Kreću li izbeglice na Crnu Goru?

0
571

izbeg © REUTERS/ MARKO DJURICADa li je otvorena nova Balkanska ruta za izbeglice? Ova mogućnost se razmatra od kada su makedonske vlasti zatvorile granični prelaz sa Grčkom, kao odgovor na odluku Austrije da zatvori granicu sa Slovenijom i tako spreči prolaz migranata ka Nemačkoj.

Nekoliko hiljada izbeglica sa Bliskog istoka je ostalo zarobljeno u pograničnom grčkom mestu Idomeni, a njihov broj je iz dana u dan sve veći.

Da li će izbeglice sada krenuti prema Albaniji?

Ideja o alternativnoj balkanskoj ruti nije nova — od početka krize je u medijima predstavljana kao jedan od mogućih pravaca kretanja izbeglica.

Pored puta koji su izbeglice sa Bliskog istoka do sada koristile, preko Grčke, Makedonije i Srbije, u obzir je dolazio i put preko Albanije, koji bi se račvao u dva smera — do zapadne obale, preko Jadranskog mora do Italije i preko Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.

O ovoj ruti se ozbiljno govorilo u Hrvatskoj. „Otvorene su nove rute preko Albanije i Crne Gore, koje bi dalje trebalo da idu prema Hrvatskoj, što pokušavamo da sprečimo“, rekao je krajem januara Ranko Ostojić, u svojstvu ministra unutrašnjih poslova Hrvatske.

Na ovu mogućnost su prethodnih dana ukazivali nemački mediji, poput „Špigla“ i N-tv, koji su objavili mapu moguće „nove rute“ za izbeglice blokirane u Grčkoj.

Broj izbeglica koji su pokušali da pređu preko Albanije je, međutim, neznatan, kažu sagovornici Sputnjika. Razlog su loši i nebezbedni planinski putevi kojima izbeglice moraju da prođu. Ovi putevi su poznati od ranije, njima su prolazili Albanci koji su emigrirali u Grčku.

„Majke sa decom ne mogu da prođu ovim putevima“, kaže za Sputnjik grčka novinarka Vaso Polikronopulo. „To su visoke planine sa veoma opasnim prelazima, niko ne može tu da prođe sam, potreban je vodič. Tu je i albanska mafija koja reketira sve koji tu prolaze. Mislim da migranti to znaju. Ova ruta nije realna, iako se o njoj govori kao o mogućnosti. Migranti su blokirani u Indomeniju i za sada nemamo nikakve informacije da prelaze preko nekih drugih prelaza“.

Da Vas podsetimo:  Vilijem Voker opet ponižavao i pljuvao Albance na Kosovu

Albanski novinar Idro Seferi kaže da je kroz Albaniju do sada prošlo jedva nekoliko desetina izbeglica.

„Nemačka i italijanska štampa dižu uzbunu, ali to nije realnost„, kaže dopisnik albanske TV stanice „Top čenel“.

Jedna grupa Palestinaca, njih dvanaestoro, ušla je pre nekoliko dana na jug Albanije, blizu mesta Đirokastra. Krijumčari pokušavaju da navedu na ovaj put migrante zarobljene u Grčkoj, ali veoma mali broj se odluči da preuzme rizik.

„Tek nekih stotinak ljudi se do sada usudilo da ih sledi“, kaže Polikronopulo.

Jednom u Albaniji, postoji mogućnost da krenu putevima ka jadranskoj obali koji su godinama služili za ilegalne prelaske migranata iz Albanije i sa Kosova na putu za Italiju.

„Za sada nema dokaza da je to nova ruta izbeglica ka Zapadnoj Evropi. Tu prolazi dvadesetak ljudi dnevno, pa ne može da se kaže da je to postala praksa“, kaže Seferi.

Bilo je pokušaja da se migranti prebace od zapadne obale Grčke do Italije, ali od njih se odustalo.

„To je veoma teško, jer te vode nadgledaju grčka i italijanska obalska straža. U poslednja tri-četiri meseca nijedan slučaj prelaska ovim putem više nije pomenut“, objašnjava grčka novinarka.

Put kojim se kreću izbeglice ostaje za sada isti — od turske obale do grčkih ostrva i različitih mesta u Grčkoj do granice sa Makedonijom.

Ukoliko se, međutim, kriza pogorša a granice potpuno zatvore, ni ova ruta nije potpuno isključena.

„Albanska vlada je rekla da će da prihvati 3.000 izbeglica ukoliko bude bilo potrebno, ali je pitanje koliko će moći da reaguje ako bude bilo hiljade ljudi dnevno i kuda će oni proći. Uslovi za kretanje su teški i to bi im znatno usporilo put ka Zapadnoj Evropi, jer bi im samo kroz Albaniju bilo potrebno nekoliko dana“, kaže albanski novinar.

Da Vas podsetimo:  Milo, posejao si vetar požnjećeš oluju!

Za njega, kao i za njegove grčke kolege, jasno je da sa krizom ne mogu da se izbore sami.

„Kriza neće prestati ukoliko se ne postigne dogovor među zemljama Evropske unije o raspodeli izbeglica, kako se više ne bi dešavalo da oni koji imaju pravo na azil pređu čitav taj put da bi ih potom vratili nazad. Problem neće biti rešen ukoliko se ne reši u korenu, ukoliko se ne zaustavi rat u Siriji i Iraku“, kaže Seferi.

U susret novom samitu Evropske unije o izbegličkoj krizi, 7. marta, ova mogućnost se čini sve dalja.

Ana Otašević

s.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime