Krediti kod stranih banaka ili Kako preživeti sutra…

0
1524
Foto: pixabay

Najaktuelnija tema u današnjoj Srbiji je, iako mnogi to ne žele da priznaju, kako preživeti sutra, ili do sutra…

Posle privatizacija koje su po rečima stručnih u toj oblasti bile svojevrsan ekonomski genocid, do urušavanja socijalnog statusa i konačno, zločinačkim bombardovanjem ekstremno je urušeno zdravlјe nacije…
Politička situacija u državi je znatno urušila društveno okruženje, socijalni status i sigurnost građana… Umanjena je cena radnog sata, lјudi su radili bez plaćenih doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje, nekima ni dan-danas nisu isplaćene zarade koje su ostvarili po zakonu…

Medijskom manipulacijom vlast je uspostavila veoma interesantnu, narodu neizdrživu a njima korisnu situaciju koja i danas traje – umesto da ona služi narodu koji je plaća, vlast se služi narodom i narodnim parama – da bi ostvarila svoje političke cilјeve i ličnu ili partijsku korist.

Najinteresantnije je plasiranje vesti kojima se dokazuje takozvano dovođenje „stranih investitora“ u Srbiju. Vlasti ih oslobode poreza i daju maksimalne olakšice koje bi trebale da se sliju u narodnu kasu (tako ne dogovara posao domaćin kuće), dobiju finansijsku podršku od 5, 10 ili 19 hilјada evra po zaposlenom, a radnike koriste kao jevtine robove koje plaćaju 200 evra po satu…. I sve ovo predstavlјaju kao „uspeh otvaranja novih radnih mesta“, „uspešnu investiciju“ i „podsticanje stranaca da dođu kod nas“. JEDINO što su postigli ovakvim „pametnim potezima“ i „finansijskom transakcijom“ je – da NAŠIM PARAMA FINANSIRAMO NAŠU PROPAST.

U ekonomski uništenoj zemlјi sa totalno uništenom privredom i stalnim zaduživanjima naopakim, takozvanim kreditima od MMF-a, koji kako tvrde mnogi svetski ekonomisti vode u savremeno ropstvo države, da se naslutiti veoma nesigurna, i ne baš srećna budućnost… Vlasti u Srbiji od prvog kontakta sa MMF-om i Svetskom bankom sa svojim „ekonomskim stručnjacima“ i ministrima „ekspertima“ (bivšim službenicima tih svetskih birokratija) na sva zvona raznose vest o uspešnim susretima sa tim ekonomskim neprijatelјima država i naroda (veći stepen uspeha i pohvale jednak je većem stepenu zaduženja naroda i države).

Građani u Srbiji imaju i svoja prava, a ne samo obaveze, koja garantuju zakoni i Ustav. Isto tako i država ima pravo da po zakonu naplati porez (jednom a ne više puta na isti proizvod ili uslugu) i ima OBAVEZU da građanima po zakonu i Ustavu obezbedi da ostvare svoja prava da bi mogli da izvrše i svoje obaveze…

U ovakvoj Srbiji danas, kažnjavati građane zato što nemaju da plate obaveze, nepravedno i nehumano je primenjivati prema njima kazne i drastične radnje (kao što je oduzimanje dece zbog siromaštva, oduzimanje stanova i zaplena stvari zbog nemogućnosti plaćanja računa za usluge info, električne energije itd…).

Ustavom, najvišim pravnik aktom u Srbiji se garantuje pravo na rad i zaradu, odnosno život dostojan čoveka u Srbiji“ – ali DRŽAVA IMA OBAVEZE koje ne ispunjava prema svojim građanima. Čak se i stečena prava urušavaju, primer je umanjenje penzija, što je protivustavna radnja.

