrvatske . Prećutkivanje i nereagovanje na ovakve manifestacije ustaštva u Hrvatskoj mnogo govori o nemoći Evropske unije, ali i njenoj nedoslednosti u odbrani osnovnih vrednosti na kojima počiva.

Važno je samo proći njihovu birokratsku proceduru i ispuniti pregovaračka poglavlja i onda se dobija otvorena mogućnost i prilika da se u prestonici jedne od članica Evropske unije mogu organizovati proustaške i fašističke demonstracije. To verovatno spada u poštovanje političkog pluralizma, bez obzira na to što to dovodi do potpune negacije osnovnih civilizacijskih , demokratskih i evropskih vrednosti. Samo je važno da postanete punopravni član evropske porodice naroda i da ispunite pristupnu proceduru, onda se slobodno možete vratiti svojim isprobanim antidemokratskim, ksenofobičnim i rasističkim idejama. I primer Hrvatske zaista pokazuje da se zaista ubrzano dolazi do kraja ere bla bla liberalizma.

Marinko-Vucinic-II(1)(1)

Marinko M. Vučinić

NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime