Jedna po jedna fabrika se u Srbiji zatvara. Radnice i radnici – prepušteni sami sebi. Politička platforma Solidarnost ukazuje na to da je 2025. godina metastaze politika stranih investicija, kada postaje neophodno raskrstiti sa ovim štetnim ekonomskim modelom i što pre ga poslati u istoriju.
Nakon što je nemačka kompanija Leoni zatvorila fabriku u Malošištu otpustivši 1900 radnika, sada nakon svega par dana to je učinio i britanski Aptiv u Zaječaru. Proizvodni pogon je po kratkom postupku zatvoren i 500 radnika je ostalo bez posla.
„Osim što ove dve multinacionalne korporacije vezuje ista delatnost – proizvodnja kablova, vezuje ih takođe i surova eksploatacija radnika kroz mobing, niske plate i iscrpljujuće radne uslove uz gušenje svakog pokušaja sindikalnog organizovanja“, ističe PP Solidarnost i podseća da je u Leoniju pre dve godine preminula radnica Danka Radović, nakon iscrpljujućeg prekovremenog rada i povreda zadobijenih na radnom mestu.
Kako ste mogli da čitate na Mašini, u Srbiji je do novembra bez posla ostalo 5000 ljudi, a do kraja godine broj otkaza može dostići i 9000 prema procenama sindikata.
Država je normalizovala eksploatisanje, mobing pa čak i smrt radnika
„Država i lokalne samouprave nemaju nikakve strateške odgovore na ovakve situacije iznenadnih ekonomskih katastrofa niti ih zanima da zaštite stotine radnika i njihove porodice. Ne postoji nikakav realan plan zapošljavanja i pomoći otpuštenima i po običaju se sve svodi na banalna upućivanja na biro rada – gde se na bilo kakav posao čeka mesecima ako se uopšte i dočeka. Ako čak i to, jer otpušteni radnici su najčešće potpuno ignorisani i prepušteni sami sebi da se snađu kako znaju i umeju“, navodi se u saopštenju Solidarnosti.
Kako Solidarnost prenosi, u kratkom zvaničnom saopštenju Aptiva stoji „Nastavljamo da optimizujemo naše poslovanje u skladu sa dinamičnim globalnim tržištem. S tim ciljem, zatvorićemo našu fabriku u Zaječaru“.
„Umesto tužbi i sankcija prema kompanijama koje napuštaju Srbiju oštećujući radnike i lokalne zajednice, država ćuti, a ugovori sa kompanijama nisu ni transparentni za javnost. Sve ovo je rezultat nepostojanja bilo kakve ekonomske politike u prethodnih 30 godina osim imperativa u privlačenju stranih kompanija. Država je samim tim godinama srozavana na nivo primitivnog birokratskog aparata koji štiti privatne interese stranih kompanija i podilazi im davanjem ogromnih subvencija“, navodi se u saopštenju PP Solidarnost.
Politička platforma Solidarnost ističe da rešenja postoje – i da su mogući mnogobrojni modeli kolektivizacije koji bi se mogli primeniti prema odlazećim kompanijama i kojima bi se vlasništvo privatnika prenelo na radnike a fabrike ostale državi i lokalnim zajednicama na raspolaganju.
Kako je siromaštvo u Srbiji postalo normalizovano i zašto radnice i radnici na jugu zemlje bivaju primorani da pristanu na loše uslove rada, za Mašinu je ranije govorila Aleksandra Nikolajević, profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Godina „konačnog pucanja balona iluzornih i štetnih politika“
Kako iz Solidarnosti pišu, Leoni i Aptiv su samo dva od preko 25 „investitora“ koji se povlače iz Srbije i zatvaraju radna mesta i ovaj trend će se svakako nastaviti, tako da se 2025. godina može smatrati i godinom „konačnog pucanja balona iluzornih i štetnih politika“ zasnovanih na mitu o stranim investitorima koji nam obezbeđuju nova radna mesta i budućnost naše dece.
„Na nama je da se duboko zapitamo kako smo se od društva koje je pažljivo planiralo svoju privredu i održivi razvoj uz poštovanje radničkih prava i autonomija radničkih kolektiva, kako smo prešli ,s konja na magarca’ i stigli do potpuno deregulisanog društva gde je egzistencija radnika, lokalnih zajednica pa i citava ekonomija zemlje prepuštena pukom slučaju i data na milosti nemilost stranim kompanijama i njihovim putujućim radnim logorima“, smatraju iz Solidarnosti.
Da je 2025. godina metastaze politika stranih investicija, smatraju iz Solidarnosti i dodaju da je sada postalo neophodno raskrstiti sa ovim štetnim ekonomskim modelom i što pre ga poslati u istoriju.
„lako će neminovno nastupiti period krize nakon napuštanja stranih ,investitora’ za njima ne treba žaliti već vraćati pojmove kolektivizacije, radničkog samoupravljanja i održivog razvoja u ekonomsku praksu. Na kraju krajeva, neoliberalni ekonomski model, koji se nekoliko decenija nadobudno predstavljao kao rešenje bez alternative sada doživijava svoj krah, ne samo u Srbiji već i globalno. Alternative, sada su svakako postale neminovnost, a pravac će prirodno morati da ide u smeru – kolektivizma“, zaključuje se.
