Navršilo se pune tri decenije, od onog katoličkog Uskrsa kada su pripadnici specijalne jedinice MUP R Hrvatske naoružani do zuba krenuli da okupiraju JP Plitvička jezera, zato što je taj turistički biser svojim deviznim prihodima mogao da puni kasu tek proglašene SAO KRAJINE (i to po tada važećem zakonu R Hrvatske!).
Tri protekle decenije jasno su pokazale, da priča o „borbi za mladu hrvatsku demokraciju“ kako se uporno naziva brutalno razbijanje zajedničke države Jugoslavije još nije završena, jer Srbija nije svedena na prekumanovsko korito koje se može nekako tolerisati u „porodici srećnih naroda“ koju predvodi Nemačka a usmerava NATO!
Plitvička „laka šetnja“ (kako su to bahati hrvatski specijalci zamišljali) pretvorila se u dramu iz koje su ih vadile trupe tadašnje JNA, koje su stigle veoma žurno da razdvoje sukobljene, pritom naređujući krajiškim braniocima da se povuku sa svojih položaja u ime saveznog zakona, jer su pripadnici JNA bili savezna vojska koja jelte nije dotada prstom makla da zaštiti proganjane Srbe, na koje je hrvatski HDZ otvorio slobodni lov, upravo kao nekada mili poglavnik Pavelić!
Napadnu kolonu hrvatskih specijalaca (po krajinskim, ali i vojnim izvorima) tada je predvodio autobus u kom su bili Šiptari, nekadašnji pripadnici PSUP KOSOVA koji su sudskim presudama osuđeni za neprijateljsku delatnost, i zabranjeno im je angažovanje u organima policije na teritoriji Jugoslavije, ali su ih angažovali u MUP Hrvatske da budu čuvari „mlade hrvatske demokratije“, i to u onim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom (tada!), te ih poveli upravo na katolički Uskrs u „laku šetnju“ po SAO KRAJINI!
Zaprepaštenje, koje su u rukovodstvu MUP Hrvatske doživeli kada je počela žestoka pucnjava na drumu, ponajbolje ilustruje podatak da je komandant hrvatske jedinice, profesionalac koji je učestovao u razbijanju šiptarskih demonstracija u Prištini osamdesetih godina prošlog veka, sleteo sa druma teško se povredivši u žurbi da stigne iz motela u kom je bio štab akcije, kako bi sprečio panično bekstvo hrvatskih sokolova dok ne stigne oklopna jedinica JNA (da ih spase strašnih četnika!), kao nekakvi tobožnji plavi šlemovi!
Tada su države EU horski osudile te prljave Krajišnike, što pucaju na legalnu policiju baš na Uskrs, ali se niko nije zapitao šta to čini hrvatska policija baš na Uskrs do zuba naoružana na srpskim Plitvicama, tamo gde je NDH administracija u maju 1941.godine organizovala prvo etničko čišćenje, terajući srpske seljake da potovare svoje najnužnije stvari na konjska kola, i formiraju iseljeničku kolonu koja je trebalo da krene za Bihać, gde bi završila na Mehinom stanju (mesto masovnog pokolja Srba iz okoline Bihaća), na navodnom putu za „iselenje u Srbiju“!
Zato su potomci tih Srba, odmah toplo dočekali hrvatske šetače predvođene šiptarskom prethodnicom Gavrilovim principom za agresore, kao jedinim mogućim odgovorom slobodarskih Srba svakom agresoru, u svako vreme!
Posle tri decenije, jasno se sagledava uloga Vatikana i Nemačke u neposrednom razbijanju zajedničke države Jugoslavije, koju nisu mogli da smisle, jer je Vatikan potsećala na zaludni pokušaj prevođenja pravoslavnih Srba na katoličku veru, a Nemačku da su njeni vojnici dva puta u prošlom veku odneli gaće na štapu od tih Srba, a pritom bili svetska sila!
Stare ljubavi ne bleda, samo se sećanja modifikuju tako da potisnu gorčinu koja je ostala u ustima, što najbolje znaju oni hrvatski veterani što su ranijih godina bili prvi red u invalidskim kolicima prilikom obeležavanja svečanosti na Plitvicama, kako naručeni novinski i TV izveštači uporno govore i pišu o neuspeloj akciji na katolički Uskrs, koja je izazvala žestok sudar u vladajućem HDZ, uzrokujući rekonstrukciju hrvatske vlade kojom su sa političke scene sišli otvoreno pronemački kadrovi, a na scenu izvedeni otvoreno pronatoovski kadrovi na čelu sa Gojkom Šuškom, sivom eminencijom hrvatskih klerikalaca, koji su želeli (i ostvarili) da puste krv Srbima prilikom „oslobađanja hrvatske domovine“, što je podrazumevalo izlazak na Drinu, koju vatikanci uporno zagovaraju kao (nepostojeću) granicu između Zapada i Istoka, pritom koristeći svakog mogućeg saveznika u ostvarenju toga nauma!
A vreme teče ………………..
Vladimir FROLOV
Izvor: Srpski stav
https://youtu.be/eCX731uYUVU 31min.prof.dr. Smilja Avramov – Srbija i Trilateralna komisija – okrugli sto – 30.10.2014.СРБИЈА И ТРИЛАТЕРАЛНА КОМИСИЈА
Излагање проф.др. Смиље Аврамов
Округли сто је организовао покрет за Србију, поводом заседања европске групе Трилатералне комисије у Београду од 31. октобра до 2. новембра 2014.
Када је Трилатерална комисија у питању, нема недоумица, нема тајне и нема мистерије.
Ово стога, што је од свог оснивања 1973. до данас, Трилатерална комисија једна од оних неколико утицајнијих организација које идеолошки, политички и пропагандно сервисирају америчку корпоративну олигархију, њен транснационални савез моћи и њен агресивни програм светске доминације. Реч је о традицији дугој читав један век.
Ограничена демократија, тотални друштвени надзор и тотална контрола, системско и систематско искључење човека из одлучивања о властитом животу, перманетни класни рат корпоративне олигархије против човечанства и, нарочито, неприкосновеност корпоративних и геополитичких интереса САД у светским пословима, јесу догме којих се током протеклих четрдесет година Трилатерална комисија доследно држи. То је доктрина либералног фашизма са својим бројним дериватима.
Београдски састанак европске групе Трилатералне комисије има да још једном потврди такво стање чињеница…
Учествовали су:
– проф. др Смиља Аврамов
– Милан Видојевић
– Љубомир Кљакић
– Горан Петронијевић, адвокат
Модератор: Оливер Вуловић
https://sr.wikipedia.org/wiki/Смиља_Аврамов
http://www.novinar.de/2009/07/26/sporazum-ustasa-i-komunista-iz-1935-godine.html
Sporazum ustaša i komunista iz 1935 godine
Svesni teškoće u borbi, bez obzira na podvojenost u pоgledu na društveni poredak, vođstvo hrvatskog narodnog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovsnske komunističke stranke u Kraljevini Jugoslaviji,
+++
ovlašćeno i sporazumno sa svima prvacima legalnih i ilegalnih formacija sklapa sledeći
SPORAZUM
1) Vođstvo hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta s jedne strane i vođstvo komunističke stranke s drugs strane svesni su težine svoga položaja koji dolazi od zajedničkog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmoćnost) i podržavaoca svakog režima koji sputava, smeta i tupi nade:
a) kod hrvatskog naroda da će ikada doći čas oslobođenja ispod srpskog jarma,
b) kod komunističkih masa da traže saveznike u rušenju postojećeg stanja, ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu države po postignutom uspehu.
2) Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava.
Vođstvo hrvatskog oslobodilačkog ustaškog pokreta predoseća da bi bez promene postojećeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i komunističkoj stranci posebno, da ubrzaju tok događaja sredstvima i načinima prema uputima svoga vođstva.
3) Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati. Vođstvo komuniegičke partije smatrajući hrvatski ustaški pokret jakim činiocem i pomagačem urušеnju postojećeg stanja, obećanje svaki podržak i potporu u ostvarivanju ustaških ideala.
Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i itd…, a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora pomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kao što je istaknuto u tačci dva ovog sporazuma.
4) U slučaju lokalnih nesporazuma dužnost je lokalnog vođstva ustaškog pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost načelne naravi rešava vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke partije.
CILJ
Jugoslovenska komunnstička stranka kojoj je Zakon o zaštiti države od 1922. god., onemogućena akcija slobodnog kretanja i rada sa jedne, i vođstvo hrvatskog oslobodilačkog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumo DUŽNOST zajedničke borbe i međusobnog pomaganja u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske države i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno.
Sremska Mitrovica, juni-lipanj 1935. godine
Za komunistnčku stranku
Moša Pijade, s.r.
Za ustaški oslobod. hrv. pokret
Dr. Mile Budak, s.r. advokat
Original se nalazi: Vojno istorijski institut JNA, arhiva neprijateljskih jedinica Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638