Prenosimo intervju koji je Dojče vele napravio sa Franc-Lotar Altmanom, „ekspertom“ za jugoistočnu Evropu. Dakle, u jednom slučaju narod ima pravo na samoopredeljenje, a u drugom nema. zavisno od toga ko ima jačeg zaštitnika iza svojih leđa. Povelja Ujedinjenih nacija u članu 2, tački 4, nedvosmisleno kazuje:
„Sve članice se u svojim međunarodnim odnosima uzdržavati od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države, ili od bilo čega drugog što nije saglasno s ciljevima Ujedinjenih nacija.“
U slučaju Srbije i Kosova i Metohije (odnosno paradržave Kosovo) napravljen je presedan, i sve je urađeno protivno gore citiranoj odredbi Povelje UN. Primenjena je pretnja, potom vojna sila (NATO agresija), narušen je teritorijalni integritet Srbije i, na kraju, dovedena je u pitanje politička nezavisnost Srbije. Ipak, „eksperta“ za jugoistok (sada, eto, i za istok Evrope) takva neporeciva istina uopšte ne zanima. Po njemu, politička volja moćnih jača je od međunarodnog prava, pa i same Povelje UN.
__________________________________________
Što je omogućeno Kosovu, ne sme da bude odbijeno Krimu, rekao je pre nekoliko dana Vladimir Putin. Međutim, dva slučaja nisu ni slična, kaže u intervjuu za DW Franc-Lotar Altman, stručnjak za jugoistočnu Evropu.
Dojče vele: Gospodine Altman, većinu na Kosovu činili su Albanci, koji su ukupno u Srbiji bili manjina. Slično je na ukrajinskom Krimu, gde ima najviše Rusa. Da li dve situacije mogu da se uporede?
Franc-Lotar Altman: Mislim da je to mešanje baba i žaba. Na Kosovu smo imali situaciju da je albansko stanovništvo bilo ugroženo akcijama srpske vojske. Bilo je proterivanja velikih razmera i postojala je opasnost od genocida. Tek tada je usledila intervencija spolja. Ali njen cilj nije bio pripajanje Kosova Nemačkoj ili Sjedinjenim Državama. U slučaju Krima je intervencija ruskih trupa očigledno usmerena na vraćanje teritorije u sastav Rusije. To je velika razlika. Druga važna stvar, na Krimu nije postojala pretnja po rusko stanovništvo, nije bilo straha od pogroma. Na Krimu ni u kojem slučaju nema opasnosti kojih je na Kosovu zaista bilo.
Da li referendum na Krimu može ponovo da otvori Pandorinu kutiju, da utiče na situaciju na severu Kosova, jugu Srbije ili Bosni i Hercegovini?
Svaki slučaj je sui generis. Pogledajmo samo Rusiju – ona je u slučaju Čečenije intervenisala kako bi sprečila odvajanje, a sada u slučaju Krima interveniše kako bi omogućila odvajanje i pripojila teritoriju. Čak su i ta dva slučaja potpuno različita. Mislim da nije moguće porediti to sa Kosovom ili Katalonijom i Škotskom. Pravo na samoopredeljenje je veoma sporno u međunarodnom pravu. Nema saglasja oko toga kada je opravdano samoopredeljenje ili secesija kroz referendum. Uvek se polazi od toga da odnosi treba da ostanu stabilni. Tek onda kada preti nestabilnost – recimo u slučaju progona ili genocida – smatra se da je odvajanje opravdano. U slučajevima Katalonije i Škotske ima i drugih momenata, secesija je moguća samo ako je matična država odobri. Dakle mnogo je nepoznanica i slučajevi ne mogu da se porede.
Franc-Lotar Altman je profesor na Katedri za međunarodne i interkulturalne odnose Univerziteta u Bukureštu. Član je prezidijuma minhenskog Društva za jugoistočnu Evropu.
Matične države teško da će negde prihvatiti odvajanje nekog dela…
Polazim od toga da će svaka država najpre reći „ne“ odvajanju dela svoje teritorije. To je jasno. Ali još jednom: slučajevi Kosova, Čečenije ili Katalonije nisu uporedivi. Od slučaja do slučaja treba gledati koji su razlozi što se traži odvajanje i da li su uticaji spolja tome primereni. U slučaju Krima je očigledno da je referendum postao moguć samo zato što je Rusija poslala vojnike na Krim.
Da li u slučaju krize u Ukrajini uopšte vidite neko rešenje koje bi moglo da zadovolji i Zapad i Rusiju?
Da. Rešenje bi moglo da bude ustrojavanje Ukrajine kao prave federacije. To bi podrazumevalo da krimska autonomija dodatno dobije na kvalitetu kao deo ukrajinske federacije. I da možda i istočni deo zemlje dobije odgovarajući status.
Autor: Bahri Cani / nr
