Kud si poš’o sa tom ličnom kartom?

Narodna skupština usvaja još jedan zakon koji građane Srbije dodatno stavlja pod totalitarni nadzor i kontrolu kretanja

Dok pišem ovaj tekst, u Narodnoj skupštini razmatra se i Zakon o izmenama i dopunama zakona o ličnoj karti. Još se nije ni osušilo mastilo na potpisu predsednika države na antiustavne zakone o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije, koje je, na svoj večiti stid i sramotu, usvojila Skupština, a evo izmenjenog i  dopunjenog totalitarizma koji očekuje građane Srbije po usvajanju ovog zakona o ličnoj karti.

Naime, izmene se, između ostalog, ogledaju u članu 8. postojećeg zakona gde se dodaje jedan ceo stav koji glasi:

„U mikrokontroler (čip) upisuje se i sertifikat za elektronsku identifikaciju na osnovu čega lična karta predstavlja sredstvo za identifikaciju na daljinu (podebljao ur.srb) i šemu elektronske identifikacije srednjeg nivoa pouzdanosti, u skladu sa propisima koji uređuju oblast elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije i usluga od poverenja u elektronskom poslovanju.”

Podsećamo naše čitaoce da je prošlo više od 10 godina kako se javnost, uz veliko zalaganje SPC i prezvitera dr Olivera Subotića izborila da RFID čip (Radio frequency identification (u slobodnom prevodu — Identifikacija putem radio frekvencije) u ličnoj karti bude ne obaveza, nego opcija. Na žalost, u praksi smo bili svedoci da se na šalterima MUP-a vrši propagiranje uzimanja biometrijskih ličnih karti ili se građani, podnosioci zahteva, ni ne obaveštavaju da mogu da uzmu lične karte bez čipa.

Evo kakav je bio stav oca Olivera Subotića od pre nepunih 13 godina, pa procenite sami da li je sve ovo aktuelno i danas:

„ …čip na današnjim ličnim kartama za koju deceniju mogao bi evoluirati do implantat-biočip rešenja, što je samo po sebi neprihvatljivo. Tačnije, danas je neprihvatljivo – s obzirom na agresivnu i krajnje nelojalnu kampanju probiometrijskih krugova. Ne bih se začudio da kroz dvadesetak godina to bude sasvim normalna stvar, pod istim pretpostavkama savremenosti i bezbednosti. Tada će se to verovatno reklamirati i kao moderni pirsing.”

PREZVITER DR OLIVER SUBOTIĆ

Izmene i dopune zakona o ličnoj karti koje se danas usvajaju, još uvek nisu implantat-biočip rešenja, ali su svakako još jedan korak bliže ka tome, jer, ovako kako su dopune definisane, stiče se utisak da će uz pomoć odgovarajućeg čitača i na daljinu moći da se očitavaju lični podaci smešteni na čipu lične karte, a da to građanin, ne mora niti da zna, niti da pruži svoju saglasnost.

Dok za ostala dokumenta to ne važi, svi znamo da smo dužni  da ličnu kartu stalno imamo sa sobom kada se krećemo u javnosti.

Ako je to sve tako, ovo otvara brojne mogućnosti za zloupotrebu i neovlašćeno pribavljanje brojnih ličnih podataka, ali i dodatno uvođenje totalitarnog nadzora nad aktivnostima i kretanjem građana, što je još jedan korak ka razgrađivanju društva i poništavanju ustavom zagarantovanog i dostignutog nivoa građanskih prava i sloboda.

Kad se ovome dodaju već instalirane i aktivne kamere za prepoznavanje lica, kretanje vozila i praćenje saobraćajnih prekršaja, kojih samo u Beogradu ima preko 800 (!!!), jasno je da oni koji upravljaju državom, o svim svojim građanima razmišljaju kao o potenicijalnim prestupnicima, kao o protivnicima države i vlasti u koje nemaju poverenja i koje je potrebno neprikidno kontrolisati, a ne kao o odgovornim i savesnim osobama koje poštuju zakone, donešene da urede pristojan život celokupne zajednice, jer je tako u najboljem interesu svih.

Izgleda da se predlagači i donosioci novih totalitarnih zakona prvo pogledaju u ogledalo, kada im ovako što padne na pamet.

Jugoslav Kiprijanović

Izvor: ifamnews