Kucamo na vrata zaboravljenih asova – Gordana Čomić

0
129

Opannčar „agencija“ javlja: Kucamo na vrata zaboravljenih asova – Gordana Čomić

Ilustracija, Foto: Printscreen YouTube, Instagram/buducnostsrbijeav

Ili „Goca“, kako su je njeni u DS-u zvali kad je bila u vrhu te u vreme Đinđića respektabilne, a potom u vreme Tadića i potonjih, totalno razbucane političke partije. U ovo drugo vreme „Goca“ (omače mi se ovde pa prethodno napisah „goca“, mada ko zna, možda to beše i ispravnije, jer po Frojdovoj teoriji podsvesti nema slučajnih grešaka) je zajedno sa svojima – Šuca, Kena … i ostalih bila tamo jedna od glavnih – Generalni sekretar, sunce ti … što bi rekla ona dva glumca, zozona u kladioničarskim reklamama na televiziji. A generalni sekretar nije makar ko – to je faktički direktor partije, operativno ličnost br. 1. A „Goca“ je to znala i da naplati – poslaničko mesto, jedna od retko plaćenih funkcija (kad odeš u opoziciju i jedina) bilo je vazda rezervisano za nju – u kontinuitetu, 24 godine je bila poslanik, koje u skupštini Srbije, koje u skupštini Vojvodine, ponekad i u obe, istovremeno. Bila je ono, što bi rekli „demokrata do j…“, kako u Skupštini, tako i kod kuće – u svojoj partiji.

Sećam se, učestvovali smo u tv serijalu Partokratija, kancer demokratije. Meni su, kao savremeniku onog vremena, bila uglavnom i postavljana pitanja iz tog perioda i ja sam ih prema svom najboljem znanju i sećanju tako i iznosio. Jedina osoba koja je o tom vremenu znala bolje od mene bila je „Goca“ i to u svom dobro poznatom decidnom stilu – Nisi ti mogao da napreduješ u poslu, ako ti partija to nije dozvolila! Partija je morala da zna sve!, govorila je. Nije uspela da je demantuje ni pokojna Slobodanka Turlajić, za razliku od „Goce“ takođe savremenica tog vremena, koja je taj period, sećam se, ovako obrazlagala – “Naravno da smo mi posle revolucije, 1945. godine, imali jednu jako jaku totalitarnu partijsku državu, ali je ta partijska država polako slabila i prelazila u pravnu državu”. Pokušao sam, van emisije, svojim tekstovima da je prizovem na polemiku – nije se odazivala. Valjda zato što je smatrala da nismo na istom nivou, pa sam i ja odustao – iz istih razloga.

Da Vas podsetimo:  Opančar agencija*: „Kramer protiv Kramera“

I tako je to „trajalo, dok je trajalo“. Problemi su nastali posle izbora od 2020. godine. DS nije izašao na izbore i nije bio parlamentarna stranka, tako da nije imao ni poslanička mesta u Skupštini, a „Goci“ bi baš još taj jedan poslanički mandat trebao pred odlazak u penziju. I Goca je, u trenu, donela odluku i kako sama kaže žrtvovala svoju čitavu političku karijeru, lansirajući tezu: „Kad rešite sopstvenu etičku dilemu o dve odluke Demokratske stranke, jednu o neprekidnoj borbi za politiku zastupljenost žena, i drugu o bojkotu rada Skupštine, tako što odlučite o prvom zato što je to ispravno, onda ste rešili i sva očekivanja o drugom. Rado ću da gledam 100 žena koje će posle sledećih izbora sigurno biti u skupštinskim klupama i 40 odsto u ostalim skupštinama.” (Više o tome u tekstu – Slobodan pad Gordane Čomić – Opancar.com)

Vučiću se to dopalo. Voli on preletače svih vrsta, ne pravi pitanje – Ne zato što mu trebaju, njegova vlast je neupitna, već kao dokaz svoje „državničke“superiornosti. Gordana je to shvatila (dosta mi je ono „Goca“ – nastupa period njenog ozbiljnog političkog angažovanja). Prijemni ispit je položila sa čistom desetkom – Performans u ulozi streljanja Žikice Jovanovića Španca, učesnika Španskog građanskog rata i narodnooslobodilačke borbe – narodnog heroja i jednog od organizatora ustanka u zapadnoj Srbiji, vezanih očiju sa uzdignutimm srednjim prstom u značenju one stvari, što bi po logici stvari trebalo da označi simbolički prelazak u četnnički tabor. Zadržavam se na ovom performansu ne samo zbog toga što on nije priličio vremešnoj osobi njenih godina, već i zbog toga što je to bilo nešto najbizarnije i najnečastije do tada viđeno na našoj političkoj sceni. Ismevati na takav način streljanje jednog mladog čoveka, srpskog rodoljuba, koji iz najčasnijih pobuda žrtvuje svoj život i ponosno ide u smrt, bilo je krajnje degutantno.

Da Vas podsetimo:  Opančar agencija* javlja: „Nova pravila u zajedničkom postupanju“
Foto: Printscreen TV Prva

Opisani performans je odigran po pameti gospođe Čomić ili nečijem scenariju – nije ni bitno, i nagrađen je mestom Ministrarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, tako je pisalo u nazivu tog resora, jedno vreme su je tako i oslovljavali, ali je ona to demantovala upravo pred početak dugo najavljivanog dijaloga sa parlamentarcima Evropske unije kao posrednicima, sledećom izjavom: „Politički dijalog između Narodne skupštine i Evropskog parlamenta nije, ne može biti i neće biti nadležnost ministarstva“, odgovorila je na novinarsko pitanje ova preiskusna političarka, a na pitanje čime će se ona i njeno ministarstvo onda baviti, odgovarila je: “U suštini hoću, pošto je promena ponašanja tako da svi pročitamo ko je zašta nadležan i da radimo ono što pročitamo kad pišemo. To je vaspitavanje za vladavinu prava a vala nevaspitanih zato kol’ko volite tako da posredno – „Da, baviću se političkom kulturom i smanjenju nečitanja i nevaspitanja u društvu, jer je ono štetno” (Više o tome u tekstu Da li je ova žena normalna – Opancar.com).

Čini se da ni ta nova – pedagoško vaspitna uloga, nije dala rezultate, jer nije primećeno da su Marijan Rističević, Marko Atlagić, Nebojša Bakarec … promenili kulturu ponašanja, pa je Gordana Čomić dobila novo zaduženje – da se bavi pravima homoseksualaca – na način kako se oglasila na svom tviter nalogu 6. Juna, 2021. godine: “Gej parovi će imati prednnost kod usvajanja dece i država će im davati pomoć od 600 evra dok dete ne napuni 18 godina” (Više o tome u tekstu Da li je ova žena normalna – Opancar.com).

Bilo kako bilo, osnovna misija Gordane Čomić zbog koje je kako sama kaže žrtvovala svoju čitavu političku karijeru – da u Skupštinu dovede 100 žena, nije uspela ni tada, ni prilikom ovih poslednjih izbora. Jedino u čemu je uspela je dve godine dobija ministarsku platu, što je za ovu priču možda i najznačajnije. U novu Vladu nije izabrana. Dobila je utešnu nagradu – uzdignut srednji prst u značenju one stvari koji je pre ovog političkog lupinga drsko, bezobrazno i neprimereno podarila pokojnom Žikici Jovanoviću Špancu.

Da Vas podsetimo:  Ovo već postaje bezobrazzluk – i haos iz koga povratka nema

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 31.10.2022.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime