Krst nositi nama je suđeno

2
283

Mi danas prisustvujemo jednom slomu kakav se nije prvi put desio u srpskoj istoriji, dešavalo se slično i više puta ranije.

Setimo se samo vremena koje je nama pravoslavnim Hrišćanima jako važno, vremena Kosovskog boja, kada su Turci krenuli na Beč, pa natrčali na “lude“ Srbe koji ih zaustaviše skoro 90 godina. Najjaču vojsku toga vremena mi smo zadržali na Balkanu od Maričke bitke 1371. do pada Smedereva 1459.godine. Turci su do Beča došli, ali mnogo, mnogo kasnije nego što su planirali, i u vreme kada su bili puno slabiji nego što su bili kada su došli kod nas. Mi smo se tukli sa najjačim Turcima u njihovoj istoriji. Bilo ih je mnogo puta više od nas, i pored toga tukli smo se. I da, pobedili su nas. Prvo su nam uzeli Kosovo, pa su nam onda uzimali deo po deo zemlje, slično kao što se dešavalo svih onih ratnih godina na ovim našim prostorima pri napadu Zapada na srpski narod.

Rat na Kosovu 1999. godine je bio samo kraj, mi smo se sa Zapadom tukli od 1991. I opet “ludi“ Srbi stadoše jedini naspram mnogo, mnogo puta jače snage. I opet “ludi“ Srbi stadoše naspram i tukoše se sa najjačom snagom Zapada ikada, oni su tada bili na vrhuncu svoje moći. I kao što su Turci nekada krenuli na Beč i Pariz, a zadržaše se dugo na Balkanu,  tako novi Turci, ovaj put sa Zapada, krenuše na Moskvu, a zadržaše se na Balkanu mnogo, mnogo duže nego što su planirali. Možete samo zamisliti šta bi bilo sa Rusijom da su izašli na njene granice 1999. a ne 2014.godine, kao što sada izlaze. I kao što su nekada zapadna društva uspela da se odbrane od nejezde Turaka pod Bečom, tako se sada vodi rat pred Moskvom. I kao što su nekada Turci došli pod Beč mnogo slabiji nego na Balkan, tako su i sad novi Turci sa zapada mnogo slabiji nego kada su bili kod nas.

Da Vas podsetimo:  Ženevski konsenzus – uzvraćaju li život i porodica udarac?

Krst nositi nama je suđeno. Mi smo takvi kakvi smo, i Bog nas je postavio ovde gde nas je postavio sa posebnom svrhom i ciljem. Naš karakter nacionalni nije slučajno takav: mi smo tu da budemo prvi na udaru. I uvek smo bili prvi na udaru da zaustavimo protivnika Hrista. Jer polumesec turski je krenuo na hrišćanski Beč, tako su oni to videli nekada. Nisu oni mnogo razmišljali o katolicima, pravoslavnima… već su krenuli tamo gde su smatrali da su Hrišćani, i na njihove države. Tako i danas ovi koji su se odrekli Hrista kreću na jedino mesto gde još Hrista ima, a da uz Njega stoji država, a to je Rusija.

Srbi takvi kakvi su bili, nikakvi Hrišćani tek izašli iz komunizma, su ipak duboko negde u svom srcu imali tu nikad zatomljenu potrebu da se suprotstave zlu. Da osete, instiktivno osete šta je istina, i da se suprostave. I da – mi smo se suprotstavili. I da – mi smo stradali. Ali to je naš krst i ne treba zbog tog krsta da tugujemo, nego da budemo ponosni na njega i da se spremamo na ustajanje. Jer ni Turci nisu doveka trajali, a danas okupacije više ne traju vekovima kao nekada, nego mnogo, mnogo kraće.

Kao što mi nismo mogli da se oslobodimo turskog ropstva dok su Turci osvajali Ugarsku i dolazili pod Beč, tako se nećemo oslobađati ni ovog ropstva dok se NATO ne bude povlačio od Moskve. Taj trenutak dolazi, i  iskreno se nadam da ćemo ga za koju godini svi zajedno dočekati. Kada budemo videli da se granica Zapada pomera ka nama znaćemo da je sloboda blizu. Ali je važno da taj trenutak dočekamo spremni. Taj trenutak treba sada da sagledamo i da krenemo da se spremamo za njega. Jer slobodu nam neće doneti niko drugi, nego ćemo morati sami da je osvajamo- Karađorđe je bio Srbin, a ne Rus. Jeste on finansiran iz Zemuna od Srba kada su se Turci vratili na Balkan, i kad je granica bila na Dunavu, ali je on bio taj koji je poveo srpsku borbu za slobodu .

Da Vas podsetimo:  Tajni život srpskog vladara iz senke

Srbi će i ovaj put morati sami da ponesu pušku slobode, pušku koja neće biti ista kao što je bila u 19-om veku. Neće ni oslobađanje od okupatora biti isto kao nekad, ali kako god da bude opet će neko od Srba morati to oslobođenje da iznese. I svako od nas treba već sada da se sprema u srcu svome za to. Za početak postom i molitvom, a posle onako kako to vreme i trenutak bude tražio od nas.

Dogodine u Prizrenu!

Autor: Aleksandar Miljević

Izvor: Borba za istinu

2 KOMENTARA

  1. Sve pohvale autoru teksta!!
    Pravi je momenat da se čuju ovakva, zdrava i realna mišljenja i shvatanja dogadjaja, naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti !! Aktivnosti naših neprijatelja su konstantna i sve više softificirana i podmukla .Ulazu velike količine energije i novca na domaće izdajnike, nevladine organizacije, korumpiranje samog političkog vrha Drzave, podršku kriminalcima i podršku nepoštivanju zakona a posebno USTAVA, stvaranju jedne cijele „armije korisnih idiota “ koji će se iz petnih zila boriti da dokazu kako smo KiM izgubili poslije bombardovanja 1999. pozivajući se i na izjave VELEIZDAJNIKA Aleksandra Vučića ,Ivice Dačića , predsednika SANU Vladimira Kostića i njima sličnima. Ovima se neminovno priključuje veliki dio onih koji sebe nazivaju OPOZICIJOM, zajedno sa sasvim „običnim“ idiotima i nezaobilaznim AUTOŠOVINISTIMA kao posebnom ( softicifiranom proizvodu). Po svima njima KiM više nije dio SRBIJE ……“ i treba prihvatiti realnost “ !! Učinjena šteta prema Drzavi Srbiji i Srpskom Narodu uz pomoć gore navedenih , dala je daleko pogubnije rezultate nego dosadašnje , klasične metode. Zbog svega toga se i mi moramo bolje organizirati i adekvatno odgovoriti!!
    Svima nam je jasno, da bez KiMa , nema ni Srbije kao Drzave , ali ni Naroda …….SRBA gdje god zivjeli na kugli zemaljskoj !!

  2. „Jer polumesec turski je krenuo na hrišćanski Beč, tako su oni to videli nekada.“
    Турска најезда на Европу спречила је уништење Реформације тј. библијског хришћанства чиме би папство остварило победу још тада. Пошто су морали да се баве Турцима, били су принуђени да протестанте привремено оставе на миру.У томе се слажу сви историчари. Турке су код Беча поразили Пољаци (Јан Собјески), поред Шкота најхрабрији европски народ, са много горим геостратешким положајем од нас, између два крвна непријатеља, Немачке и Русије.
    “ Jer ni Turci nisu doveka trajali“. Трају дан-данас, чак се може рећи да никад нису били трајнији. Питајте наше туристе у Бодруму, наше пацијенте који се тамо оперишу итд. Питање је колико ћемо ми још трајати…
    Што се тиче детета са слике, треба да се замислимо(па и то једино ко уме, или има навику, подразумева се да има са чим). Ја памтим када су деца носила штафету (фалусни симбол) једном паганском идолу, риђем пајацу, оцу лажи, највољенијем сину свих наших народа (и народности) и човеку који нас оличава. Тако се тада говорило.
    И нама је потребна реформација, баш зато што смо је пропустили. Реч је о реформацији карактера, душе, начина мишљења, мотива, односа према себи и другима – свега најважнијег. Види: Милош Богдановић: „Проклетство нације“. Укуцај и читај. Ко зна сва слова, тај је у предности.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime