Pajac iz frižidera nahranio je sve i opet nam se svima ceri. Čestitao je Hil, oglasili se, kako je Šojić primećivao, posle glasača i birači, ostaje SNS da nas tlači
Kako kud se dedoše izbori, pa tek što su bili, u nedelju trećeg aprila? Pa zar nisu tema sankcije Rusiji? Jesu, naravno, ali zašto je moguće da Vučić – koji se hvalio da smo jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije zemlji koja nas brani od zapadnih optužbi za genocid, koja nas podržava u borbi za našu svetu zemlju, i kojoj smo istorijski dužni – sada govori da smo politički opredeljeni za EUniju?
Moguće je jer su, između ostalog, i izbori takvi kakvi su bili. A evo, ponavljaju se u Beogradu na nekoliko mesta, valjda da bi Boris Tadić ušao u gradsku skupštinu, ili da bi Pinkoid napisao da je Đilas politička stvarnost? Ovo nisu bili izbori kao oni pre 2020, a i objasniću zašto. Ovi su ostavili gorak ukus i dva zaključka: Narod je željan promena, ali (ovi) izbori su predstava, a u predstavi uloge su unapred podeljene.
Zašto ovo nisu bili izbori kao, recimo, 2016. godine? Zato što se pre 2020, u osam završi glasanje. Tada radikali prvi, pa i ostali, počinju da iznose preliminarne rezultate. Javljaju se navodni autoriteti CESID i CRTA, i to već pre deset – ili najkasnije u deset uveče, dakle dva sata po zatvaranju birališta. Tako je recimo i Republička izborna komisija (RIK) na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine već iste večeri u 21:58 iznela prve preliminarne rezultate i nastavila da ih iznosi i posle ponoći, kao i same stranke učesnice (ovde). Ovoga puta je Vladimir Dimitrijević, ali ne publicista, profesor srpskog jezika i književnosti, neumorni čitalac i tumač književnosti, crkvenih zbivanja i svetskog kulturnog rata, nego naprednjački kadar, direktor RIK-a, zaključao RIK i poslao zaposlene na spavanje. Kad ga je već veliki vođa verovatno obavestio, on mora da zna zašto tako i treba.
A u nedelju trećeg aprila? Muk, nije bilo rezultata. Oglasiše se Boško – koji je neplanirano ušao u parlament – i Milica Zavetnica, ali opet samo o sopstvenim rezultatima. Šta je sa onim čitanjima „Prema preliminarnim rezultatima naše stranke (koalicije, organizacije…) ovako izgledaju rezultati glasanja za…?“ Ništa od toga. Ovako, oglasio se veliki vođa, proglasio je sebe za pobednika. Kako reče moj drug Marko Joksić: „I Vučić sit i stranke na broju”. Preko noći su isparila obaveštenja o vanredno brojnim nepravilnostima. A i ona koja su bila, zapravo i nisu, kako javlja DSS – čiji je predstavnik odbio najveći deo prigovora na glasanje. Potom je usledio poziv članstvu da glasa za Tadićevu listu i to preko Tvitera. Naša javnost nije bila nešto zainteresovana oko papazjanije vlasti sa referendumom o promeni Ustava i brojnim neregularnostima koje su ga pratile (ovde). Međutim, sada ta javnost, to jest narod koji je glasao, nije ni imao priliku da odbrani svoj glas. Gotovo svima je dobro.
Desio se teatar, predstava „izbori 2022. godine“. Glasao sam, glasali su mnogi. Tradicionalno se sumnja da su glasali i pokojnici, mada je ovoga puta pre moglo biti umnožavanje fenomena „Bodrum” – to jest glasanje Srđana i Milene koji su tog dana odmarali od posla u Štutgartu, Birmingemu, Malmeu, Sidneju ili gde god, ali je njihov glas uredno zabeležen u otadžbini. I šta mari, „(b)jehu muška prsa ohladnjela, a u njima umrla svoboda”. Učenik Jesenjinovog crnog čoveka, pajac iz frižidera, nahranio je sve i opet nam se svima ceri. Čestitao je Hil, oglasili se, kako je Šojić primećivao, posle glasača i birači, ostaje SNS da nas tlači.
Ima li nekog dobra u toj šaradi? Ima – jer su nazadnjaci konačno i parlamentarno nazadovali. Oni više nemaju samostalno većinu u Skupštini Srbije. Čak ni svih 120 (i možda po neki pride) nisu formalno u SNS-u. Rodoljubive stranke i organizacije – sve i da su u dugoročnijem dogovoru sa sistemom – ne mogu (a da ne propadnu) da podrže sankcije Rusiji, ne može to lako ni SPS. Pokazalo se da srpski narod ne mora i da je Moramo politička inkarnacija LDP-a sa istim političkim dometima. SNS nema većinu u Aranđelovcu, iako se o tome ćuti. Jasno je da će izgubiti sledeće izbore u Novom Sadu i u još gradova i opština.
Pad je konačno krenuo, pad kriminalnih koordinatora, nesposobne, nadmene i korumpirane mreže i on to verovatno zna.
autor:Slobodan Janković, Srpski demokratski savez
Prvi put, za mojih pedeset godina koliko sam u Nemackoj, otisla sam u moj rodni Beograd izricito zbog glasanja. Nisam samo ja vec nas nekoliko kojiu srcu svih ovih godina nosimo nas voljeni grad. Znam ja da sam ovde u Nemackoj mogla da dam svoj glas ali ne i za beogradske izbore. Posto u mom rodnom gradu imam imovinu, uredno placam porez i sve ostale dazbine odoh da dam svoj glas ( sigurno ne ovoj vladajucoj bandi ). U nedelju 3. aprila od ranog jutra pocinje „bombardovanje“ preko mog fiksnog broja. Da li ste vi , moje puno ime i prezime, ovde izborni stab Aleksandra Vucica zelimo da vas podsetimo da su danas izbori i da vas pitamo za koga ce te glasati? U jednoj recenici minimum tri puta prekrsena izborna tisina. Znaci zovu na dan izbora. oslovljavaju me punim imenom i prezimeom i pitaju za koga cu glasati. Kazem kratko i jasno da za tu spodobu sigurno necu i ljutito zatvaram telefon. U toku tog prepodneva postupak se ponavlja jos tri puta. Konacno krenuh da dam moj glas kad ono na ulazu zgrade momak i devojka sa nekim papirima. Ljubazni, nema sta. Postovana teto, vi sigurno na glasanje. Sigurno vam je penzija mala pa da vam nam date vasu licnu kartu mi vama odmah 5000 dinara. E dalje necu nista vise da vam kazem jer moj recnik ne bi bio primeran za ovaj portal. Dok se ne unisti Vuciceva glasacka masinerija mozemo mi ici svake godine na izbore.
Ko zna koliko ih je u Srbiji uzelo tih, za nekoga velikih 5000 dinara, a da nisu ni svesni da su za sitne pare kupljeni a svoj obraz onome iz frizidera prodali.