KUDA NAS TERA ALEKSANDAR VUČIĆ?

Piše: P. Rakočević, Štutgart
Pođimo redom: Mnogi, pogotovo ljudi starijih generacija bi se verovatno upitali, čime je to Srbija „zaslužila“ Aleksandra Vučića koji, tako izgleda, i na silu želi da imitira nekadašnjeg diktatora Josipa Broza zvanog Tito? Broz je odmah posle Drugog svetskog rata sedeo samo na jednoj političkoj -tzv. „Staljinovoj“ fotelji. Istorija je uz Hitlera zabeležila i Staljina kao jednog od najokrutnijih i najmasovnijih ubica pretežno svojih državljana. Tito je, posle prvih nesuglasica sa Staljnom, oprezno počeo da sedi u dve političke fotelje -u fotelji Sovjetske Rusije-SSSR-a, ali i u fotelji Sjedinjenih američkih država – SAD.

Kasnije, posle inforbiro-kavge, Tito se potpuno priklonio Sjedinjenim američkim državama. -To nas je verovatno spasilo od okupacije SSSR-a. Ako ne porobljavanja cele tadašnje Jugoslavije, onda, po dogovoru Čerčil-Staljin o podeli interesnih sfera u Jugoslaviji u odnosu od 50:50 procenata između SSSR-a i Zapadnjaka, spaseni smo od moguće i očekivane sovjetske okupacije bar cele Srbije. Titov nekadašnji idol i tokom celog Drugog svetskog rata naredbodavac , Staljin, hteo je da okupira Srbiju a zapadne delove države, Hrvatsku i Sloveniju i deo BiH, bi prepustio Zapadnjacima. Sledile su u cilju odbrane od eventualne Staljinove invazije, ogromne isporuke amerićkog naoružanja Titu, tačnije „njegovoj“ Jugoslaviji, da ako u ime i za interes SAD dođe do rata sa Rusijom, stradaju Jugosloveni, pretežno Srbi, a ne američki vojnici. Amerika je, pored naoružanja, isporučila i velike količine hrane i drugih potrebština za izgladnele stanovnike. To je valjda bio razlog da Tito, osim sedenja u svojoj fotelji negde od 1951/1952 g. počne da sedi još samo u fotelji SAD-a. Ipak treba dodati, da se Josip Broz Tito nije nikada, bukvalno rečeno, strancima uvlačio u stražnjicu. Čak ni kada je nastao kratak, najopasniji period po njegov opstanak na vlasti, Tito nije naginjao poltronstvu.

Ovaj današnji diktator, Aleksandar Vučić, za koga mnogi tvrde da ne bira ni način ni sredstva za ulagivanja stranim moćnicima, npr. plaćanjem mita, predajom delova Srbije strancima itd. -pa i do onoga što je Tito izbegavao-uvlačenja u tuđe stražnjice. Izgleda da je AV spreman da sve čini -samo da bi ostao na položaju! Čitanjem „između redova“ tzv. opozicione štampa dolazi se do saznanja, da je Vućić grozniji gospodar od pomenutog Broza. Tito je tadašnji pokušaj Hrvata na čelu sa Bakarićem i delom Slovenaca predvođenih Dolancem da rasture Jugoslaviju, što su uspeli tek posle Titove smrti, to vešto sprečavao drakonskim kažnjavanjem onih koji su se smatrali vođama pokušaja rasturanja države. AV danas na nekim poljima politike imitira i pokušava da prevaziđe Tita jer je, bar doskora, želeo da sedi u 4 „političke“ fotelje: u američkoj, ruskoj, kineskoj i u EU fotelji. Ali, kako izgleda, slično Josipu Brozu davnih godina, AV hoće da se što pre reši ruske stolice i ruskog uticaja u Srbiji.

Pomenimo da AV, za razliku od Tita, nimalo ne čuva celovitost preostalog dela nekadašnje Jugoslavije -Srbiju, nego je svesno rasparčava i tera u propast. Kosmet je odavno de facto priznao, nedostaje samo još de jure priznanje, a i to će se desiti ubrzo. Na redu je prema pisanju nekih evropskih reakcionarnih glasila da se -možda baš u korist Vučićevog novog „brata“ Orbana, otcepi onaj severni deo Vojvodine i pipoji Mađarskoj- gde su Srbijanci (po imenu države čije državljanstvo decenijama imaju) dalekog mađarskog porekla, većinski stanovnici .

Raška oblast ili Sandžak, iskazuje sličnu težnju- ako ne otcepljivanje i pripajanje muslimanizovanoj Bosni i Hercegovini, jer im u tome smeta teritorija Crne Gore, onda bar dobijanje totalne i veoma jake autonomije u okviru Srbije. Tu muslimansko-bošnjačku autonomiju bi, po običaju, kao ranije decenajama dugo finansiranje danas šiptarskog Kosmeta, trebalo da „debelo“ plaća Srbija. Naravno sve ovo se događa pred očima stanovnika Srbije a skoro niko, sem povika „Nećete kopati“ na nedavnim antilitijumskim demonstracijama, da gromoglasno krikne DOSTA JE, BRE! Srbija ostaje cela!
Taj srećnik, taj AV, kome se kao retko kome ukazala prilika, koja traje već duže od 12 godina, da jaše ceo jedan narod i podosta ljudi tuđeg porekla- stanovnika Srbije. Da vlada, da toleriše pljačku budžeta i bogaćenje zloglasnih kriminalaca pa verovatno i svog brata tzv. „Malog bate“ Andreja idr., Uz to se, znamo, zaklinjao u doskorašnjeg jedinog koliko-toliko zaštitnika Srbije, u Putinovu Rusiju -tvrdeći da nikada neće uvesti sankcije Ruskoj federaciji.

Ipak, sve zakletve o „ljubavi“ nisu ometale AV da prvo tajno, pa onda polujavno a sada i javno, ruskog protivnika Ukrajinu -koja bi da sa nekada iskonske teritorije carske Rusije protera oko 2 miliona Rusa iz oblasti koje se graniče sa Rusijom, od ukupno oko 10 do 12 miliona Rusa koji oduvek žive u Ukrajini, isporučuje granate i druga ubojna sredstva u vrednosti od skoro 1 milijardu dolara! Zato su neki ruski mediji u pravu kada tvrde da Srbija, navodno oduvek ruski saveznik, isporukama granata i municije, ustvari ubija svoje saveznike- ruske vojnike! Tu „ne pale“ nikakvi Vučićevi izgovori da je isporuka išla preko trećih država.

Naravno da isporuka ubojnih sredstava nije sve što Vučić čini da bi se polako, i pored svih „izjava ljubavi“ prenetih preko svog izaslanika-potračka Vulina g. Putinu, očigledno po naredbi Vučećvih zapadnih gazda koje su „Acu (tobožeg?) Srbina“ dovele na vlast u Srbiji , otrgne od ruskog uticaja- pa bilo to makar za početak samo „otimanje“ od skoro monopolne isporuke ruskog gasa po veoma povoljnoj ceni. Tu je i čitav sled drugih i izjava i postupaka protiv Rusije i Ruske federacije -čoveka koga njegove „eseneslije“ već smatraju bogom koji hoda, gospodari, laže i spletkari po Srbiji i šire -Aleksandra Vučića.
Ako se trezveno posmatra stanje odnosa Srbija-Ruska federacija, onda je dozvoljeno pitanje zašto Vučić to čini, jer gro srpskog naroda zahteva opstanak prijateljstva i što bolji odnos Srbije sa Rusijom? Očigledno naš narod samo u Rusiji vidi jedinog preostalog zaštitnika i prijatelja Srbije. Povod za takvo delovanje Vučića je očigledno veoma jednostavan. Mnogi srpski ali i strani novinari su „polomili prste“ tipkajući na kompjuterima članke o korupciji vrha srpske države, naravno na čelu sa Vučićem i delovima njegove porodice. Tu su i Vučićevi kumovi kao i od „Ace Srbina“ kooptirani mafijaši sa Kosmeta, iz Bosne i iz Crne Gore i drugi ljudi iz srpske vlade. Ne tako davno je beogradski dvonedeljnik Magazin Tabloid, bez javnosti poznate reakcije vrhuške na objavljeni članak, pisao o milijardi i petstotina miliona evra koje je AV navodno izneo iz Srbije i drži ih na raznim računima u nekoliko država pa i u Kini takođe svog „brata“ Si Đipinga.

Ako je AV zaista deponovao podosta tog novca i u Ruskoj federaciji onda je jasno da on taj novac zbog sankcija Zapada ne može da izvuče iz ruskih banaka i prebaci u neku drugu državu. Osim toga, on, naslućujući da mu se u Srbiji ipak bliži kraj vladavine, se očigledno plaši da će ga SAD i druge važne članice EU odmah posle begstva iz Srbije uhapsiti i zapleniti iz novih pljački budžeta (npr. mito i deo od prenaduvanih cena izgradnje metroa, nacionalnog stadiona, novog sajma, mito za dozvolu kopanja litijuma isl. ) novopridošli novac koji možda već leži na računima banaka u tim državama, biti nedostupan , pa zato po svaku cenu želi da se podvuče i prikloni Zapadnjacima i učini sve što mu oni narede. Pa makar i da on lično pošalje Srbiju u propast i realizuje njen nestanak sa lica zemlje! Ali samo onda, ako mu pomenuti moćnici dozvole azil negde na planeti i bezbrižan život trošenjem možda od naroda zaista otetim parama koje mu neće zapleniti!

