Događaj koji je ovih dana okupirao srpske medije, i pisane i elektronske, jeste slučaj hapšenja narko-dilera u Valjevu. Dileru je ovo treće hapšnjenje u poslednje tri godine a u ovom trenutku je imao i nanogvicu na sebi, kao meru obezbeđenja! Naravno, uhapšen je u trenutku dok je mušteriji prodavao narkotike, a posebnu bizarnost celoj situaciji donosi činjenica da je u njegovom krevetu zatečena gola 14-godišnja devojčica!
Koliko smo samo puta svi čuli ili čitali reči „policija ništa ne radi“, „policajci sarađuju sa kriminalcima“, „“džaba ih plaćamo“ i slično?! Ne sporeći tužnu činjenicu da su pojedinci zalutali u policiju i da u našim redovima ima dosta kukolja, ne možemo se oteti utisku da su za naše nedaće i lošu sliku u javnosti itekako krive naše dične sudije i tužioci.
Tužioci i sudije nisu sposobni niti voljni da zaštite ni policajce kada su na udaru kriminalaca, a kamoli obične građane. Setimo se samo porazne istine da velika većina napadača na policijske službenike za vreme vršenja službe ne budu zadržana ni 48 sati, vrlo retko im bude određen pritvor do 30 dana a skoro nikada ne budu osuđeni i kažnjeni!
Sudska praksa nam je takva da veliku većinu presuda, za bilo koje krivična delo, čine uslovne kazne, pa onda nepojmljivi „uslovi na uslove“. A kada se i izrekne kazna zatvora, sledi žalba, pa drugosteni postupak, pa vanredni pravni lekovi, pa ovo, pa ono…. Uglavnom, izvšioci krivičnih dela retko kada odsluže svoje ionako blage kazne.
Slična ili skoro ista situacija je i sa tužbama koje su policijski službenici podneli za neisplaćenu novčanu nadoknadu prekovremenog rada, noćnog rada, rada na dane državnih praznika… Prve tužbe su policiajci podneli još davne 2006. godine. A retko koji od tih postupaka je završen. Na delu je poznata sudska vrteška sa donošenjem raznoraznih presuda i rešenja kojim se sve vraća na prvostepeni postupak i tako u krug.
A presude živopisne i dijametralno suprotne kao da nam sude sudovi iz nekoliko udaljenih zemalja sa najrazličitijim državnim uređenjima i sudskim sistemima. Pa tako, policajci iz Užica naplatiše svoj novac i po dva puta, a policajci iz Niša i Pančeva izgubiše sporove i dobiše da plate enormno visoke iznose za troškove sudskog postupka. Treću grupu čine policajci iz regiona Beograda i Novog Sada koji još ne dobiše pravosnažne presude – njih sudovi još uvek zamlaćuju i vrte u krug!
Da se čovek prosto zapita u kojoj to državi živi. Da li je status policajca iz Užica i Beograda isti? Da li su im ista prava ili se na njih primenjuju dva različita Zakona o radu i dva različita sudska sistema?
A kada Sindikat srpske policije ili bilo koji drugi društveni subjekt podigne glas i postavi pitanje neujednačene sudske prakse, blagekaznene politike, neopravdanog odugovlačenja postupaka i donošenja nelogičnih i neshvatljivih presuda, onda je to pritisak na pravosuđe, udar na nezavisnost sudstva…
Da li se smemo upitati od čega su pojedine sudije nezavisne – da li od zdravog razuma? Jasno je svima da je pokušaj reforme pravosuđa, sproveden pre nekoliko godina, bio katastrofalno loše odrađen i naneo mnogo štete i sudstvu samom ali i celoj državi. Ali je još jasnije da tu mnogo šta loše funkcioniše i da je prava i korenita reforma hitno neophodna!
Naravno, sudovi su samo poslednja adresa naših muka. Prvi problemi su nastali u našoj kući – u MUP. Naši rukovodioci kod poslodavca, su oni koji su loše i selektivno primenili propise što je i dovelo do nezadovoljstva policajaca i toga da se tužbe podnose protiv sopstvene firme, u kojoj se radi i zarađuje za egzistenciju. Nažalost, dobar deo tog nestručnog i zlonamernog kadra i dalje „vedri i oblači“ u ministarstvu. Ostaje nam nada da će predstojeća reforma MUP zaista pročistiti redove i te „stručnjake“ poslati u (ne)zasluženu penziju!
Šef službe za informisanje
Mile Lazarević
sp.org.rs
U Ministarstvu unutrasnjih poslova od uvek je problem bio kvalitetan i skolovan kadar. To je bio glavni razlog osnivanja Policijske akademije. Tamo se uci da je pribavljanje dokaza isto vazno kao i pisanje izvestaja. Medjutim, kada je napisana informacija nejasna i polupismeno napisana, onda advokati (koji brane kriminalce) sa lakocom obaraju dokaze i pobijaju informacije. Naravno, advokati to rade zbog zarade. MUP nema novca da plati kvalitetan kadar , cesto se desava da posle desetak godina operativnog rada, u istraznim radnjama, relativno mladi a iskusni kadrovi odu i postanu samostalni. Recimo postanu advokati…..