BERLIN Najstarija nemačka politička partija –Socijalistička partija Nemačke (SPD) je osnovana 23. maja 1863. godine u Lajpcigu. Od svog osnivanja, povremenih zabranjivnja, posebno za vreme Hitlerove vladavine Nemačkom i pogubljenja mnogih viđenih članova u zloglasnim koncentracionim logorima –pa sve do pre nekoliko godina, nemačka Socijalistička partija je bila partija radnika, siromašnijeg sloja naroda, malih zanatlija itd. Ona je i danas sa svojih 425.630 članova još uvek najbrojnija partijska organizacija u zemlji Nemaca!
Srbima, koji su svoje masovno doseljivanje u Nemačku započeli još 60-tih godina prošlog veka su Socijalisti ostali u lepom sećanju jer su u pokrajinama gde su oni bili na vlasti, naši sunarodnici lakše dobijali dozvole boravka i rada, a mnogi, posle ispunjenja određenih uslova, i nemačka držaljanstva.
Iako je od polovine šezdesetih godina proškog veka pa sve do osamdesetih godina potražnja za radnom snagom bila ogromna, pokrajine gde su vladali konzervativni Hrišćanski demokrati (CDU),ili u Bavarskoj gde je na vlasti bila „sestrinska“ partija – Hrišćanska socijalna unija (CSU) u čijim je redovima bilo i previše „starog kadra“ iz vremena Hitlera, nije sve išlo tako lako kao sa Socijalistima. Radne i dozvole boravka su izdavane na ograničeno trajanje, teže su se dobijala državljanstva itd. jer su Srbi i onda smatrani nekom vrstom „pete kolone“ komunizma, a danas rusofilima! Nemački odani saveznici u oba svetska rata pa i u poslednjim vojevanjima na Balkanu, Slovenci, Hrvati, Šiptari i muslimani nisu imali takvih teškoća.
Legendarni nemački kancelar, socijalista i mirotvorac Vili Brant, bio je veoma cenjen među našim sunarodnicima, posebno posle sastanaka sa Josipom Brozom koji je, dok su Titu Hrvati radili o glavi, bio, možemo slobodno reći, od najvećeg broja Srba u Nemčkoj poštovan. Oba državnika su Srbi smatrali garantima njihovog ostanka i opstanka u Nemačkoj jer su konzervativni političari predlagali, posebno za Srbe, sistem „rotacije“ – dobijanje dozvole da rade 3 do 5 godina pa ih zameniti novim radnicima! Na sreću protiv te ideje su se pobunili poslodavci jer im se ne bi isplatilo da za mnoge poslove svaki put nanovo obučavaju druge radnike!
Iz mnogih razgovora nam je poznato da su Srbi koji su dobijanjem nemačkog državljanstva dobili i pravo glasa, mahom glasali za socijaliste –za SPD. Socijalisti su na saveznim izborima 1972.g. dobili 45% glasova- naravno i glasove brojnih Srba. Odlaskom Vilija Branta sa vlasti, na scenu su stupile nove vođe partije SPD kojima u prvom redu nije bilo zastupanje interesa ranika i malih zanatlija nego prisniji kontakti sa tzv. velikim kapitalom- industrijalcima, bankarima itd. Od tada je polako krenuo sunovrat partije. Za samo 20 godina, promenjeno je dvadesetak predsednika stranke –ali niko od njih nije uspeo da poveća broj mandata u Bundestagu koji je suksesivno padao i vrati ga na nivo iz 1972.g.
Politički analitičari tvrde da je ulazak u koaliciju sa do ne tako davno „ljurim protivnicima“ Socijalista –sa desničarskom partiom CDU i njenom „sestrom“ CSU, samo da bi i SPD imala nekoliko ministarskih resora, bio početak kraja socijalne demokratije u Nemačkoj. Na poslednjim izborima za nemački parlament- Bundestag 2017. g. oni su dobili samo 20,5 % glasova! Sa mesta predsednika stranke najureni su prvo Martin Šulz, a ubrzo za njim i prva žena predsednik partije Andrea Nales.
Neko od „mozgova“ Socijalista došao je na ideju kako da se stabilizuje položaj predsednika stranke koji bi trebalo da ostane malo duže vođa partije, a ne samo nekoliko meseci kao Šulc odnosno –kako se Socijalisti međusobno nazivaju „drugarica“ Nales. Predloženo je da novo rukovodstvo stranke čine , valjda kao spasioci od propasti, kopredsednici, jedna žena i jedan muškarac. Za taj predlog su mogli da glasaju svi članovi partije!
Više „uparenih“ kandidata za mesto šefova stranke SPD je obilazeći partijske organke širom Nemačke, predstavljalo svoje programe. Svim pretendentima za rukovođenje partije je bilo jasno da je sunovrat SPD započeo praktično stupanjem u koaliciji sa Hišćanskim demokratama Angele Merkel jer su postali prirepak te partije –bez neke velike mogućnosti kreirnja svog programa socijalne jednakosti, zaštite prava radnika i siromašnog sloja stanovništva. CDU i njena „sestra“ CSU su štitile interese kapitalista a samo po najnužnijim pitanjima delimično i jakih nemačkih sindikata. Novo rukovodstvo partije SPD bi trebalo da iz „čeličnog zagrljaja“ Angele Merkel nekako isčupa Socijaliste kako bi svekolikim biračima partija ponovo pokazala svoje nekadašnje vrednosti.
Politički analitičari su veće šanse za vođenje partije davali „duetu“ Olaf Šolc (ministar finansija u vladi Merkel) i i Klari Gejvic. Od pomenutih 426.630 članova stranke SPD, za novi modus rukovođenja glasalo je njih 216.721.Tačno 114.995 glasača ili 53,06% –mimo svih očekivanja- odlučilo se za dvojac Norbet Valter Borjans i Saskia Eskens! Oni su važili za protivnike opstanka SPD u vladi Angele Merkel!
Na nedavno održanom kongresu stranke koji je trebalo forme radi da potvrdi rezultat glasanja članova partije, doneta je odluka da se vođama partije, umesto jednog podpredsednika stranke, pridoda ukupno njih 5! Neko je hteo da dosta uticajnom predsedniku Mladih socijalista Kevinu Kinert, već viđenom na mestu jedinog podpredsednika stranke, žestokom protivniku opstanka koalicione nemačke vlade, „skrati rogove“ i smiri pomenuti dvojac na vrhu partije koji je takođe pominjao mogućnost izlaska SPD iz savezne vlade.. U Podpredsedništvo je ušao i izraziti pristalica opstanka koalicije Hubertus Hajl.
Samo dan-dva posle partijskog kongresa, utihnuli su zahtevi kopredsednika da se odmah izađe iz koalicione vlade. Ostala je da važi parola „idemo dalje“ pa šta bude -neka bude!. Javno mnjenje, pitano o popularnosti partije je i članovima i partijskom vođstvu, posle pomenutih izjava o ostajanju u koaliciji, tresnulo pravu šamarčinu- popularnost Socijalista je sa 15% pre pomenutog kongresa, pala na samo 11%! Istorijski viđeno, bila je to najmizenija popularnost od osnivanja partije 1863. godine!
Doduše, poslednjih dana je popuarnost porasla na nekih trinaestak procenata – ali ne više. Sa takvim rezultatima se, kažu nam brojni Srbi –glasači partije SPD, se ne osvaja vlast, pa verovatno čak ni neko novo, značajno ministarsko mesto u koaliciji čije je stvaranje na dolazećim izborima za nemački Bundestag neminovno jer ni CDU/CSU ne mogu bez koalicionog partnera da dobiju većinu u parlamentu.
Prvi put se javlja mogućnost da se posle izbora oktobra 2021. g. stvori nova koalicija SDU/CSU bez Angele Merkel jer se ona povlači iz politike. Uz 28% očekivanih mandata CDU/CSU u vladu bi gotovo sigurno prvi put morali da uđu “Zeleni“ koji momentalno imaju podršku 22% glasača i Slobodna demokratska partija (FDP) sa svojih 8 % biračkog tela.. Skoro je sigurno da će Socijalisti postati obična, slaba opozicija sa maksimalno možda osvojenih 10-15% glasova. Doduše, ako se SPD odluči na dalje propadanje svog imidža, računski bi bila moguća i koalicija CDU/CSU- SPD – FDP
Zbog ovako loših prognoza su mnogi članovi SPD tražili momentalni izlazak iz koalicione vlade da bi imali bar malo vremena da do izbora oktobra 2020.g. nešto promene. Nažalost novo, glomazno rukovodstvo se uplašilo ,a iz pitanja postavljenog u nalsovu ovog članka proizilazi samo jedan odgovor: Socijalisti i dalje tumaraju, ne znajući ni kuda če ni kako će! Jedino što je sigurno, to je da sve više, nekada ta „narodna partija“, tone u beznačajnost!
To je dovoljan razlog za oko 400.000 Srba sa nemačkim državljanstvom, uključujući u tu brojku i njihove kao drugu i treću generaciju u Nemačkoj rođenih potomaka, da (opet) ne glasaju za SPD. Čuli smo od dosadašnjih glasača te partije da oni više ne žele da glasaju Socijaliste jer oni imaju skoro istovetni program kao i njihovi nekadašnji protivnici Hrišćanski demokrati.
– Onda, kažu nam, odmah možemo da glasamo za CDU. Ali ni to nećemo jer je ta partija, nažalost, učinila sve da Srbija izgubi Kosmet, bez da se iko od Socijalista u vladi ili u Bundestagu stavio na stranu pravde, međunarodnog prava i Srbije. To su, bar verbalno, mogli, a kao nekadašnja partija mira Vilija Branta, morali da učine!
P. Rakočević