Pogledajmo Vučićeve postupke poslednjih godina. Pristao je, po diktatu „isturene agentura SAD“ tzv. Evropske unije posle Briselskog sporazuma i na Ohridski sporazum. Tu je i akceptiranje šiptarskih tablica, njihovih dokumenata koja moraju da imaju i Srbi na Kosovu, počeo je da priznaje u Srbiji kosovske diplome i druga dokumenta, povukao je državnu granicu između Srbije i njene pokrajine, poklonio im je elektro i telekomunikacioni sistem vredne milijarde evra, „razoružao“ je i naredio srpskim policajcima da napuste posao zatim i sudijama i drugim srpskim službenicima, zabranio je preko svojih mafijaša Srbima da glasaju na Severu Kosova, prihvatio je ukidanje dinara kao plativnog sredstva, nedavno je sledilo zatvaranje svih na Kosovu postojećih srpskih institucija, banaka itd. itd. Lista Vučićevih nedela na štetu i Srba na Kosovu i države Srbije je predugačka! Na redu je, kako čusmo juče, i zatvaranje srpskih škola i bolnica itd.

Postavlja se pitanje, kada će Vučić prihvatiti verovatno sa SAD planirani nasilni, oružani izgon Srba sa Kosova? Da li je upad pod oružem na Kosovo -po izjavi AV „Novog Obilića“ prezimena Radoičić, verovatno dozvoljenog od vrha države Srbije, trebalo da bude uvertira u početak oružanog izgona Srba -da više ne remete Kurtijeve planove i činjenja uperena i protiv Srbije direktno. Ako sva ovde navedena od Beograda prihvatanja događanja već nije priznanje Kosova kao samostalne države, šta je to onda?

Vučić je odavno olako prihvatio naloge, posebno Nemaca, tačnije svojevremeno Angele Merkel, o zbrinavanju migranata da bi ih što više ostalo u Srbiji. Nedavno je aminovao je i zahtev Švaba o kopanju litijuma kod nas a ne kod njih- kako bi ONI sačuvali svoju prirodu, vode i vazduh -ali zahtevaju, skoro naređuju, a AV to oberučke prihvata, kopanje metala kojim bi se zatrovala okolina, zemlja i vode isključivo u Srbiji. Da se što više približi EU i SAD, AV je prihvatio i diktat Francuza Makrona i Nemaca Šolca po pitanju priznavanja Kosova kao suverene države, iako je on to de fakto, prema napred navedenom, već učinio- što je stari uslov u novom francusko-nemačkom ruhu za ko zna kada (možda i nikada!) pristup Srbije EU.

Tu je i preskupa kupovina francuskih Rafal -borbenih aviona koji su u proseku skoro duplo skuplji od aviona 5-te generacije iz Ruske federacije za koje se tvrdi da su čak bolji od Rafala. Uz to, valjda opet na mig Amera, naljutio je Putina otkazom svog prisustva na skupu država u Rusiji samo da bi se navodno spremio za svoje lupetanje u OUN u Njujorku što mu je bilo važnije od susrta sa Putinom. Sada se očigledno najnovijim ugovorom sa SAD odrekao i ruskog gasa koji je Srbija dobijala po specijalno sniženoj ceni. Baš me interesuje po kojoj će se ceni AV kupovati američki gas?

Sve pomenute odluke donete od Aleksandra Vučića lično, kojima niko iz vlade ne sme da oponira, ukazuju na to da je AV krenuo istim stopama kao daleke 1949/1950 godine Josip Broz Tito -udaljavanje od Rusje, a približavanje Americi i Zapadu. Zašto? Pa valjda isto kao i Tito -da bi kad-tad spasio svoju kožu gurajući i sebe i stanovnike Srbije pod američki šinjel tobože vojne zaštite. Ustvari – svoje zaštite kako bi, kada ga narod na nekim od dolazećih izbora najzad najuri sa vlasti, uspeo da pobegne negde i ne „pogodi“ apsanu, npr. u Zabeli kod Požarevca! Pa sva ta odricanja prijateljstava sa ovima ili onima, i bacakanja u zagrljaj drugima, neka koštaju stanovnike Srbije koliko koštaju- samo da ON preživi! A narod? Koga, bre, iz vrhuške u Srbiji a posebno Aleksandra Vučića, briga za narod?