Pored svega toga, pre desetak godina banke su nad onima koji su imali neki posao u firmama koje su još radile, ili nad onima u javnom sektoru koji je iz budžeta finansirao isti taj osiromašeni i oplјačkani, zdravstveno ugroženi narod, sprovele agresivnu kampanju u kojoj su nudile kredite indeksirane u švajcarskim francima. Posle deset godina, uprkos redovnoj otplati kredita, klijenti banaka u Srbiji su zaduženi više nego u trenutku kada su potpisali ugovor o kreditu sa bankama…
Broj od oko 36.000 plasiranih stambenih kredita (nezvanično) uvećava se za one kredite koji nisu stambeni nego hipotekarni, tako da se i korisnici ovih kredita nalaze u istoj situaciji.

Udruženje građana za zaštitu korisnika bankarskih usluga – CHF Srbija, nedavno je održalo regionalnu tribinu u Čačku posvećenu problemu korisnika kredita koji je nastao prilikom otplate. O odnosu banaka prema korisnicima, pasivnosti države, sudova, kao i onih koji u tom problemu mogu pomoći, govorila je Jelena Pavlović, advokat i član Upravnog odbora Udruženja CHF Srbija.

POVERENјE – DRŽAVA, BANKA, KORISNICI KREDITA

Članovi udruženja CHF Srbija smatraju da se ovde radi o jednom ozbilјnom nepoznavanju ovog problema. Da oni, koji bi trebali da se bave rešavanjem ovog problema, a to je Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine i Centralna banka, imaju duboko nerazumevanje prema srži ovog problema, smatrajući da je to bila odluka korisnika kredita i da oni nemaju više ništa sa tim.

Oni podsećaju da su ovi krediti plasirani tako što je njihovo reklamiranje počelo upravo sa strane države, prvi promoter ovih kredita bio gospodin Mlađan Dinkić. Na veb sajtu Vlade Republike Srbije ovi krediti su predstavlјeni kao najpovolјniji krediti, HVB Banka zajedno sa njima kao banka koja će prva dati te kredite, a zatim se tom reklamiranju pridružio i gospodin Parivodić, koji je tada bio ministar u Vladi. Narodna banka Srbije je u svemu tome odigrala prilično pasivnu ulogu, odnosno, danas se priča o tome da je Guverner Jelašić upozoravao, međutim kada se danas pogledaju te izjave zaista nije jasno o čemu je pričao. On nijednog trenutka nije rekao o kakvim se kreditima radi, nikada nije objasnio u čemu je razlika između evro indeksiranih kredita i kredita indeksiranih u švajcarskom franku, nikada nije rekao da se radi o potpuno valutno neusklađenom stanovništvu, dakle o stanovništvu koje je bilo potpuno kreditno nesposobno za ovu vrstu kredita, jer nije imalo izvore primanja u valuti švajcarski franak.

To je onda značilo da kako rata raste sa porastom vrednosti strane valute, korisnik kredita ostaje bez osnovnih sredstava za život, što se danas i desilo. U tom smislu, udruženje CHF Srbija se obraćalo NBS i postavili su veći broj pitanja, između ostalog i pitanje – čija je obaveza bila da informiše, da li je to bila obaveza Guvernera ili poslovnih banaka. Pavlović tvrdi da ni dan-danas, posle osam meseci od tada, nisu dobili odgovor na to prvo pitanje, a ni na ostala, dosta složenija pitanja.

Takva situacija u kojoj državni organi imaju prilično pasivnu ulogu prema ovom problemu, donosi velike, teške i nesagledive posledice, jer znatno utiče na kreditnu aktivnost banaka, znatno je uticalo na to da je stanovništvo skoro potpuno izgubilo poverenje u takav sistem, a zajedno sa gubitkom poverenja prema takvom bankarskom sistemu, sledstveno tome i poverenje u sistem države.

Da Vas podsetimo:  Bogumili su kroz istoriju služili za osporavanje srpskog karaktera Bosne

REŠENјA SUDOVA, RAZLIKE I SLIČNOSTI U ZEMLjAMA EU I SRBIJI

Advokat Jelena Pavlović kaže da je jedino rešenje u ovoj i ovakvoj situaciji u Srbiji da reaguju sudovi, jer se radi o potpuno nepoštenim i o potpuno nezakonitim ugovorima.

