Danas je Montenegro erlajns prestao sa letovima, a Poreska uprava Crne Gore blokirala njegov račun zbog dugova prema državi od 15-tak miliona evra. Dug kompanije na kraju 2019. bio je, kažu, 102 miliona evra, a vrednost imovine minimalna jer su avioni uglavnom bili iznajmljeni, nekretnine založene i slično. Jedini resurs, ali i teret, bilo je 360 zaposlenih. Stara vlada je planirala u septembru još jednu tranšu pomoći od 155 miliona evra, ali nije uspela.
Svih ovih godina država Crna Gora pomagala je Montenegru otvoreno ili krišom kako ne bi bankrotirao. A odakle sve to? Jedan uzrok je da u savremenom svetu teško da ima mesta za tako malu kompaniju u oštroj tržišnoj konkurenciji. Milo Đukanović je sa stvatranjem Montenegra hteo da napravi još jedan dokaz državnosti Crne Gore posle raspada Jugoslavije, pa ma koliko da košta. I koštalo je… Drugi razlog je loš menadžment koga su stalno činili pouzdani kadrovi DPS, poznati po raznim “veštinama”, doduše ne i poslovnim.
Problem je izronio na evropsku scenu kada je Rajaner podneo Evropskoj komisiji prijavu protiv Crne Gore zbog nezakonite pomoći Montenegru. I u pravu su, a treba znati da je Crna Gora (kao i Srbija) radi prilagođavanja propisima EU usvojila zakon o državnoj pomoći kojim se bitno ograničava mogućnost države da direktno pomaže kompanije sa svoje teritorije. Ideja je da se obezbedi sveopšta konkurentnost, umesto favorizovanja lokalnih firmi.
I tako, ovom Milovom faraonskom projektu došao je kraj. U svojoj rekaciji na gašenje MA ponavlja glupost kako je Crnoj Gori potreban nacionalni prevoznik, jer, eto, ima velike turističke potencijale. Ma, hajde. Ako je Švajcarska preživela gašenje Švisera 2002. godine, ako je italijanski turizam preživeo bankrot Alitalije 2009, preživeće i Crna Gora nestanak „nacionalnog šampiona“ kome je nužno stalno dolivati pare da se ne bi udavio. Najrentabilnije linije preuzeće drugi prevoznici (Er Srbija verovatno onu za Beograd koja čak daje jednu polovinu prometa MA), a brojne nerentabilne faraonske linije za manje važne destinacije po Evropi će se ugasiti, kako i treba.
Najavljena nova crnogorska kompanija ne može biti brzo ustanovljena, jer se radi o raznim međunarodnim i domaćim sertifikacijama, koje se ne obavljaju brzo. Eksperti kažu da ne ide bez 6 do 9 meseci, posebno u vreme korone.
Budući da korona neće skoro nestati, to je pitanje rentabilnosti nove kompanije i tokom sledeće godine. Stoga je za Crnu Goru verovatno bolje da nova kompanija ni ne počinje sa radom u 2021. godini, već da sačeka bolja vremena. Ali, to čekanje može učiniti da ono najvrednije što je stara imala – stručni kadrovi – potraži uhlebljenje na drugoj strani i ostavi kompaniju u lošim rukama. Nema Crna Gora toliko sposobnih aviostručnjaka.
Sa zanimljivom ponudom pojavio se jedan švedski biznismen crnogorskog porekla i ponudio 1 evro za MA, s tim da država oprosti svoja potraživanja prema MA, a on da se nagodi sa ostalim poveriocima. Ne znam koliko je ponuda ozbiljna, ali ima svojih vrlina i treba je ispitati.
Boško Mijatović
Izvor: Srbija svet
