Baš na ovaj dan, one čuvene 1914. godine, desilo se nešto što nas, uglavnom, nisu učili u školama. A možda bi trebalo.
Sledi kratka priča. Mislim da će vam prijati.
Na odabranoj fotografiji su ljudi u skloništu, pobegli od austrougarskog bombardovanja Beograda.
Sklonište, bar ovo sa fotografije, je podno Tašmajdana.
(Niste znali da su tamo bila skloništa? O, pa svašta ćemo onda naučiti zajedno. Zato i pišem knjigu o čuvenoj Odbrani Beograda 1915. Tada su se takva artiljerijska zverstva dešavala, da su neki ljudi spas tražili u grobnicama (stvarno), a neki, eto, u skloništima na Tašu. A kako ih je bilo baš raznih, postaviću vrlo zanimljivu fotografiju u prvi komentar ispod ove objave).
U svakom slučaju, o slavnoj odbrani Beograda ćemo drugi put, da se vratimo godinu ranije, u prvu godinu Velikog rata.
Baš na ovaj dan, te 1914, po naređenju komandanta austrijske posade u Zemunu, generala Goglije, stigao je pod staru beogradsku (kalemegdansku) tvrđavu austrougarski ratni čamac-bombarder, „monitor“, pod belom zastavom. Iz plovila je izbačeno pismo za komandanta Beograda generala Mihajla Živkovića.
Monitor se brzo preko reke, koja je predstavljala granicu, vratio, a pismo su otvorili srpski vojnici.
U pismu je austrougarski general tražio predaju tvrđave:
Da se sa beogradskih bedema skine srpska zastava i istakne beli barjak. Komandantu Beograda i posadi obećano je da će biti dostojanstveno primljeni na zemunskom pristaništu i da će im u znak počasti biti ostavljene sablje.
E, sad u priču ulazi onaj Joksim iz naslova.
Major Joksim Gajić, koji je tih avgustovskih dana bio komandant gradskog odseka odbrane prestonice (došavši iz Gvozdenog puka, o kome sam pisao knjigu, koja je zahvaljujući divnim ljudima štampana i besplatno podeljena, i prvih hiljadu primeraka, i dodatnih 1.300).
Videvši pismo austrijskog oficira, major Joksim je, kao odgovor na taj „poziv“, umesto da se „lepo preda“, kao što su Austrougari tražili (i čekali da vide bele zastave na kalemegdanskoj tvrđavi), naredio nešto drugo:
Da svi topovi prestonice počnu sa dejstvom po neprijatelju, a da se umesto jedne – na gradskim bedemima istaknu tri zastave.
Srbi.
—
(Tu bi priča mogla da stane, ali.. evo male dopune)
Posle pomenutog odgovora, Gajić telefonom izveštava komandanta odbrane Beograda o celom događaju i u isto vreme moli za odobrenje Vrhovne komande da mu se dozvoli da…
… dodatno „pokaže neprijatelju kako Srbi predaju grad“.
Vrhovna komanda je molbu odobrila, i..
Srbi u noćnom prepadu osvajaju Zemun.
U akciji su trupe generala Goglije bile potpuno razbijene i jedini im je spas bio u bekstvu.
Eto, to vam je priča. Svratila je samo da vas podseti čiji ste. I kakvi ste. Na ovaj dan. I svaki drugi.
Autor: Darko Nikolić
