Krim i Kosovo imaju dosta toga zajedničkog: autonomne pokrajine su, na svojim teritorijama imaju baze drugih država, većinsko stanovništvo želi nezavisnost. Međutim imaju nešto i u čemu se razlikuju – imaju različite pokrovitelje.
Poslednjih nekoliko dana, mnogi upoređuju događaje na Krimu sa agresijom NATO na Jugoslaviju 1999. godine. Međutim, ti događaji se interpretiraju onako kako kojoj strani odgovara. Tako je na televiziji CNN, bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Makfol izjavom je da bi eventualna vojna intervencija Rusije u Ukrajini bila nedopustiva, jer postoji velika razlika između situacije na Krimu i one na Kosovu 1999. godine.
„Poređenja Krima i Ukrajine sa Kosovom i Srbijom ne stoje. Srbija je ugorožavala „kosovare“, a Ukrajina ne preti nikome”.
Pre svega, kako je moguće da jedna država ugrožava deo teritorije, to se niko ne pita. AP Kosovo i Metohiju naseljavaju Srbi, Albanci, Goranci, Turci i mnogi drugi. „Kosovari“ – takva nacija ne postoji. Osim toga, Amerikance na Kosovu niko nije ugrožavao, oni tamo ne žive, dok u Ukrajini živi 15 miliona Rusa. To je velika razlika.
Za zapadne medije, ipak, ima nešto što povezuje Krim i Kosovo.
„Taktika i metodologija koje je upotrebio Milošević u ratovima u bivšoj Jugoslaviji i na Kosovu je očigledna. Ako je Putin izabrao da bude novi Milošević, zapad će posmatrati novu podelu Evrope“, rekao je urednik „Gardijana“ Ijan Trejnor.
Slobodan Milošević se borio za svoj narod najbolje što je mogao. Pitanje je da li bi neko drugi mogao uraditi više, u vremenu kada je postojao samo jedan hegemon (SAD) koji je sve redom učio šta su ljudska prava, ali iz pozicije svojih interesa. Poželevši da razmesti svoje snage sa zapada Evrope na istok, Amerika je odabrala srpsku AP Kosovo i Metohiju kao odgovarajuću sa geopolitičke tačke gledišta. U tu svrhu, oni su odlučili da iskoriste Oslobodilačku vojsku Kosova koja se nalazila na njihovom spisku terorističkih organizacija. Antiteroristička operacija srpskih snaga protiv naoružanih pripadnika OVK u selu Račak iz januara 1999 godine bila je iskorištena za bimbardovanje Jugoslavije i uvođenje NATO snaga na Kosovo. Zapadni mediji su taj događaj predstavili kao da se radi o masakru civila i da, eto, Amerika mora da reaguje i zaštiti nedužni narod. Međutim, deset godina kasnije, Helena Ranta, finski stomatolog forenzičar i član međunarodne istražne komisije koja se bavila o ovim događaju, u autobiografskoj knjizi navela je da je izveštaj o tom događaju pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa misije OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske i da su leševi zaista pripadali albanskim teroristima, a ne civilima.
Nakon ulaska NATO snaga na Kosovo, tamo je stvorena druga najveća američka baza u Evropi – Bondstil. Ona omogućava SAD da kontrolišu vode Sredozemnog i Crnog mora, kao i puteve ka Bliskom Istoku, Severnoj Africi i Kavkazu, a takođe tranzit energenata iz regiona Kaspijskog jezera i Centralne Azije. Svoje stacioniranje na teritoriji Srbije njima se čini potpuno legitimno i veoma profitabilno – Amerikanci uopšte ne plaćaju korišćenje društvenog zemljišta na Kosovu.
Za razliku od Amerikanaca na Kosovu, Rusija za svoju bazu plaća 100 miliona dolara. A Crnomorska flota se nalazi na Krimu već 230 godina. „Crnomorska flota nije beskućnik. Sevastopolj je njen rodni dom“, naglasio je vice-premьer RF Dmitrij Rogozin. Osim toga, Krim je do pre 50 godina pripadao SSSR, dok su SAD agresijom okupirale deo teritorije Srbije i rade sve kako bi od nje stvorile svoju marionetsku nezavisnu državu.
Rusija ima istorijske, ekonomske i kulturne veze sa Ukrajinom. A šta SAD rade na delu srpske teritorije?
Glas Rusije
_____________