U celoj Evropskoj Uniji indeksirani krediti (krediti u domaćoj valuti kojima se obračun vrši po kursu strane valute) su bili predviđeni kao zakonom dozvolјena kategorija. U skoro svim zemlјama je od 2000. do 2004. godine izmenjen zakon i indeksiran kredit je uveden kao zakonska kategorija.
U Srbiji se to nije desilo. U Srbiji je kredit isto što je i bio kredit 1978. godine, kada je donet Zakon o obligacionim odnosima. Bilo je pokušaja da se to izmeni, da se uvede indeksacija, tako što je otpočeto sa izmenama Zakona o obligacionim odnosima i predloženo je da kredit ubuduće, bude vraćanje ugovorenog novca i plaćanje kamate, a ne primlјenog, kao što je danas slučaj. Međutim te izmene nikada nisu stupile na pravnu snagu. Tako, u Srbiji imamo jednu paradoksalnu situaciju, mi otprilike poslednji čekamo na rešenje i na reakciju suda, a imamo dupli kolosek neodrživosti ovih kredita.
Dakle, imamo potpuni kolosek nezakonitosti i imamo potpuno kolosek nepoštenosti kojim je išla cela Evropa.

Treba opet napomenuti da su ovi krediti u Evropi bili zakoniti, a opet su i pored toga proglašeni nepoštenim, jer su sudovi utvrdili:
1. da korisnici kredita nisu dobili informacije na osnovu kojih su mogli razumno da ocene da li žele da uđu u takav ugovorni odnos,
i
2. jer je nastala velika nesrazmera.

Banke su dale jednu vrstu informacija korisnicima – 1. da se radi o stabilnoj valuti, 2. da se može „preći u evro“ i još su ponudili manju kamatu, kao neku pogodnost tih kredita.
Dakle, same banke su kreirale taj proizvod i one su te koje su predstavile korisnicima kredita taj proizvod kao povolјniji, prihvatlјiviji, a danas se ponašaju kao da je taj ugovor potpisala samo jedna strana i ne žele da uđu u pravičnu izmenu ovih ugovora. Verovatno najviše iz jednog razloga zato što je u Srbiji, a to se desilo samo u Srbiji u celom regionu, država preuzela rizičnost ovih kredita.
Naime, u Srbiji je osnovana 2004. godine NKOSK i banke su klijentima nudeći manju kamatu predstavile da je to osiguranje kredita, da je njihova porodica zaštićena i tako dalјe, da bi se, kada je problem počeo da se dešava, ispostavilo da NKOSK ne predstavlјa nikakvo osiguranje kredita, već da je ona obični jemac bankama, i da ona garantuje da – kada korisnik kredita prestane da plaća, da će nastaviti da plaća država Srbija, odnosno svi poreski obveznici.

Danas se u Srbiji često spekuliše s tim da ovaj problem ne treba da se rešava na bilo koji način, već da se građani snalaze, ako mogu, da se ne bi zahvatalo u budžetska sredstva. Međutim, dešava se upravo suprotno. Država Srbija izdvaja ogromna novčana sredstva kojima plaća ove kredite umesto da bude efikasnija u utvrđivanju nepoštenosti i nezakonitosti ovih ugovora.

Advokat Jelena Pavlović

RAZLIČITA SUDSKA PRAKSA U SRBIJI PO OVOM PITANјU

U Srbiji postoji različita sudska praksa, i dalјe je jako neujednačena, ali se članovi udruženja, korisnici kredita nadaju i iskreno očekuju da se ove godine obrati pažnja na tu informisanost na koju cela Evropa ukazuje. Jer, radi se o jednom složenom proizvodu koji nije ugovor o kreditu, već koji pored kredita sadrži i indeksaciju, a indeksacija sama po sebi obzirom da je u stranoj valuti, ima duboku vezu sa finansijskim tržištem gde su sudovi, vrhovni sud Španije, sada apelacioni sud u Grčkoj, takođe i Ustavni sud Republike Srbije izrekli da se zapravo radi o složenim ugovorima koji sadrže u sebi, pored ugovora o kreditu i finansijski instrument. Korišćenje finanijskog instrumenta je bilo izričito zakonom zabranjeno za državlјane Republike Srbije do 2011. godine, osim toga što je Zakonom o obligacionim odnosima bilo nedozvolјeno, ali to još uvek ne piše u presudama sudova u Srbiji.

