Krstovdanska odbrana vrline

0
823

n26790Србија, септембра 2014. године:

U subotu 27. septembra, na jedan od velikih pravoslavnih praznika – Krstovdan, u prestonom Beogradu su kordoni žandarmerije, sa opremom za razbijanje demonstracija, blokirali ulice oko Srpske Patrijaršije i Saborne crkve. Razlog: blagovremeno prijavljena litija pravoslavnih Srba, kojom na molitveni način iskazuju svoj protest protiv najavljenog sodomističkog ruženja obraza srpske prestonice. Pre toga je policija, u duhu viteške pouke kučkog vojvode Marka Miljanova, pokušala da štrajkom odbrani narod od sebe. Nasuprot tome, vlast se svim silama trudila da zarad promocije srama bezumne manjine, pristalica tzv. političkog homoseksualizma (izraz N. Naročnicke), izazove sukob između naroda i njegove policije. Tako su odlukom sadašnje vlasti poniženi srpski policajci, sa pendrecima, pancirima, šlemovima i pištoljima „bačeni” na obespravljeni i opljačkani narod, okupljen u velikom broju ispred Saborne crkve i spomenika knezu Mihailu, u ime odbrane jedinog neotetog dobra – časti i morala. Tada je pred Srpskom Patrijaršijom uhapšen i strpan u policijsku „maricu” i srpski monah, Antonije (Davidović), jer se osmelio da usred prestonice, na Krstovdan, molitvom brani Srbinovo pravo da  ostane svoj i normalan.1) Samo neki dan ranije, zbog glasne odbrane Srbinovog prava da ostane svoj i normalan, u srpskoj Skupštini je razapinjan srpski patrijarh i to od strane onih koji bi trebalo da predstavljaju njegove istinske zastupnike, poslate u Skupštinu o narodnom „ruvu i kruhu”.

            Ako je država je po definiciji organizacija sa monopolom fizičke prinude, beogradski vlastodršci su po svemu sudeći odlučili da ovaj monopol, umesto u Kosovskoj Mitrovici i Novom Pazaru, afirmišu nad savešću, telima i imovini većinskih poreskih obveznika Srbije. Cinik bi sarkastično primetio da je red da oni koji izdržavaju državu budu još i bijeni od strane njenih organa, da bi se raznoraznim konvertitskim manjinama omogućilo da uživaju u luksuzu kolaboracije. Naši vlastodršci su u ime „mira i evropske budućnosti” odlučili da poniženoj srpskoj policiji nije mesto tamo gde ubijaju i otimaju Srbe, kao i tamo gde u ime nacizma defiluju paravojne formacije sa neprijateljskim znamenjima, već tamo gde se, kao u prestonici na Krstovdan 2014., nose pravoslavni krstovi i ikone, tamo gde se vijore srpske trobojke i pevaju srpske pesme;jednom rečju, svuda gde se spontano okupljaju neutihnule srpske patriote i njihova ruska braća.

Uostalom, trgovi kao drevna rodna mesta demokratije, u postmodernoj totalitarnoj državi i nisu rezervisani za većinu, već za manjine koje su tokom ljudske istorije uglavnom boravile u zatvorima ili bolnicama. Sudeći po Krstovdanu 2014. i nekoliko hiljada tada okupljenih Srba, ovu lekciju savremene „demokratije” nepopravljivi klasičari Srbi još uvek nisu spremni da prihvate. O tome svedoči i tekst peticije koju su, na inicijativu pokreta Dveri, potpisala neka od poznatih imena srpskog javnog života. Polazeći od klasičnog shvatanja demokratije, kao organizacije vlasti koja počiva na volji većine, u ovoj peticiji se konstatuje kako je „Srbija najbolji primer da je primena principa pozitivne diskriminacije najefikasnije sredstvo ne za unapređenje, već za uništenje demokratije kao oblika vladavine”. „Tako se”, dodaje se dalje u peticiji, „građanska i demokratska Srbija pretvorila u totalitarnu državu u kojoj raznorazne privilegovane manjine diskriminišu biračku i poresku većinu. Zloupotreba principa pozitivne diskriminacije doživljava ovih dana vrhunac državnom promocijom privilegovanog pravnog položaja interesne grupe, koja jedino ispravno može da se identifikuje terminom politički homoseksualizam”.2) 

Država nije, po shvatanju globalističke oligarhije, instrument za obezbeđenje lične i imovinske sigurnosti poreskih obveznika, već instrument za obezbeđenje efikasnog nadzora nad njihovim savestima i imovinom, po meri, ukusu i interesima belosvetske plutokratije.  

 

Da Vas podsetimo:  Đera

Nemačka, septembr2014.godine:

Nemačka, koja se zahvaljujući trudu premijera Vučića, Srbima predstavlja kao etalon evropske sreće i blagostanja, bila je ovog septembra popularna tema i najznačajnije ruske informativne kuće Rossiя 24.

Za ovakvu popularnost među Rusima, Nemačka se kvalifikovala prvo zahvaljujući odluci suda (tzv. juvenalni) za maloletnike da izrekne, najpre novčanu, a kasnije i zatvorsku kaznu ocu, a potom i majci, zato što je njihova kćerka kao učenik četvrtog razreda osnovne škole napustila čas seksualnog vaspitanja. Dete je čas napustilo uz dogovor sa roditeljima, jer je prethodno bilo sablažnjeno pornografskim karakterom predavanja. Inače je reč o mnogodetnoj porodici nemačkih državljana ruskog porekla. Druga informacija zbog koje se Nemačka samo u roku od nekoliko dana ponovo pominjala u vestima televizije Rossiя 24, bio je većinski stav Etičkog komiteta nemačkog parlamenta da treba ukinuti krivično delo incesta (rodoskrvnjenja). Ovo pitanje je otvoreno povodom poznatog slučaja koji je dobio sudski epilog, kada su brat i sestra počeli da žive kao muž i žena, dobivši pri tom četvoro dece.3)

Posmatran kroz okular Rossiя 24, Vučićev EU-raj liči na zastrašujući logor, u kome se silom državne prinude roditeljima oduzima pravo na vaspitanje dece, deca se podvrgavaju frojdističkom mentalnom inžinjeringu novih Mengelea, a oni koji treba da brane etiku spremaju teren za ukidanje najstarijeg ljudskog tabua – incesta.

Ako je Nemačka, Vučićevom rečju, etalon evropske sreće i blagostanja, a evropski put podrazumeva da Srbi pristanu na bolne mentalne promene, onda nam posle pederbalova, slede oduzimanja dece i incestni brakovi, kao plodovi sa drveta EU-raja.

 

Putin u Srbiji, oktobar 2014. godine:

n26790Oko Krstovdana u Srbiju nisu stigle samo poruke sa Zapada, da srpskom prestonicom mora da se proširi evropoželjan smrad Amsterdama, kako bi jednog dana dobili gej gradonačelnika, kako nam je to u novokomponovanom evromagnovenju proročki nagovestio poslanik SNS, D. Šormaz,4) već i dobra vest sa Istoka, da nam u oktobru dolazi V. V. Putin.

Na Krstovdan i oko njega, Srbija se bori ne samo za očuvanje svetinje svog istorijskog obraza (=lik), već i za vrednosti zbog kojih belosvetska oligarhija u neobjavljenom prljavom ratu razapinje Putina i Rusiju. Država Srbija sa monahom u zatvoru i sodomistima na ulici nije svoja – ni sebi, ni Rusiji. Zato će čuvena skaska sadašnjih vlasti o jednakoj ljubavi prema Vašingtonu i Moskvi narednih časova i dana doživeti svoj rasplet na pitanju čini se beznačajnom u savremenoj makijavelističkoj politici – odnosu prema vrlini. Jedino što je za sada sigurno, srpski narod, ojađen, napaćen i usamljen, s krstovdanskom odbranom vrline čeka svog najdražeg i najbližeg gosta, a na vlastima je da izaberu stranu.

1)     http://borbazaveru.info/content/view/7171/1/

2)     http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/27/politichki-homoseksualizam-postaie-vladaiuha-ideologiia-u-srbiii.html

3)     http://lifenews.ru/news/141169 ; https://www.youtube.com/watch?v=ZUtDkbKFYEg

4)     http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/SPC-Paradirajte-ali-o-svom-trosku.sr.html

Radovan Nikolić

Da Vas podsetimo:  Šveđani vladine službenike i političke predstavnike tretiraju kao obične građane

FSK

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime