Vuk Drašković – Ne znam da li da se ljutim ili veselim zbog, slutim, povratka ovog lika na političku scenu Srbije. Nagovestio sam u prethodnom tekstu ( Proizvodnja sopstvene opozicije ili Čovek koji o svemu sve zna i to bolje od svih drugih! www.opancar.com), da bi on u akciji proizvodnje sopstvene opozicije od strane tog Čoveka mogao postati i liderom te opozicije, uz opasku da njegov lik i delo zaslužuju poseban tekst, što evo ovim putem i činim.
Vuk Drašković je jedan od mojih najomiljenijih spisateljskih likova, tako da mi je sa te strane nedostajao, a sa one druge –to pa ni nalik! Kad je reč o onom prvom, ja zahvaljujući njemu danas i pišem. Za vreme bombardovanja sam započeo pisanje moje prve knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA, završio to negde posle bombardovanja i mislio sam, što reče jedan moj prijatelj, doduše ne za pisanje, već za one stvari – Ja sam to probao, video sam da znam i to me više ne interesuje, pa sam i prestao da pišem. Međutim, negde 2007. godine, čuo sam na televiziji neke Vukove misli kojima nisam mogao da odolim – nešto u stilu, „kako sam sejao, dobro i žanjemo“, pa sam morao da nastavim sa pisanjem i do sada o njemu mnogo tekstova napisao – www.opancar.com pretraživač pod Drašković.
* * *
Elem, da se vratim na slučaj Vuka Draškovića – lidera SPO-a, nekada kralja balkona, vidi o tome više u tekstu: „Sa balkona na kaldrmu – ili slučaj opančara Vuka Draškovića” www.opancar.com koji je negde sredinom devedesetih godina prošlog veka sa svojim SPO-om vodio Beograd koji ni u vreme Turaka nije bio žešće poharan nego za njihove vladavine. Tome sam u gore pomenutoj knjizi posvetio maltene celo poglavlje.
Bili su na vlasti i u mojoj tadašnjoj opštini Čukarica. Odem u Opštinu, kod predsednice Izvršnog saveta, povodom nekog zemljišta oko kojeg smo se „svađali“, na zidu slika Draškovića – kao Titova slika u ono vreme. Ona advokat, ali sada ne radi taj posao, ali me upućuje na određenu advokatsku kancelariju – Ali koleginice, šta će meni advokat, ja sam advokat – čista klasika. Ja sam vam dala savet, a vi kako hoćete.
Beograd je oduvek raspolagao velikm stambenim fondom, znam to jer sam svojevremeno radio u građevinarstvu. To su stanovi koji gradu pripadnu po raznim osnovima – smrću, individualnih vlasnika i slično, a u ono vreme i po osnovu raseljavanja radi uređenja građevinskih površina – raseljena lica nisu dobijala stanove u vlasništvo, već kao nosioci stanarskog prava, pa kad se isele stan odlazi u gradski stambeni fond. Taj stambeni fond je za vreme SPO-a devastiran. Pogledajte o tome više u tekstu “Kucamo na vrata zaboravljenih asova” – Milan Božić (prof. dr. jbt.) na www.opancar.com a videćete i čime se pomenuti Božić, tadašnji funkcioner SPO-a, a danas SNS-a, ovajdio. Možete li zamisliti, čime li su se Draškovići – Vuk i Dana, ovajdili. Pokojnog Veselina Boškovića, Daninog brata, pre toga službenika u opštini Savski Venac, su postavili za direktora Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, bliže i dalje rođake na razna druga atraktivna mesta.
Ne znam da li je danas SPO parlamentarna stranka, ne čujem ništa o njima, ali su u “političkom” životu Srbije, Dana i Vuk i dalje prisutni – Dana kadrira u Narodnom pozorištu – vidi tekst “Labudova jazbina” www.opancar.com, član je Nadzornog odbora za mesečnu naknadu od preko 800.000 dinaara, a Vuk je neka vrsta spavajućeg agenta za specijalne zadatke – vidi tekst: “INTERVJU: VUK DRAŠKOVIĆ, KNJIŽEVNIK, POLITIKA 24.04.2017 – Autor: Zoran Radisavljević, kao povod” (u vezi Vukove knjige “Ko je ubio katarinu”, a Katarina je bivša Jugoslavija i tekst “Nešto mi tu fali …” (o Kosovu), sve na www.opancar.com).
Ovo poslednje me je i navelo na razmišljanje o novoj ulozi koja se sprema za Vuka Draškovića, kao lidera nove srpske opozicije (voleo bih da grešim) – feljton u Politici – Vuk Drašković: Edip i sfinge DOS-a: “Posle dve godine od formiranja Demokratske opozicije Srbije, niko od članova koalicije koja je srušila Miloševića nije se setio ovog značajnog jubileja. Niko osim kuma i osnivača”. Zar vam se ne čini čudnim da se baš u vreme kad Vučić formira svoju sopstvenu opoziciju, ovaj feljton gromoglasno najavljuje i objavljuje u ovoj današnjoj Politici – na prvoj strani, a ne na primer u rubrici Pogledi, uz obaveznu napomenu da izneti stavovi nisu i stavovi redakcije.
Vuk Drašković je u vreme koje je prethodilo bombardovanju bio Ministar inostranih poslova u koaliciji koju su činili SPS, JUL i Radikali, a ne u opoziciji. Posle bombardovanja je kao pristupio opoziciji koja je delovala protiv Miloševića, ali je tu bio stalni remetilački faktor – zahtevao je za sebe lidersku poziciju, jer on ne dozvoljava da neko bude ispred njega, pa je sve činio da ruši Đinđića. Onaj ko je čitao prvi broj pomenutog feljtona u Politici svakako je primetio da Đinđić nije došao na osnivačku skupštinu koju je sazvao Drašković. Na kraju je napravljen kompromis, pa je za lidera DOS-a, ni kriv ni dužan, postavljen Koštunica, a posle petooktobarskih dešavanja i za predsednika SRJ, za sve vreme – i pre i posle tih dešavanja, uz jasnu opstrukciju Draškovića.
Dragiša Čolić
Vuk Draskovic je najveci politicki kameleon od pocetka gradjanskog rata u bivsoj SFRJ. U svemu se slazem sto o njemu pisu citaoci „Branko“ i „Pera“ na tekst advokata i pisca, Dragise Colica. Dobro se secam njegovog govora sa balkona zgrade na Trgu Republike u Beogradu u predvecerje nacionalnih ratnih sukoba u nasoj bivsoj zemlji – koju su upravo nacionalisti i srusili uz veliku i izdasnu novcanu pomoc „nasih zapadnih prijatelja“ iz USA. Posle ratova u devedesetim, su dosli „petooktobarci“ i razorili i opljackali sve sto su mogli. Prodali su gotovo sve profitabilne firme strancima i svi se usput obogatili na grbaci osiromasenog naroda. Vuk Draskovic je jedan u nizu pljackasa i izdajnika srpskih nacionalnih interesa. Ceda „prassak“ , metuzalem Micunovic, Tadic i mnogi drugi su i dalje na politickoj sceni Srbije i svim silama je vuku u provaliju.
Vuče, Vuče, da li je tvoj otac bio zamenik partizanskog komandanta Vlade Šegrta? Šta je bilo sa jadnom dečicom iz Srbije koja su bila upućena na Jadransko more radi evakuacije u beli Svet, pred naletom komunista? Ti si najbolje upoznat sa tim zločinom zato što se radi o tvom rođenom ocu.
Vuk Draskovic je pokazao da je iskompleksiran manipulator i da mu nista nije sveto. Njegova supruga Danica je ,, ukotvljena,, u upravni odbor NISA-a pa potom sa promenom vlasnika i u Gaspromnjeft-u i to sa platom od osam hiljada evra. Oni su nedodirljivi, jer oni su oprobani igraci ZAPADA. Sve sto ,,takli,, rasture ali se i bogato ugrade. SRAMOTA….a sve govore o cojstvu.
Izgleda da u Srbiji nikada nece doci doci dan kada ce izdajnici doci predsud naroda iako se presude formalno donose „u ime naroda“. Draskovic i plejada lesinara koji su dosli na krilima 5. oktobra 2000. godine ce otici sa vlasti samo kada ih Bog „pozove na raport“, nikako drukcije, samo ih smrt moze rastaviti od vlasti.