Krušik duguje dve milijarde a zapošljava hiljade novih radnika

Uprkos dugu od 1,8 milijardi dinara zbog kog su državnoj fabrici oružja „Krušik“ duže od tri godine blokirani računi, ova valjevska kompanija je za poslednje četiri godine duplirala broj zaposlenih i angažovala novih 1800 radnika, pa sada ima 3.238 zaposlenih, otkriva Pištaljka.

Radnike primaju i bez javnih konkursa, po nejasnim procedurama a često, prema tvrdnji nadležnih u „Krušiku“, i samo zato što su roditelji molili da im se deca zaposle u fabrici u kojoj su oni radili. Dug i blokada takođe nisu smetali ovoj kompaniji da se hvali uspešnim poslovanjem, da u finansijskim izveštajima prijavljuje milionsku dobit i da tvrdi da je svaki od 1.800 novoprimljenih radnika bio neophodan jer su ugovorili nove poslove koji će trajati i u narednim godinama. I ne samo to, nego najavljuju da će zaposliti još nekoliko hiljada radnika.

„Trenutno ima potpisanih (aktivnih) ugovora u vrednosti koja obezbeđuje uposlenost kapaciteta u naredne dve godine, o čemu svedoči broj primljenih avansa iskazan u finansijskim izveštajima“, piše u dokumentima objavljenim uz finansijski izveštaj predat Agenciji za privredne registre u februaru ove godine.

Međutim, pre samo nekoliko dana, tek dva meseca od sastavljanja finansijskih izveštaja u kojima se hvale uspešnim poslovanjem, na sajtu „Krušika“ objavljeno  je da se u ovoj firmi spremaju za racionalizaciju „u svim segmentima proizvodnje i same politike poslovanja“.

„Krušik kao lider u odbrambenoj industriji regiona koji svoje proizvode plasira širom sveta u poslednje vreme se suočava sa sve oštrijom konkurencijom proizvođača sličnog proizvodnog programa. Kako bi predupredio veći uticaj konkurencije na svoje uspešno poslovanje Krušik je pristupio racionalizaciji u svim segmentima proizvodnje i same politike poslovanja“, piše u objavi na sajtu.

Na pitanje Pištaljke da li nova racionalizacija znači da će sada otpuštati hiljade radnika koje su poslednjih godina zaposlili, šef sektora logistike i kadrova Gordana Grbić odgovara da otpuštanja radnika neće biti i da racionalizacija znači „preispitivanje dosadašnjeg poslovanja“, „modernizaciju poslovanja“ i „unapređenje u svim segmentima“.

Grbić negira da fabrika oružja nema potrebe za tolikim brojem zaposlenih i da je „Krušik“ postao utočište za partijske kadrove, što se može čuti u pričama Valjevaca. Šef logistike i kadrova priznaje da upražnjena radna mesta u „Krušiku“ nisu javno oglašavana, ali tvrdi da nije posredi partijsko zapošljavanje. „Kod nas nema partijskog delovanja i za izbor radnika nije bitna partijska pripadnost“, rekla je za Pištaljku.

Ne zna se kolika je plata direktora

Primanja direktora „Krušika“ i javnog funkcionera Vladana Lukića nisu javno objavljena u registrima Agencije za borbu protiv korupcije. Na novinarsko pitanje da li je on prijavio imovinu, do objave teksta nismo dobili odgovor od ove institucije. O zaradi direktora „Krušika“ i članova izvršnog odbora odbila je da govori i šef kadrovskog sektora u fabrici Gordana Grbić. Lukić je na funkciju došao u decembru 2018. godine, kada je bivši direktor „Krušika“ Mladen Petković prešao na rukovodeću poziciju u kragujevačku fabriku „Zastava oružje“, takođe državnu firmu koja je dugo godina bila najveći poreski dužnik u Srbiji.

Na pitanje kako se dolazi do posla u fabrici oružja, ako ne postoje javni konkursi, Gordana Grbić objašnjava: „Mi iz naše kadrovske baze biramo potrebne radnike. Na odluku koga ćemo zaposliti utiču i molbe roditelja da im se zaposle deca, ili predlozi sindikata. Zapošljavamo socijalne slučajeve i invalide, takođe“. U kadrovskoj bazi podataka „Krušika“ ima „nekoliko hiljada“ biografija, tvrdi šef kadrovskog sektora, a za svako novo zaposlenje neophodna je saglasnost nadzornog odbora firme i Vlade Srbije.

Gordana Grbić objasnila je i da direktor ima diskreciono pravo da odluči koga će zaposliti, a na pitanje da li svi radnici imaju radno mesto i zaduženje odgovorila je da „svi imaju krov nad glavom“.

Grbić je takođe navela i da će „Krušik“, koji najavljuje racionalizaciju, nastaviti da povećava kapacitete u ljudskim i materijalnim resursima. „U planu je da zaposlimo još 5.000 ljudi i sagradimo 15 novih objekata“, rekla je.

Na zahtev Pištaljke da nam dostavi sistematizaciju radnih mesta, Grbić je prvo tvrdila da je sistematizacija tajna kao i sve druge odluke nadzornog odbora preduzeća, ali je na naše insistiranje objasnila da ne može da nam dostavi sistematizaciju, jer se ona trenutno piše. „Bilo je mnogo promena, pa se sada piše prečišćen tekst sistematizacije“, rekla je, ponavljajući da je za svaki priliv radnika „Krušik“ dobio odobrenje nadzornog odbora i Vlade.

U finansijskim izveštajima „Krušika“ se, međutim, može pročitati da dug koji se meri milijardama ne opterećuje državnu fabriku sa četiri akcionara zato što pored blokiranih računa imaju račune koji ne podležu blokadi. Prema podacima Narodne banke Srbije „Krušik“ ima šest blokiranih računa, a čak 11 otvorenih koji ne podležu blokadi.

Takođe, u finansijskom izveštaju za 2018. godinu piše da je Vlada Srbije je u decembru 2018. godine odlučila da dugovanje „Krušika“ pretvori u kapital poverilaca. „Navedenim zaključkom obuhvaćen je glavni dug na dan 21.12.2017. godine i pripadajuća kamata na dan donošenja Zaključka, odnosno na dan 6.12.2018. godine“, navodi se u dokumentu.

Pištaljka je tražila ovaj zaključak po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i od sekretarijata Vlade i od rukovodstva „Krušika“, ali do objave teksta dokument nismo dobili.

„Ne mogu Vam dostaviti odluke jer je konverzija u toku. Čim se donesu odluke o konverziji one će biti javne na sajtu Agencije za privredne registre“, rekla nam je šefica sektora logistike „Krušika“ Gordana Grbić.

Ona tvrdi da je dug nastao jer „Krušik“ godinama nije plaćao poreze i doprinose. Grbić nije znala od kada datira dug, ali je navela da će se konačna cifra znati kada se završi konverzija, kao i da „Krušik“ uredno plaća doprinose od 2014. godine.

U finansijskom izveštaju za 2018. godinu se najavljuje da će blokirani računi biti odblokirani čim se završi konverzija. Na pitanje šta je država dobila od konverzija duga prema državi u državni kapital firme koja je već u državnom vlasništvu, Gordana Grbić je rekla da to nije opraštanje dugova, već da će sad po konverziji u vlasništvo „Krušika“ ući i PIO fond i još neke institucije – koje će imati svoje akcije u firmi i pravo na dividende. Uvidom u finansijske izveštaje, Pištaljka nije mogla da pronađe dosadašnje isplate „Krušika“ po osnovu dividendi, pa nije jasno šta je motiv novih vlasnika da konvertuju svoja potraživanja u kapital od kojeg neće imati koristi.

Po finansijskim podacima, „Krušik“ je 2018. godine imao dobitak od oko pola milijarde dinara i taj dobitak ostao je neraspoređen. U 2017. godini zabeležena je duplo veća dobit koja je iznosila je skoro milijardu dinara. Od toga je polovina raspoređena na pokriće gubitaka iz prethodnih godina, a polovina je ostala neraspoređena. Dividende se ne pominju.

Akcijski kapital „Krušika“ trenutno je raspoređen na sledeći način: Grad Valjevo 41 odsto, Republika Srbija 38 odsto, Fond za razvoj 14 odsto i Nacionalna služba za zapošljavanje sedam odsto. „Krušik“ ima i gotovo 20 odsto „nenominovanog“ društvenog kapitala – ostatka nedovršenog postupka privatizacije. Prema Zakonu o privatizaciji društveni kapital je morao biti privatizovan još krajem 2015. godine, no izuzeta su preduzeća koja su aktom Vlade klasifikovana kao strateška. Iz „Krušika“ navode da će i ovaj kapital do kraja godine, po okončanju konverzije, biti pretvoren u državni.

Ovo nije prvi put da se dug prema državi pretvara u državni kapital. Pištaljka je pisala da je Vlada Srbije 10. marta 2017. godine dala beskamatnu pozajmicu Javnom preduzeću „Jugoimport-SDPR“ od 1,2 milijarde dinara da bi već 4. maja iste godine odlučila da ovo potraživanje konvertuje u kapital tog javnog preduzeća u kojem je ionako bila jedini vlasnik.

Snežana Đurić
Izvor: pistaljka.rs