Neke presude su donete i prvostepene su, a neke su u Apelacionom sudu. Nažalost, ima dosta negativne sudske prakse, i dosta prakse koja ide u smeru raskida, pa se Udruženje CHF bori da jasno stavi do znanja korisnicima kredita da raskid ugovora nije pravi put. Neko misli da je ugovor zakonit, ali iz Udruženja naglašavaju da je ugovor duboko nezakonit. Prvo pravilo je da ništavi ugovori ne mogu da se raskinu, te je ovo pitanje pre svega za sud, da li može ovakav ugovor da se raskine ili ne.

Razlozi zbog kojih su u Udruženju protiv raskida su sledeći:

1. ukoliko se dogodi raskid ugovora, tada proizilazi da je ugovor zakonit, i tada se jasno postavlјa pitanje da li banka ima pravo da i dalјe obračun vrši u valuti. Neki smatraju da ima, drugi smatraju da nema. Advokat Jelena Pavlović kaže da je to pitanje vrlo nesigurno za odgovor, da svako ko se zaleti da tek tako objasni da će biti sve dinarska restitucija možda i greši, ona bi volela da je tako, ali se boji da se može tumačiti i na drugačiji način – ukoliko je sve zakonito onda ne vidi po kom osnovu se lјudi nadaju da neće biti zakonita indeksacija.
2. Država Srbija ima veliki broj zaklјučenih ugovora o zaštiti stranih ulaganja, banke se u Srbiji tretiraju kao strani ulagači, i imaju nešto što se naziva – legitimna očekivanja. Dakle, ukoliko bi država Srbija pristupila masovnom raskidu ovih ugovora, tada bi banke s pravom postavile pitanje da li je država Srbija osujetila banke da zarade na jednom potpuno dozvolјenom pravnom poslu. Nema sumnje da bi banke u takvom zahtevu banke i uspele, a onda bi država Srbija morala da plati bankama sve ono što nisu korisnici kredita. Država Srbija, koja je daleko ispod nivoa stabilnosti i bogatstva koje imaju države EU, sebi bi tako postavila preveliki teret koji ne bi smela da dozvoli.

Da Vas podsetimo:  Kako biti slobodan i srećan, šta je koren svega?

VRATITI INSTITUT KOLEKTIVNE ZAŠTITE

Udruženje građana za zaštitu korisnika bankarskih usluga – CHF Srbija traži da sudovi malo brže rade, da se vrati institut kolektivne zaštite jer je on ukinut u Republici Srbiji. Dakle, da imaju mogućnost da se jednom tužbom obrate sudu i tuže sve banke koje su plasirale ove kredite.
Nisu se sve banke ponašale isto savesno i profesionalno prilikom plasmana kredita, a lјudi su zaista ovim kreditima jako finansijski iscrplјeni i veoma im je teško da podnesu nove troškove sudskog spora.

U međuvremenu, dok se to čeka i ne zna se da li će i dočekati, iz Udruženja savetuju lјudima koji se već nalaze u problemu, da se (oni koji imaju snage, volјe i želјe) upuste u ovo teško dokazivanje, da se argumentovanim tužbama obrate sudu, i sa dokazima i sa argumentacijom, i sa saslušanjem.

Na veb sajtu Udruženja nalazi se dosta različitih dokumenata. Neki od njih su dokazi, u kojima ukazuju da su banke, odnosno Izvršni odbori banaka odlično znali o kakvim se kreditima radi, ali da su to korisnicima kredita prećutali.

SAVET za korisnike kredita, oni koji odluče da podnesu tužbu, budu uporni u dokazivanju:
1. da su banke odlično znale kakva je monetarna politika Republike Srbije i da je okrenuta samo ka evru, što korisnici kredita nisu znali,
2. korisnici kredita treba da upoznaju sud sa tim da su banke znale da se radi o kreditno nesposobnom stanovništvu, valutno neusklađenom, što korisnici kredita takođe nisu znali,
3. obavezno da se pred sudom ukaže sudu da valuta švajcarski franak i japanski jen nisu obične valute, da su to specijalne valute koje uvek, kada se dešavaju neke finansijke krize jačaju, jer se investitori u takvim vremenima po pravilu ponašaju tako da sačuvaju ono što su zaradili i svoj kapital prebacuju u te sigurne valute.
Za krizu koja je nastupila 2008. godine znalo se odlično još 2003. godine, bilo je predviđeno da će se desiti „veliki bum“, 2005.godine je to za finansijske stručnjake već bilo izvesno. Samo su građani za to saznali tek 2008.godine, a to je upravo bio period kada su banke masovno počele da plasiraju ove kredite, kako u Srbiji tako i u regionu.

Udruženje građana za zaštitu korisnika bankarskih usluga – CHF Srbija savetuje korisnicima kredita da budu „jako istrajni“ i da im se slobodno obrate. Udruženje se ne bavi nikakvim posredovanjem u smislu izbora advokata, ne rade bilo šta što nije po zakonu pa ni to, jer je to je potpuno suprotno advokatskom kodeksu. Svesni veoma teške situacije u kojoj se nalaze korisnici kredita iz Udruženja poručuju da im se možete obratiti putem mejla, objave i dokumenta kao i javne nastupe možete pregledati i pročitati na njihovoj veb stranici www.chfsrbija.org. Na raspolaganju su da pomognu svakome kome treba dodatna pomoć, konsultacije, ukazivanje na problem i rešenje.

UGOVORI SU APSOLUTNO POTPUNO NEODRŽIVI, OSIM ŠTO SU NEZAKONITI

Problem sa ovakvim kreditima je taj što se redovnom otplatom uvećanih rata, glavnica kredita ne smanjuje nego se povećava. Ovde se radi o dinarskim kreditima koji su samo indeksirani u stranoj valuti, u smislu da ta strana valuta služi za obračun.

NA PRIMER: Korisnik kredita koji je, na primer 2008. godine, od banke primio 5,7 miliona dinara, do današnjeg dana je platio preko 6 miliona dinara. Glavnica kredita u izveštaju kreditnog biroa za tog korisnika je 18 miliona i 300 hilјada dinara, a do kraja otplate treba da plati još 12 miliona dinara. (!!!)

Dakle, ovde se postavlјa pitanje, kako je moguće da se u uslovima kada je dinar stabilna valuta, poslednja devalvacija je bila 2002. godine, inflacija je uvek daleko ispod projektovane, projektovana je 3% i ni ona se ne ostvaruje jer je 1 do 2%, dinar je slobodno možemo da kažemo stabilna valuta, kako se u takvim uslovima glavnica povećava.
Na ovom primeru se jasno vidi da je ovo jedan ugovor koji je zaista apsolutno potpuno neodrživ, osim što je nezakonit. Čak i kada bi on potpuno bio u svakom segmentu zakonit, on bi opet bio nemoralan, jer nije moguće da vi nešto otplaćujete, a da vam se dug povećava.

Pošto se sudovi se ne bave skokovima valute već povredama prava može se naglasiti da je u ovim konkretnim ugovorima došlo do ozbilјne povrede prava korisnika kredita.
PRVO pravo je da korisnik kredita bude informisan. Pravo na informisanje znači i obavezu druge strane da vas informiše. Sledstveno ovom gospodin Jelašić apsolutno nije mogao amnestirati banke takve obaveze, što je i on znao. Ali je, isto tako znao da je banka u Austriji to uradila, kako je napravila letak na dve A4 strane i pokazala simulaciju kredita kada se menja valutni odnos, njemu je to bilo jako poznato, ali opet ni jednog trenutka nije naložio domaćim bankama kako da reklamiraju taj proizvod.

Ovo možete videti na veb sajtu Udruženja, na prvoj strani se vidi kako su reklame bile jako agresivne, prikazivale su to kao ostvarenje sna, kao nižu kamatu, kao neku specijalnu pogodnost za korisnike kredita, dakle, vrlo zavaravajuća praksa, dok Guverner nije nikako bankama nametnuo način na koji treba da informišu korisnike niti je zabranio takvo reklamiranje. Uz to, on bankama nije ni nametnuo način na koji treba da vrše kreditnu analizu, što je bila apsolutna nadležnost Narodne banke, kao uostalom i danas jer ona svojim odlukama i propisuje sve te kriterijume po kojima banke treba da se ponašaju.
Narodna banka, je trebala da uradi samo dve stvari: 1. da naloži način informisanja i 2. da propiše zaista pravo ispitivanje kreditne sposobnosti, a ne formalno.

Da Vas podsetimo:  Priče o napuštenoj deci koje nas teraju da se duboko zamislimo

Dakle, banke su uzimale potvrde o ličnom dohotku (plati) korisnika kredita na dan kreditne analize i ponašale se kao da se 30 godina ništa neće promeniti, što jedan profesionalac ne sme da uradi, i što je ozbilјna povreda načela savesnosti i poštenja i profesionalne pažnje, a koja načela su imperativna načela našeg zakona i uvek njihova povreda nosi pravne posledice, tako da praktično, jedna toliko pasivna uloga Centralne banke nas je dovela u to da ti krediti ovde budu plasirani i NBS je reagovala tek 2011. godine i tada je predvidela da može doći do indeksacije samo u valuti evro.

Međutim, propustila je tom prilikom da reši one kredite koji su već plasirani, smatrajući da će to biti retroaktivno što su se svi sudovi, pa evo i Ustavni sud Hrvatske, izjasnili da se ne radi o retroaktivnoj primeni, jer kada prestacije tih ugovornih obaveza nisu završene već traju još narednih 20 godina, ne može se reći da se reći da radi o ugašenim i završenim prestacijama.

KO JE KRIV – SIGURNO NE KORISNIK KREDITA,VEĆ ONAJ KO PRODAJE NEUPOTREBLjIV I ŠTETAN PROIZVOD PREDSTAVLjAJUĆI G A KAMPANјOM KAO NAJBOLjI I NAJPOVOLjNIJI…

Ako postavimo stvari na pravi način krivica je više nego jasna.

Na primer, kad uđete u prodavnicu da kupite bilo koji proizvod predpostavlјate da je proizvod ispravan, dozvolјen za upotrebu – jer se nalazi u prodaji. Dakle, izvršene su sve provere i inspekcije, mnogi su na dozvolu da se pojavi na policama za prodaju lјudima, već stavili i pečat i svoje potpise da je sve u redu.

Ovaj kredit je proizvod banke. Neko je odobrio da se zaklјučuju ugovori o kreditu koji nije bio dobar proizvod, pa su korisnici dovedeni u ozbilјnu zabludu. U Francuskoj se vodila krivična istraga protiv bankara zbog plasmana ovih kredita, podignuta je optužnici koja je prošla sve instance i stupila na pravnu snagu i predmet te optužnice je – ozbilјna prevara korisnika kredita. Banke su imale informacije koje nisu dale korisnicima kredita. Banke su držale do toga da će korisnici kredita verovati u banke. Ovo nije prvi put da su ovakvi krediti plasirani. Osamdesetih godina prošlog veka u Australiji je sklapan ugovor o kreditu sa farmerima.
Krediti u Australiji su se zasnivali na dve glavne stvari: 1. da korisnici kredita neće znati rizike i 2. da oni koji sede na šalterima banaka neće znati da im objasne, što je identično urađeno u Srbiji.

Sudovi u Australiji su odbijali takve tužbene zahteve i nastupile su veoma teške posledice, dosta tih farmera izvršilo je samoubistvo, dosta njih se razvelo, potpuno su dovedeni na ivicu duhovnog i fizičkog opstanka, uništeni u emotivnom i finansijskom smislu, slučaj su rešili tako što je jedan od bankara napisao pismo i rekao da je to zapravo bankarski proizvod za koji je banka tačno znala šta je, angažovali su advokatsku kancelariju da pomogne u tome da izgleda kako je bankarsi proizvod izgledao kao volјa korisnika kredita, a onda je i advokat iz te kancelarije isto potvrdio. Posledice po korisnike kredita bile su toliko velike da se ne mogu ni sagledati. Danas se jedan od tih predmeta izučava kao studija slučaja na Univerzitetu u Sidneju.
O ovom slučaju može se više pročitati na sajtu Udruženja CHF, od početka do kraja, sa uzrocima i posledicama.
Početkom devedesetih ovaj problem se ponovio u Austriji, Italiji, i Grčkoj sa japanskim jenom i to je taj primer austrijske banke… Advokat Jelena Pavlović kaže da je to „jedan dobro razrađen sistem, slobodno rečeno, za koji se pod punom odgovornošću – može reći prevare“.

POVREDA SVIH ZAKONA JE OČIGLEDNA, NESRAZMERA I NAČIN PLASMANA KREDITA TAKOĐE – OČEKIVANO REŠENјE JE IZVESNO

Advokat Udruženja CHF Jelena Pavlović kaže da je apsolutni optimista što se tiče pozitivnog rešavanja ovih tužbi za korisnike kredita, ali bi volela da se sve reši u Srbiji, pred domaćim sudovima. Povreda svih zakona je toliko očigledna, nesrazmera je toliko očigledna i način na koji su krediti plasirani, pa je izvesno da se u Srbiji može slobodno presuditi kao i u zemlјama u okruženju. Ukoliko se ne bi rešilo u Srbiji rešiće se u Strazburu, s tim što bi tamo korisnici uspeli u zahtevu protiv države, ali je problem što se u Strazburu tuži država a ne banke. Boštjan Župančič, Slovenac, koji je 18 godina bio sudija u Strazburu potvrdio je ovu tvrdnju advokata Jelene Pavlović na tribini u Barseloni ove godine, on je rekao da je apsolutno jasno da ovi krediti ne mogu izdržati ni test pravičnosti ni test poštenosti.

Ovo je razlog zbog koga se Udruženje građana za zaštitu korisnika bankarskih usluga – CHF Srbija bori da što više informiše celokupnu javnost, i stručnu i korisnike kredita, jer smatraju da naša država ne može da podnese više takve potpuno besmislene troškove, i da ovo mora da se reši u Srbiji jer je očigledno da se u Srbiji tuže banke. Znači, odgovaraće i ispraviće grešku onaj ko je grešku napravio.

Upravni odbor Udruženja CHF Srbija poziva sve poštene građane, a posebno sve korisnike kredita, da se okupimo i slomimo bezakonje, pokažemo ko smo, šta znamo i šta hitno zahtevamo – 13. aprila, petak, u 12 časova, ispred Apelacionog i Vrhovnog suda u Beogradu, Nemanjina 9.

ZAHTEVAMO PRAVDU ODMAH, A NE JOŠ 10 GODINA AGONIJE, DOK NAS POTPUNO NE UNIŠTE!
ZAHTEVAMO DA SUDOVI SUDE PO ZAKONU, A NE PO UBEĐENјU!

ZAHTEVAMO DA VRHOVNI SUD ODMAH ZAUZME STAV:

1. O nezakonito indeksiranim kreditima
2. O efektivnom povraćaju novca za jednostrano izmenjene kamate
3. O efektvnom povraćaju novca za troškove obrade
4. O efektivnom povraćaju novca za nezakonito plaćene naknade za NKOSK

ZAHTEVAMO DA ODGOVORNI POJEDINCI U BANKAMA I DRUGI KOJI SU IM U TOME POMOGLI BUDU OSUĐENI, A ŽRTVE OBEŠTEĆENE!

Bilјana Diković

facebookreporter.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime